среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Сабласни Линдхолм – острво за бивше робијаше

Данска увела закон да странце, који по истеку затворских казни не могу да буду протерани, смести на острвце, где су сада лабораторија и крематоријум
Аутор: Доротеа Чарнићсреда, 09.01.2019. у 21:00
Острво Линдхолм (Фото Википедија)

Сваки осуђеник, када одслужи дугогодишњу затворску казну, постаје нови проблем за друштво. Када се затворска капија затвори иза његових леђа, човек навикнут на живот иза решетака по правилу је изгубљен без обзира на то да ли живи у Србији или било где на свету.

Државе различито регулишу такозвану постпеналну помоћ, али како год систем био уређен, дискриминација према бившим затвореницима у мањој или већој мери, постоји свуда. Антиимиграциони планови у државама Европе у последње време доводе до све строжих закона када је реч о страним осуђеницима. Тако је пре неколико година у Швајцарској на референдуму изгласан закон да сви странци који су осуђени за тешка кривична дела буду аутоматски депортовани, чим им казна истекне, чак и ако су рођени у Швајцарској. Десничарска партија која је предложила овај закон била је на удару критика правних стручњака и невладиних организација, али је закон упркос томе донет.

Ипак, оно што је крајем прошле године урадила Данска шокирало је чак и најокорелије заговорнике антиимиграционе политике. Ова држава одобрила је слање иностраних криминалаца на мало острво Линдхолм, недалеко од Копенхагена. Реч је о 125 страних осуђеника који због безбедности из Данске не могу да буду депортовани у своје земље.

Нимало идилично острво Линдхолм сада је седиште лабораторије научника за истраживање свињског грипа, беснила и других заразних болести. Поред лабораторије, острво површине око три хектара, користи се и као крематоријум. Дански парламент одобрио је финансирање плана за деконтаминацију Линдхолма и пресељење страних криминалаца управо на ово место, упркос критикама УН и локалне опозиције. План је да у тим просторијама живе страни осуђеници.

Финансирање спровођења ове замисли укључено је у дански буџет за 2019. годину. Идеја је изазвала многобројне протесте не само у Данској. Ако све буде по плану, центар за живот људи који су осуђени за убиства, силовања али и мање озбиљна кривична дела биће отворен 2021. године и коштаће 92 милиона британских фунти.

Данска се већ деценијама бори да имигранте укључи у друштво, али је јавна дебата 2015, после доласка великих група азиланата са Блиског истока, променила многе ставове.

„Ако сте нежељени у данском друштву, не би требало да будете сметња обичним Данцима. Они су непожељни у Данској и морају то да осете!”, написао је на свом „Фејсбуку” Ингер Стојберг, дански министар за имиграцију.

До озлоглашеног острва саобраћа трајект који су житељи околних места назвали „Вирус” (Фото Википедија)

Влада је у саопштењу прецизирала да ће у нови „центар” сместити мигранте којима је одбијен статус избеглице, али који због опасности не могу бити депортовани у своје земље. На острву ће такође бити смештени мигранти које је данска влада покушала да депортује због кривичних досијеа, али их њихове земље нису прихватиле.

„Становници Линдхолма неће бити притворени” додала је данска влада, наводећи да ће се од њих тражити да ноћу преспавају на острву и да се свакодневно јављају, као и да ће им бити обезбеђен трајект ако пожеле да негде оду. Међутим, влада не крије да ће превоз бити веома редак и скуп. Трајект који сада спаја то острво са копном, локални становници су назвали Вирус. Житељи оближњих места страхују да ће се нови план за осуђенике – мигранте лоше одразити на туризам, мада има и супротних мишљења.

Иако се још током боравка у затвору осуђеницима пружа прилика да се образују и припреме за живот када казна истекне, многи и поред тога не успеју да се уклопе у нормалан живот, па слобода за њих кратко траје. Пракса помоћи бившим затвореницима да се што боље снађу на слободи стара је три века, бележе истраживачи. Почела је у Енглеској добровољним радом са људима иза решетака. У неким државама, овим су се бавиле цркве. Идеја да затворска казна има смисла само ако и постпенална помоћ добро функционише није нова. За почетак, осуђенику треба место за живот.

Шведска и Аустрија у склопу система имају понуду социјалних станова за најугроженије. Велика Британија се, поред станова, ослања на сарадњу са организацијама цивилног друштва, такозваних кућа на пола пута, које нуде мноштво специфичних програма као што су „12 корака”, контрола беса и слично. У САД систем се разликује од државе до државе, а тежиште је на спречавању појаве бескућника и одлагању изласка осуђеника из затвора ако за њих нема смештаја на слободи.


Коментари1
46a1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar
Danska beše u EU??!..hahahaha..pa eto, to vam je EU..živeli eksperimenti..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља