уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Закон о агенцијском запошљавању поново мора да се доради

Овај документ могао би да уђе у скупштинску процедуру почетком пролећа, тврди Зоран Ристић, члан радне групе за његову израду
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 09.01.2019. у 18:30
(Фото Д. Жарковић)

Текст Закона о агенцијском запошљавању којим је, између осталог, предвиђено да предузеће може да запосли до 10 процената радника на „лизинг” од укупног броја запослених у њему, а највише до 30 одсто само уколико послодавац за то добије сагласност Министарства за рад, није добио позитивно мишљење чланова Социоекономског савета. Иако није постигнут консензус у погледу садржине текста овог закона, у Уједињеним гранским синдикатима „Независност” очекују да ће Министарство за рад и запошљавање ускоро вратити закон на дораду, да би у најбољем случају овај документ могао да уђе у скупштинску процедуру до марта, евентуално априла ове године. Како у име синдиката „Независност” подсећа Зоран Ристић, уједно и члан радне групе за израду Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање, у тексту закона дошло је до измена с којима се синдикат „Независност” није сагласио.

– Промене се односе на законску примену, јер је закон у верзији која је ушла на јавну расправу требало да се примењује у року од шест месеци од дана ступања на снагу. Тај рок у новом тексту је продужен на девет месеци. У идеалном случају, ако нова одредба остане, можемо да очекујемо да ће закон почети да се примењује тек у 2020. години – истиче Ристић.

Чланови Социоекономског савета нису издали „зелено светло” за примену текста закона (мишљење није обавезујуће), а највише је било спорно то што су промењене одредбе које су дефинисале ограничења у смислу процента људи који би могли да буду ангажовани преко агенција у односу на текст који је ушао у јавну расправу о самом нацрту.

– После јавне расправе текст који је отишао Социоекономском савету на ру„ке ” јесте измењен и подразумевао је другачије одредбе. Пре свега, новим текстом омогућено је правним лицима која запошљавају до 50 радника да практично у односу на број запослених ангажују и 100 посто радника преко агенција. Дефинисана је и флексибилнија одредба која се односи на велике субјекте, на такав начин да је ограничење у запошљавању на само 10 процената сведено само на оне запослене који су у агенцији запослени на одређено време. Ако, међутим, агенција запошљава на неодређено време, онда корисници услуга агенције могу да запосле такве људе у неограниченом броју и да се они не рачунају у ограничење које је дефинисано законом – напомиње Ристић.

Додатни камен спотицања односи се и на термин „сродни послови” у уводном делу закона, где су дефинисани основни појмови, па и шта се подразумева под сродним односно сличним пословима код послодавца.

– Упоредни радник је онај који обавља исте послове код послодавца, и има исту плату као и онај који је ангажован на истом радном месту. У верзији која је ушла у јавну расправу било је истакнуто да је реч о истим или сличним пословима. Брисањем термина слични послови на инсистирање Америчке привреде коморе и Савета страних инвеститора добили смо текст у којем, по мени, уколико послодавац нема исте послове за раднике онда нема обавезу да тражи ни сличне послове за њих. Послодавац тако може да одређује зараду за радника какву год пожели, а таква одредба закона омогућава широку могућност послодавцима да укидају поједине послове и да исте те послове обављају радници упослени преко агенције, а да зараду не уређују у односу на сродне послове које запослени обављају у предузећу, него по свом нахођењу – подсећа члан радне групе за израду Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање.


Коментари8
892b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primus
da omogući da imamo i zakonodavce i političare na lizing
Rad na Crno
U ovoj državi postoji samo Policija,Vojska i Zdravstvo.Državi je u interes da što više ljudi odu iz Srbije a ovamo nam prodaju finoću i da sede i kroje tudju sudbinu neka rade oni za 20000 hiljada dinara i od toga da plate prevoz i topli odrok suma sumaro ostane nam 15000hilj din(žalosno)
Primus
Moj komentar je: hajde da političarima i zakonodavcima iz Skupštine omogućimo angažovanje na LIZING ! I dalje uporno ljudi ponižavaju narod..
Dušan Kovačević
Jednostavno: niko i nikad iznad 10 %.
Светозар Здравковић
Зашто нам је уопште потребан такав начин запошљавања? Министарсвто рада или синдикати треба јавно да кажу ко захтева такву врсту запошљавања и са којим образложењем. Држава то не би смела да дозволи, јер се на тај начин радници стављају у позицију да раде исти посао за мању плату, а послодавцима пружа неограничен простор за манипулације

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља