петак, 18.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Савети из Хитне помоћи спасавају животе

Др Ивана Стефановић однедавно је заменила познату докторку Наду Мацуру и свакодневно се укључује у телевизијске емисије и даје информације медијима о повређенима и збрињавању пацијената
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 09.01.2019. у 20:00
Широм Србије спроводи обуку за пружање прве помоћи (Фото Д. Д. Кесар)

Када је једна од најпознатијих лекарки у Србији др Нада Мацура отишла из Хитне помоћи многи су се запитали ко ће је заменити и у име те службе давати савете о здрављу, говорити о повређенима у саобраћајним несрећама, искуствима лекара о збрињавању пацијената из претходне ноћи... А онда се појавила она. И ушла у срца бројних грађана који са нестрпљењем чекају њене извештаје.

Увек спремна да одговори и на најтежа питања, др Ивана Стефановић из београдског Завода за хитну медицинску помоћ свакодневно даје извештаје медијима о раду ове куће, уједно спроводећи и едукације из пружања прве помоћи. За „Политику” каже да има среће што ради посао који воли, али да јој није лако да сваког јутра буде „нова”. Ујутру је на ногама већ око пет сати, како би могла да прикупи све податке неопходне за медијске извештаје, јер из читаве шуме информација треба извући најважније. Најбитније је што, каже, нема трему од јавног наступа.

– Од када сам постала лекар немам проблем са тим да ме неко позове у било које доба дана и ноћи. Имам три телефона која користим, јер стално размишљам о томе да не пропустим нешто хитно, на шта смо могли да реагујемо. Када је докторка Нада Мацура отишла у пензију знало се да по закону морамо да имамо област сарадње са медијима. Било је питање да ли ће за то бити задужени начелници или неко кога они одреде. Начелници су образложили да се време укључивања у телевизијске програме поклапа са оним када они имају много посла, када се неке екипе које се враћају са терена раздужују, док се друге припремају да крену на терен, а треба знати и да се у јутарњим сатима дешава највећи број инфаркта, када је наша служба најпотребнија – објашњава др Стефановић.

Тада ју је др Горан Чолаковић, директор Хитне помоћи, позвао и питао може ли она да преузме тај посао. Одлучила је да проба и да, ако све буде у реду, настави то да ради и даље.

– Мени то није тешко, јер имам своју визију које информације треба да дођу до грађана. Мислим да је важно да људи чују колико је инфаркта било претходне ноћи или дана, како да се сачувају да га не добију, да схвате да морају да буду проактивни када је о здрављу реч. Ако сам барем до једне особе тим саветима допрла, мени је то битно. Сада ме већ људи препознају и често ми се обраћају на улици. Једна продавачица у радњи са чоколадама пре неки дан ми је рекла: „Од јутрос мислим само на вас. Мој син ноћас није дошао кући и није се јављао на телефон па сам јутрос гледала телевизију и чекала ваше укључење да чујем где су све биле саобраћајке и да ли је неко повређен” – каже др Стефановић.

Ова симпатична докторка ради у Хитној помоћи од 2005. године. Четири године је свакодневно радила на терену, а 2009. је прешла у Центар за едукацију ове службе, на предлог начелнице др Слађане Анђелић. Одмах је била препозната као неко ко може да држи предавања и успешно комуницира са људима.

– Разгранали смо курсеве за колеге из целе Србије, али и у радним организацијама, јер по закону три одсто запослених мора да заврши курс прве помоћи. Људе учимо шта је оно што могу да ураде док Хитна помоћ не стигне, а што може човеку да спаси живот. Грађани најчешће греше када повређену особу померају са места несреће. Уколико је реч о срчаном застоју код повређеног, нама то отежава посао. Особа која је повређена у саобраћајној несрећи не сме ништа да једе или пије, јер може да се онесвести, да почне да повраћа и дође у смртоносну ситуацију – саветује др Стефановић.

По њеном мишљењу, курс прве помоћи треба да буде део опште културе сваког човека, јер је 10 минута просек док хитна помоћ стигне да интервенише. То је период који мозак човека не може да издржи без кисеоника и зато је важно да сви знају шта да раде у тој ситуацији. Довољно је да се научи да у случају срчаног застоја треба да се уради компресија грудног коша и пружање помоћи дисањем уста на уста, јер се за око 70 одсто повећава шанса особе да преживи.

– Мислим да професија бира човека, а не он њу. Када сам завршила стаж рекла сам себи да нећу радити нешто што је досадно, иако су ми нудили посао у једном клиничко-болничком центру, на трансфузији, патологији и радиологији. То није био довољно динамично за мој темперамент. Први избор била ми је гинекологија, али у том тренутку нисам имала могућности да то специјализирам, па сам се одлучила за хитну медицину. Можда бих некада у животу волела да радим и на хитном пријему у некој болници – додаје наша саговорница.

Слободно време воли да проводи са породицом и сматра да је хедонизам важан део живота, на шта не треба да заборавимо. Радује је што је у годинама када више ништа не треба да ради под морањем, што је за њу фантастичан осећај. Сада све што ради обавља пуног срца, зато што то жели и што јој испуњава живот.

Сарадња са глумцима из серије „Ургентни центар”

Др Ивана Стефановић каже да не бежи од сарадње са људима различитих професија. Тако је Хитна помоћ сарађивала са реализаторима серије „Ургентни центар”, па су глумци долазили код њих да науче неке вештине да би сцене деловале веродостојније.

– То је за мене било сјајно искуство. Од глумаца сам научила нежнији, лепши приступ стварима. Била ми је интересантна и сарадња са Жандармеријом, када је амбасада Канаде замолила да урадимо вежбу у случају да се догоди терористички напад. Схватила сам да се посао људи у Хитној помоћи налази негде између глумаца и жандармерије – додаје др Стефановић.


Коментари2
68859
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Милић
Срећно!
др
Уз хитну помоћ иду и возила из гобраских предузећа. Доказан криминал и нико није на робији због тога. Далеко им лепа кућа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља