субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

У естонској дигиталној нацији скоро 200 грађана Србије

Предузетници из целог света имају могућност да са е-пребивалиштем Естоније покрену бизнис у најмањој балтичкој републици, користе предности њене скоро невидљиве бирократије и приступ тржишту ЕУ
Аутор: Јелена Кавајасреда, 09.01.2019. у 20:00
Седиште програма у Талину (Фото Ј. Каваја)

Од нашег специјалног извештача
Талин – Ангела Меркел, Шинзо Абе, Бил Гејтс и Марко Кажић држављани су различитих земаља, али имају нешто заједничко – сви су е-резиденти Естоније. И док су немачка канцеларка, јапански премијер и оснивач „Мајкрософта” нека врста почасних „виртуелних Естонаца”, српски стартап предузетник користи пластичну картицу с чипом да у дигиталном окружењу води своју естонску фирму „Замфир” из Србије.

Концепт е-пребивалишта јединствен је изум најмање балтичке државе. Подразумева усвајање дигиталног идентитета који омогућава отварање банковног рачуна и покретање бизниса у Естонији са било које локације путем интернета. Предузетници на овај начин могу да заобиђу лоше пословно окружење и неефикасну бирократију своје државе и истовремено добију приступ јединственом тржишту ЕУ.

У Талину, граду који је „Њујорк тајмс” пре 13 година описао као Силицијумску долину на Балтику, о томе нам је нешто више рекао Арно Кастањет, шеф комуникација у програму започетом 2014. године.

„Док у многим земљама иницијатива долази из приватног сектора овде је дошла од државе. Реч је политичкој а не технолошкој иновацији, јер нисмо морали да градимо инфраструктуру. Само смо систем који ради за 1,3 милиона Естонаца ставили на располагање онима који у својој земљи немају приступ основним сервисима. У Турској или Украјини на пример не можете да примате уплате преко Пејпала”, објашњава Француз који се због посла доселио у Талин.

Тренутно је највише е-резидената из Финске, а потом из Русије, Украјине и Немачке. Американаца има доста, али немају много компанија и углавном су се регистровали у знак подршке дигиталној нацији. Србија је на 43. месту са 193 резидента а један од првих Марко Кажић објашњава да се на овај корак одлучио ради оснивања стартапа будући да је клима у Србији „била и остала неповољна за рад на глобалним производима”.

„Оно ми је омогућило пре свега транспарентан и подстицајан порески систем, јер стартапи који реинвестирају свој профит не плаћају порез на добит. Додатне добробити су приступ европском тржишту, лакша наплата дигиталних услуга и транспарентнија државна администрација.

Тамо сам регистровао „Замфир”, с којим развијам дигиталну платформу која ће, надам се, пружити бесплатно технолошко образовање свима на планети”, каже власник „Замфира”.

Пријава пребивалишта и отварање фирми на далеким дестинацијама углавном „мирише” на избегавање пореза. Кажић истиче да Естонија није порески рај и да улаже много у транспарентност целог система.

„Порез за фирму се плаћа у Естонији, али ја лично нисам порески резидент Естоније, тако да лични порез плаћам у Србији. Фирма има рачун у естонској банци а све зараде које остваре запослени и оснивачи исплаћују се са тог рачуна на рачуне у њиховим матичним земљама, конкретно у Србији”, објашњава „српски Естонац”.

Пошто у најближој амбасади преузме картицу (и остави отисак прста) е-резидент може да оснује фирму за 18 минута и води је у целости онлајн без папирологије. Дигиталним потписом потписује документе и уопште не мора да долази у Естонију осим да отвори рачун у банци.

За грађане Србије се тај аспект мало искомпликовао откако је Србија у фебруару стављена на црну листу Међудржавног тела за борбу против прања новца (ФАТФ). Због тога естонске банке не прихватају српске резиденте као клијенте, али има наговештаја да ће се тај статус ускоро променити.

Приступ тржишту ЕУ није главни разлог за аплицирање, јер га Финци имају а опет су најбројнији међу укупно 50.000 е-резидената.

„Кључна је једноставност администрације. Естонија није порески рај, али јесте административни. Постоји правило да вас држава

не пита двапут за исту информацију. Када пријавите дете по рођењу, подаци су одмах доступни и министарствима за социјална питања и образовање”, каже Кастањет. Додаје да је и његова Француска солидна у том погледу, али да је у Естонији све максимално прилагођено кориснику а администрација скоро невидљива.

Добијање е-боравишта кошта 100 евра, а оснивање компаније 190. На одобрење се чека две до четири недеље и за то време полиција и царинска служба обаве све провере и код локалних администрација. Неко ко је осуђиван не може да буде резидент. Један проценат апликација се одбија, а било је и злоупотреба. Кастањет наводи да је било случајева оснивања фиктивних компанија, али каже да су спремни на тај ризик и да се то лако решава поништавањем сертификата тако да та особа више не може да приступи сервисима.

Први корак је ипак био да Естонцима објасне да их виртуелни резиденти ничим неће угрозити, већ да само могу да имају користи. Програм је за три године донео 50 милиона евра прихода.

„Порез се плаћа тамо где корисници стварно бораве а корпоративни тамо где корпорација производи вредност. Међутим, ако отворите овде компанију можда неком треба канцеларија, правни или порески савет и сличне услуге. Такође, у контакту су странцима и естонске компаније расту, запошљавају нове људе, плаћају порез. Процене су да до 2025. можемо да приходујемо 1,8 милијарди евра”, уверава Кастањет.

У међувремену, покренут је и нови програм издавања стартап виза који има за циљ да привуче људе да се и физички преселе на обалу хладног Балтика. Марко Кажић признаје да је селидба у Естонију реална могућност у скоријој будућности „уколико се код нас не десе неке конкретне промене”.


Коментари5
bbf56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Sad ostaje samo da pitamo našu premijerku, zasto mi ne uvedemo sve te elektroneske prednosti ako hoćemo da pratimo novine 21. veka?
Цицерон красни
Па могли би, када дајете пример Естонију, да напишете како су пре два дана у том истом Талину на аутобуским стајалиштима излепљени плакати "Само за Естонце" и посебан део "Само за Русе". И још облепљени плакати да "Руси не улазе у трамвај са Естонцима". Ваљда ће да поделе по националној основи трамваје и тролејбусе као у америци 50-тих година по расној основи. Национална сагрегација у срцу Европе. И није виртуална. Него стварна.
Zoran
U Americi se ulazilo u buseve, ali im nisu dali da sednu napred, nego samo pozadi ili samo da stoje i nisu im dali da budu vozaci. Estonija gora.:) Nikad ne zaboravi da je to EVROPA. :) Za Evropu tek znam price i to od pre 10-15 godina. Dolazi crnac u Detroit, lekar, zavrsio u Nameckoj, roditelji afrikanci, neki ambasadori u nemackoj. Sto si dosao ovde pitaju ga. Kaze nece Nemac kod mene da se leci. Pa price za farmaceute...dosla jedan ovd eu AMeriku, zavrsial u nemackoj. Sto nisi tamo ostala, a Indijska. Veli oni nam plate skolovanje, al ne mozemo da se zaposlimo, al sad se polako to menja. To je DANAS, prijatelju u Evropi.
Препоручујем 6
Matija
Pošto sam bio u Talinu, mogu slobodno da kažem da ste 100% izmislili. Pošto mi nećete objaviti komentar, pogledajte slobodno da li je tačno na rt.com pre nego što puštate svakojake zlonamerne izmišljotine.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља