уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:25

Од римских новчића до старих разгледница

Аутор: Александра Куртешчетвртак, 10.01.2019. у 10:11
Сајам антиквитета у Галерији ФЛУ-а (Фотографије Иван Милутиновић)

Некада су красили салоне, били симболи отмених кућа, наслеђивали се с колена на колено, остављали у аманет као породична драгоценост... Како су се времена мењала, из витрина су доспевали у подруме и на таване, а онда одлазили у заборав. Таква је судбина антикварних предмета. Пажњу им данас указују ретки поштоваоци старина. Они обилазе антикварнице да би разменили, купили или продали ствари, а има и оних који доносе на процену оно што није нагризао зуб времена у бакиној шкрињи. Траже се и савети и размењују искуства о њиховом чувању. То се потврђује и на Сајму антиквитета који се у организацији Друштва антиквара Србије одржава у Галерији Факултета ликовне уметности у Кнез Михаиловој улици до 10. фебруара. Овде се сабрало царство различитих ствари од римских новчића, позлаћеног есцајга, кристалних ваза до старих фотографија, новина и разгледница.

Дамама које цене накит неће промаћи скупоцена сребрна наруквица из 19. века, украшена црвеним и белим коралима. Антиквар Александар Кораћ показује и вредан сребрни брош препознатљив по ретком камену александриту.

– То је једини камен који под зрацима светлости мења боју – од љубичасте до розе, а налази се само на Уралу и у Бразилу – објашњава Кораћ док у руци држи минђуше украшене римским новчићима. На његовом штанду за око запада сребрна пудријера, као и сребрна кутијица за кармин која се отвара на клик и има огледало. Ту су и метална усна хармоника немачке производње, бродски сат, ордење и медаље из Другог светског рата од руских до југословенских.

Стевица Теић у свет антиквитета ушао је још у детињству. Отац је, каже, био ловац, па је скупљао ловачке трофеје, увек се у кући нешто сабирало, а он је уз то растао, упијао приче о пореклу и значају предмета, док се и сам није отиснуо у те воде.

– Сада после пола века могу да кажем да ми је то хоби и посао. Заправо једна страст којој не могу одолети – каже Стевица, поносан на колекцију римских новчића. Занима га археологија, па је свој кутак испунио низом археолошких плочица и, како каже, фрагмената из те области. Запажају се посудице, фигурице, висак... Аустралијанци и Американци су посебно заинтересовани за његову понуду, али мало је купаца који се одлучују да пазаре антиквитете.

– Углавном су то времешне особе које набавком старих ствари евоцирају успомене на своја прохујала времена – каже овај антиквар.

Брош украшен александритом, сребрна наруквица из 19. века

Са њим се слаже и Гордана Оџић, такође искусни антиквар.

– Окупљамо се редовно јер свет старина је као књига која нема краја, из ње се учи и стално понешто ново дописује – уверава Гордана, која се бави и сликањем портрета. Она тврди да су некада била боља времена и знало се шта се нуди и тражи.

– Млади свет има брзу свакодневицу, и разумем зашто млада снаја не жели да у кући има кристалну вазу или скупоцено посуђе кад то мора да се чисти и одржава уз пуно труда. Зато ми многе изложене ствари овде служе само као украс и за дивљење госпођа које се сећају како су оне или њихове мајке и свекрве баш такав сервис или чајник поседовале. Мени су посебно драге лампе и једну из 1938. године чувам као своју – каже Гордана која је на штанд донела и прегршт наочара.

– Ове са танким оквирима су интересантне или модерне студентима и интелектуалцима – кроз смех каже – уметница.

Поред њеног стола старе разгледнице Београда и разне документе из 19. века, али новац, ордење и још много тога ретког а вредног изложио је Слободан – Бобан Цветковић, по професији новинар. У његовој архиви је и разгледница српске престонице из 1899. године. Из албума је извадио и писмо – похвалницу у златопису са лепим жељама из 19. века коју је митрополиту Михаилу упутио патријарх Руске православне цркве. Вредан пажње је и гвоздени крст из Првог светског рата, али и црквени рукописи из 17. века писани на танком пергаменту.


Коментари2
29d56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da se razumemo
moja baba ima 90 godina i niko nam za nju nije ponudio ni prebijenog grosa…ovo sto se kod nas tretira kao antika uglavnom su trice iz starih vojvodjanskih srednjestaleskih kuca.sve zajedno ne vredi pet para…sad sto novokomponovani veruju drugacije…ako ovi iz galerije misle da zarade neku kintu nek se bace u poteru za stvarnim vrednostima,naprimer autorski namestaj posle drugog svetskog rata (skandinavski iz pedesetih,italijanski sezdesetih…) imena kao sto su djo ponti ili gaetano skiolari…
Veljko
A u kojoj fabrici bivse SFRJ se taj 'autorski namestaj' pravio?! Lupetas, sve se trese ...
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља