уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Шишић: Жалим због погинулих у хеликоптеру

понедељак, 12.05.2008. у 22:00
Весна и Емир Шишић у свом дому (Фото Д. Јелен)

Мајор Емир Шишић, бивши пилот ЈНА, планира да о догађају због којег је осуђен у Хрватској и Италији, као и о затворским данима о којима је водио дневник, ускоро напише књигу. Два дана по изласку на условну слободу, у кругу своје породице у Новом Саду, угостио је новинаре „Политике”. Шишић је осуђен зато што је 7. јануара 1992. године изнад Хрватске, управљајући „мигом 21”, оборио хеликоптер са посматрачима Европске заједнице, када су погинула четири Италијана и један Француз.

– Грижу савести заиста немам. Извршавао сам наређења која сам добио. Ланац командовања је постојао, он је испоштован и завршио се на мени. Жао ми је тих људи који су непотребно погинули – каже овај пилот.

Шишић објашњава да је у ваздуху видео три летелице, које су се налазиле у црвеној, забрањеној зони. 

– Трећа летелица је постојала, знам то јер сам је видео – каже Шишић, обарајући тако тврдње да су на небу била само два хеликоптера.

– Летелице сам уочио између Вараждина и Загреба. Летеле су веома ниско у црвеној, забрањеној зони. Чињеница да је то била маршрута којом се обављао шверц оружја указивала ми је на то да желе нешто да сакрију. Питао сам команду шта да радим, добио сам наређење које сам извршио. Прво сам испалио упозоравајуће гранате из авионског топа, затим сам лансирао ракете. Једна је погодила хрватски хеликоптер, од чије се експлозије запалио реп летелице Европске заједнице. Чланови посматрачке мисије Европске заједнице су погинули од пада њиховог хеликоптера. Зато су им одела на фотографијама била чисто бела, нису изгорела, што би се десило да сам погодио њихов хеликоптер и да су погинули у ваздуху од експлозије – објашњава Шишић.

Шишић је због овог догађаја у Хрватској осуђен на 20 година затвора, после чега су власти ове државе за њим расписале потерницу по којој је и ухапшен. Шишић каже да је пре хапшења на граничном прелазу Хоргош путовао у Мађарску више пута и да, све до тог 9. маја 2001. године, није било проблема.

– Никада нисам званично обавештен о пресуди у Хрватској, нити о њиховој потерници. Читао сам нешто о томе у новинама. Нећу да говорим чији је то пропуст био, нити да ли га је уопште било – каже пензионисани пилот. 

На дан када је ухапшен, Шишић је ишао по лекове у Сегедин, са пријатељем и супругом Весном.

– У мађарском затвору сам провео 13 месеци. Дневно сам 23 часа био закључан у ћелији, третирали су ме као терористу, везивали ме на сваком кораку. Држали су ме такорећи под ланцима и катанцима. Супруга ме је посећивала једном месечно, по један сат, виђали смо се кроз стакло. Нисам хтео да ме кћерке виде под таквим условима. Много ми је помогао земљак Раде Јанковић, из околине Јагодине, који је „пао” због неке крађе или преваре, а у Будимпешти је живео 20 година. Олакшао ми је комуникацију са затворском службом, јер они ни енглески ни руски нису хтели да причају. Све време је био са мном у тој ћелији. Остали су се смењивали, Мађари и Румуни, али Раде и ја смо ту некако увек остајали заједно – напомиње пилот.

Шишић је захвалан и покојном премијеру др Зорану Ђинђићу, који је са Виктором Орбаном, бившим премијером Мађарске, договорио да не буде изручен Хрватској. Очекивао је да ће се вратити у Србију.

– Претпостављам да су Хрвати, када су сазнали да ме неће добити, јавили Италијанима, који су поднели захтев за екстрадицију. До тада није постојала италијанска потерница за мном. Моја је срећа што сам предат Италији, а не Хрватској – оцењује Шишић.

Нешто мало мање од годину дана Шишић је провео у затвору „Вогера”, између Ђенове и Милана, на северу Италије, после чега је био у Риму у затвору „Ребибија”. 

– Првих годину и по дана у Италији било је јако тешко. Дане сам проводио са највећим италијанским криминалцима под посебним, „алта сикуреца”, условима. Били смо непрекидно под кључем и свугде смо се кретали под пратњом. Према мени су се односили као да сам један од оних који су се већ ту налазили, а ту су били највећи трговци дроге, шефови мафије, серијске убице и терористи „Црвених бригада” – сећа се Шишић. Ипак, са њима није имао никаквих проблема.

– Чули су да сам пилот ловац и све их је интересовало, где сам летео, како, на којој висини, којом брзином – сећа се Шишић ових затворских дана. 

Он каже да му је тада било тешко да гледа друге затворенике са прозора који су ишли на спортске терене, у позориште, цркву, а он нигде.

– Робија ми је постала лакша када је тадашњи министар правде Владан Батић код свог италијанског колеге издејствовао да пређем у блажи режим – објашњава наш саговорник.

У октобру 2006. године мајор Шишић је изручен Србији и до изласка на условну слободу био је у затвору у Сремској Митровици.

– У Митровици сам имао добар третман. Многи су ми помагали да издржим. Све може да се издржи, уз вољу и знање да имаш неког ко те чека – уверава нас пилот Шишић гледајући у супругу Весну која му се придружује у разговору за „Политику”.

– Било је доста тешких момената. Све прође, па онда човек жели то да заборави. Морала сам да скупим снагу и да издржим. Храбриле смо се међусобно, две кћерке и ја – каже Весна.      

Издржао је, каже Шишић, седам година муке и пакла каквог и најгорем непријатељу не би пожелео, а после свега прихвата да је жртва политике.

– Као што се код мене у Босни каже, „тако ми грах пао”. Било па прошло. Напокон, после седам година живот иде даље – са уздахом олакшања каже мајор Емир Шишић.

Данијела Вукосављевић

-------------------------------------------------------------

Извињење италијанског тужиоца

– Првостепено суђење је трајало у два наврата по највише два сата. Нисам имао осећај да сам на суду, мислио сам да сам у циркусу, судија Луизијана Фиљолија је била у хеланкама. Довољно је да кажем да није имала стрпљења да саслуша одбрану, да је десетак минута већала и изрекла доживотни затвор. Суђење је било чиста формалност. Другостепено суђење је уследило после девет месеци. То је већ био суд и суђење. Иако су сви очекивали ослобађајућу пресуду, изречена ми је казна од 15 година затвора. На крају суђења, јавни тужилац ми је пришао, пружио ми руку и рекао: „Извини Шишићу” – каже мајор.

Наш саговорник сматра да боље од ове пресуде није у Италији могло да буде. 

– У судници се из просторије за већање из уста главног судије чуло: „Шишић мора бити осуђен” – објашњава пилот. 

---------------------------------------------------------------

Одбојкашке лопте Вање Грбића

Шишић је затворске дане прво прекраћивао углавном читајући књиге, док се касније интензивно бавио спортом.

– Организовали смо турнире у одбојци и моја екипа је стално побеђивала. Проглашавали су ме за најбољег одбојкаша, само медаљу нисам добијао. Вања Грбић је чуо да играм одбојку у затвору и послао ми преко амбасаде две одбојкашке лопте са својим потписом – каже Шишић, којем је одбојка спорт број један.


Коментари63
eba62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirko kukic
Zaista sam sretan, napokon si slobodan.Licno sam te poznavao, i svima mogu reci, da si bio izuzetan i kao covek,i verovatno, kao pilot.Zelim ti puno srece u daljem zivotu, hrabri covece.Pozdrav iz Sydneya.
kultura?
"Нисам имао осећај да сам на суду, мислио сам да сам у циркусу, судија Луизијана Фиљолија је била у хеланкама." JEL TO TA EUROPSKA "KULTURA" KOJOJ TREBA DA SE PRIBLIZHIMO ? TAMO SUDIJA NOSI HELANKE, A OVDE TREBA GAY PARADA I HOMO BRAKOVI !
Goran
Naše duboko poštovanje majore Šišiću. Brčaci
Bez zaljenja
Citiram:"Шишић: Жалим због погинулих у хеликоптеру."I pored sto je proveo u zatvoru major sisic zali zbog poginulih u helikopteru...Druze majore,nema sta tu zaljenja tojest upitao bih te da li ijedan vojni pilot iz sastava alijanse zali za zrtvama u Iraku,Avganistanu,Somaliji,Srbiji i da nenabrajam...Mislim da ti piloti nezale za svim tim zrtvama, vec zale sto nisu jos vise poubijali neduznih ljudi diljem ove planete koja se zove Zemlja...Druze majore,da su oni Vas zalili,Vi onda nebiste trunuli u njihovim kazamatima...Znam da Vas je osecanje malo slomilo ali nema tu zaljenja,sta je bilo bilo je i nemoj se povoditi sojim emocijama jer oni koji ubijaju po citavome Svetu to rade krajnje bez ikakve grize savesti tojest profesionalno...
Ranko Rosandić
,,ZLO RADITI OD ZLA BRANITI SE, TU GRIJEHA NIKAKVOGA NEMA" P.P.NJEGOŠ.MAJOR ŠIŠIĆ JE IZVRŠAVAO SVOJU VOJNIČKU SVETU DUŽNOST I POSTUPAO PO NAREDJENJU SVOG PRETPOSTAVLJENOG.BRANIO JE SVOJU DRŽVU KAO HEROJ I VITEŠKI RATNIK OFICIR JNA U GRANICAMA OD TRIGLAVA DO DJEVGELIJE SOCIJALISTIČKU FEDERATIVNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU ! ..TUDJE NEĆEMO SVOJE NEDAMO "JOSIP BROZ TITO ! Postavljam pitanje:ZAŠTO JE JUGOSLOVENSKI NAROD DOZVOLIO DA SE RAZBIJE NAJLJEPŠA ZEMLJA NA SVIJETU SFR-JUGOSLAVIJA? ZAŠTO? Čitam komentare a vidim da još uvijek postoji Balkanska netrpeljivost, a upravo to zapadu odgovara, a uspio je da nam taj demokratski zapad razbije državu. Ako mi neko postavi pitanje ko sam? JA sam JUGOSLOVEN ! Druže MAJORE ŠIŠĆU, Vama i Vašoj porodici želim iskreno sve najljepše u životu. Vi ste druže Majore ponos,čast,Čojstvo i junaštvo vojnika i oficira naše slavne JNA. Pozdrav Svim JUGOSLOVENSKIM NARODIMA!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља