субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Открива тајне свемира на минус 188 степени Целзијуса

Професорка Јелена Маричић је научница врло цењена у свету, али онима који са физиком „нису у љубави” мало говоре појмови субатомске честице, течни аргон и аргонска мета, којима она свакодневно барата
Аутор: Гвозден Оташевићсреда, 09.01.2019. у 21:00
Професор др Јелена Маричић са Универзитета Хаваји (Фото Г. Оташевић)
Детектор субатомских честица – резервоар величине троспратнице (Фото Фејсбук страница ЦЕРН-а)

Чачак – У хали ЦЕРН-а за експерименте 1, близу Женеве, од септембра 2018. функционише велики детектор субатомских честица – огроман коцкасти резервоар величине троспратнице, са 800 тона течног аргона, који се одржава на минус 188 степени Целзијуса. Упркос својој величини, ово је само прототип Прото ДУНЕ (Proto DUNE, Prototype for deep underground neutrino eksperiment) – или Прототип за подземни неутрино експеримент, који ће за неколико година прорадити у руднику у Јужној Дакоти, на 1.800 метара испод тла, на северу САД.

– Прави резервоар биће чак 10 пута већи по запремини и његов циљ је да утврди да ли су неутрини, те неухватљиве субатомске цестице, одговор на једно од најфундаменталнијих питања универзума: „Зашто је у нашем свемиру скоро све састављено од материје, а не од антиматерије? Како смо преживели Велики прасак и Велику анихилацију материје и антиматерије, док је свемир још био веома млад? – каже за „Политику” др Јелена Маричић, универзитетски професор физике у САД.

Опремљен снажним електричним пољем са 180.000 V (волти), дакле високим напоном, и као влас танким жицама на зиду које служе као колектори наелектрисања вођених електричним пољем, Прото ДУНЕ функционише као џиновска електронска камера. Бележи трагове и сударе невидљивих субатомских честица које кроз њега прођу са атомима аргона, одређујући њихову природу са великом прецизношћу. Хлађењем гаса аргона на невероватних минус 188 степени Целзијуса, тако да прелази у течно агрегатно стање, драматично се повећава број судара честица са атомима аргона, омогућавајући њихово детаљно проучавање.

Професор Јелена Маричић, родом из Чачка, провела је део прошлог лета у ЦЕРН-у, припремајући Прото ДУНЕ за укључење у септембру 2018. Ради на Универзитету америчке савезне државе Хаваји и сарађује на овом међународном физичком експерименту, који укључује више од 1.000 физичара широм света.

– Кад се гради детектор честица ДУНЕ величине дугачке шестоспратнице (58 метара), кључно је да се сви технички елементи експеримента испробају на прототипу. Управо у ту сврху направљен је Прото ДУНЕ, који је током септембра и октобра забележио стотине хиљада интеракција између разних субатомских цестица и атома аргона. Ови подаци пружају драгоцену слику о записима различитих честица, што је значајно за ДУНЕ – објашњава професор Јелена Маричић.

Управо способност да се неутрино интеракције одвоје од других биће од кључног значаја за идентификацију неутрина и антинеутрина који ће путовати 1.300 километара кроз земљу, од националне лабораторије „Ферми” код Чикага до рудника у коме ће се налазити ДУНЕ, почев од 2025. године. Мерењем разлика у стопи интеракције неутрина и антинеутрина у ДУНЕ-у, физичари ће коначно моћи да одговоре на питање да ли неутринима дугујемо наше постојање, односно победу материје над антиматеријом у давној прошлости, док је свемир још био веома млад.

Професор Јелена Маричић каже да се Прото ДУНЕ одлично показао и да је анализа прикупљених података у току, а да се увелико ради на дизајну ДУНЕ-а за који ће се употребити невероватних 70.000 тона течног аргона, распоређених у четири џиновска резервоара. Њен задатак је калибрација детектора помоћу моћног УВ ласера који ће директно јонизовати атоме аргона, опонашајући трагове које субатомске честице остављају пролазећи кроз аргонску мету.

– Заједно са још неколико колега из Португалије и Сједињених Америчких Држава дизајнираћу комплексан систем за навођење ласерских снопова унутар сваког од четири детектора, што ће бити кључно за тачну и прецизну идентификацију неутрина и антинеутрина у ДУНЕ-у, и истовремено одговор на питање које већ деценијама мучи научнике: „Да ли су баш неутрини одговорни за нашу материјалну победу у свемиру?” – најављује наша саговорница.

Чачанка која ради на данас највећем пројекту из области физике на планети удата је за доктора физичких наука Радована Милинчића, са којим сарађује на ДУНЕ-у. Живе и раде у Хонолулуу, са ћерком и сином. Она је докторирала 2005. на Универзитету Хаваји, из области физике елементарних честица, а Србију је, каже привремено, напустила претпоследње године прошлог века, после основних студија физике у Београду.

Ових дана допутовала је у Чачак, да би „још једаред осетила драге звуке и боје завичаја”. Разговарали смо у кабинету Јелениног оца др Алексе Маричића на Факултету техничких наука у Чачку, где он ради као професор емеритус. Наравно, на Катедри за физику.


Коментари14
36af9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
Fizika, nauka o mrtvom delu univerzuma, je dosta napredovala zahvaljujući činjenici da mrtve stvari imaju interakcije koje su uvek iste pod istim okolnostima, te se daju opisati 'zakonima'. Na žalost nauka je slepa za život i sile koje su povezane sa njim - još se čeka novi Njutn koji će pokazati da život nije nastao iz slučajnosti već da postoji sila po kojoj život buja na zemlji. Kao i da su sva živa bića povezana. U svakom slučaju, Jeleni svaka čast, kao i svakome ko se svojim poslom bavi temeljno i uspešno.
Slavka Terzic.
Interakcije sila u Periodi su jedinstvene: one se rasvetljavaju sa fizickog, bioloskog, hemijskog i drugih ravnopravnih aspekata. Favorizovati bilo koji od njih znaci jednostrano sagledavati predmet istrazivanja. Cetiri do sada poznate prirodne sile upucuju nas na determinizam - da ih ima jos (Stvoritelj nije bio tako skrt, tajni su putevi bozji), tako da nauka sama ne moze zaokruziti "jednacinu za sve". "I svi ovi silni besporedci po poretku nekome sleduju"(Njegos).
Препоручујем 7
Petar V. Terzic
Cestitam na velikom uspehu ove naucnice koja je nastavila sjajnu porodicnu tradiciju. Takodje je za pohvalu sto Politika ustupa svoje dragocene stranice za popularisanje ove zaista kompleksne materije. Kada je rec o mikrosvetu moramo uvaziti da on realno postoji kao i makrosvet, iako njegove stvari, pojave i procese ne mozemo detektovati nasim prirodnim culima. Otuda ne mozemo zaobici bitan uticaj mernih instrumenata koji "kreiraju" (in vitro) uslove eksperimentalnog istrazivanja koje samo vaze za te uslove, domene i uz odredjenu aproksimaciju. Medjutim, ma koliko poboljsali mernu tehniku i subjektivni faktor sveli na sto manju meru, moramo razlikovati objektivnu fizicku realnost (in vino) i nase dosadasnjie relativno poimanje iste, a samim tim cemo izbeci zamke kao sto su "konacne istine", "kljucevi za potpuno razumevanje stvarnosti" itd.. U svakom istrazivanju od sustimske vaznosti je jedinstvo teorije i prakse koje se ostvaruje interdisciplinarnim a ne redukcionostickim prilazom.
Ivan Djokic
Veliki prasak ? Milioni godina ? Proucavaju maglu i dobijaju neke nagrade a zemlja je stara svega desetak hiljada godina.Za to postoje ocigledni dokazi a ne neke teorije koje niko od tih velikih naucnika ne ume da dokaze i objasni a drze se njih ko pijan plota i nagadjaju ! Molim da mi se objavi komentar !
MAKEDONAC MKD
Ако ово докажете, не сумњам да ћете добити НОБЕЛОВУ награду !
Препоручујем 8
Иван Грозни
Било би лепо када бисте нам дали те доказе. Или још боље, имате прилику да уђете у историју науке тако што ћете објавити рад у коме ћете доказати да је земља стара 10.000 година.
Препоручујем 12
"Невероватних минус 188 степени Целзијуса"
Не знам шта је невероватно у тих - 188. До апсолутне нуле има да се "вози" још 85 степени. Ни течни хелијум, на пар Келвина, више није невероватан, а не ово.
Чачанин
70 000 тона течног аргона на -188 степени је заиста невероватно јер је наведену количину аргона изузетно тешко одржавати на тој температури, и само постројење које ће се користити је више него импресивно. Надам се да вам је сада мало јасније о чему се ради, не ради се о пар грама хелијума већ о 70 000 тона аргона, додуше елемента који има знатно већу атомску масу.
Препоручујем 9
Чачанин
Велики поздрав за Јелену. Драго ми је да је наставила "породични бизнис" и постала научник као и њен отац Алекса. Надам се да ће добити Нобелову награду за своја истраживања.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља