уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

​Изненађена сам лепотама Србије

Не видим потребу да се мађарска култура у Војводини нарочито представља, али видим ту потребу на простору од Београда према југу где људи познају Мађарску само по добром сиру, вину, бањама, каже Клара Сентђерђи, новоименована директорка Мађарског културног центра у Београду
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 09.01.2019. у 18:00
Клара Сентђерђи (Фото А. Васиљевић)

Чуперак косе обично носе, неко на оку, неко до носа, ал има један чуперак плави... Стихове Мирослава Мике Антића и многих других наших аутора на перфектном српском језику спонтано нам је казивала Клара Сентђерђи, новоименована директорка Мађарског културног центра Колегијум хунгарикум, љубазно нас угостивши у овом лепо уређеном здању смештеном у непосредној близини Кнез Михаилове улице и Калемегдана, које годинама важи за једну од највреднијих спона мађарско-српског пријатељства. Мађарска је ову некада запуштену зграду банке у Грачаничкој улици реновирала и претворила у модерну стаклену палату 2014. године, а ентеријере прилагодила амбициозним уметничким садржајима. Још у зачетку идеје да ова институција уопште заживи у Београду Клара Сентђерђи својим ангажманом дала је велики допринос, будући да је тада радила као аташе за културу при амбасади Мађарске у Србији.

– У то време добила сам задатак да видим да ли овде у Београду треба отворити посебан културни институт који би имао специфичне уметничке задатке, или да останемо при устаљеној форми да ове  садржаје иницирамо при амбасади. За две године прикупила сам   толико позитивних информација чији резултат је управо Колегијум хунгарикум – прича за „Политику”  наша саговорница и додаје:

– Београд је јако занимљив град, има знатижељну захтевну публику, отворену ка новим културним збивањима. Отуда и наша амбиција да кроз уметност направимо спону са мађарском културом. Међутим, путујући уздуж и попреко Србијом од 2008. до 2010. године, схватила сам да поред Београда на овим просторима има јако много знатижељних, занимљивих људи и у унутрашњости. Изненадила сам се лепотама Ужица, Горњег Милановца, Бора, Крагујевца, Крушевца, Лознице... Бор ми је омиљено место, али и Кладово.

 Са Кларом Сентђерђи  разговарали смо о мађарској традицији, културним стремљењима, будућим плановима. И током двочасовног разговора непрестано се чудили одакле тако добро говори српски, да чак не погреши ниједан акценат.

– Рођена сам у Суботици где сам матурирала и отишла у Сегедин да студирам у. Неку годину касније удала сам се за Београђанина  мађарског порекла и наставила с породицом да живим у Мађарској. Међутим, моји родитељи били су професори српског језика. Ишла сам, наравно, у мађарску основну школу и цело школовање завршила на мађарском језику. Ипак, моји родитељи пореклом из Сомбора инсистирали су да и брат и ја  код куће говоримо српским језиком. Они су сматрали  да је подлога за српски језик најлепша управо у Сомбору, терали су нас да учимо српске песме напамет јер су веровали да се тако структура реченице најбоље осети – прича Клара Сентђерђи, присећајући се појединости из свог детињства.

Сећа се да су недељом увек морали да перу посуђе. Односно, то је радила мајка, а Клара и њен брат су морали да их бришу. Док је прала судове, њена мајка је певала севдалинке, а када је Клара Сентђерђи недавно отишла на концерт севдалински, све песме је знала, јер их је тако често слушала у кући у детињству.

Када је 2008. године дошла у Београд да ради, приметила је, ипак, да нема онај фонд српских речи који је стекла у детињству. Посегнула је  за књигама. Много чита војвођанске ауторе, Тишма јој је јако занимљив, али чита и часописе, слуша радио...

– Нема много разлике између српске и мађарске културе, то је исто поднебље, иста историја. Нешто се на једном простору дешава мало раније, на другом мало касније и обрнуто. Јако ми је важно да имамо контакт посредством језика, да размењујемо уметност. Занимљиво је посматрати шта се дешава у мађарској, а шта у српској књижевности. Културна збивања су јако слична, историјски су наши народи прошли исти процес и зато имају исти став прем стварности – тврди Клара Сентђерђи.

У Војводини, хтели то или не, примећује, сви људи се познају. Као што Срби познају Мађаре, познају и Русине, Словаке.

– Не видим потребу да се мађарска култура у Војводини нарочито представља. Видим ту  потребу на простору од Београда према југу јер људи познају Мађарску само по добром сиру, вину, бањама. Друге информације буквално не допиру до њих. Рецимо, мало ко зна да је фолклор јако сличан. Мој задатaк је да тај дух донесем и представим овде – каже наша саговорница.


Коментари4
52193
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna
Interesantan tekst. Srecom, pratim rad Madjarskog kulturnog centra.Dopada mi se. Ima dinamicnu, siroku, otvorenu, kulturnu aktivnost, cime daje jednu novu dimenziju i Beogradu. Preporucujem, Kolegijum Hungarikum.
vitabrevis
Austrougarska je bila preteča EU. Sa ove distance i mnogo bolja opcija od "balkanskog bureta baruta" (FNRJ, SFRJ, SCG... SAO...)
Jovan Milanovic
Djura Sentdjerdji iz Sombora je bio reprezentativac Jugoslavije u vaterpolu. Njegov klub SSU je bio drzavni prvak 1921, 1922 i 1924.
Ljiljana
Vrlo lep tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља