четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Међу највећим извозницима само један из сектора аграра

Због чега Србија нема више јаких произвођача хране, који би могли да стану раме уз раме са „Фијат Крајслером”, ХБИС групом, НИС-ом, „Тигар тајерсом”, „Бошом”, „Петрохемијом”...
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 10.01.2019. у 23:30
(Фото Танјуг)

Домаћа пољопривреда бележи суфицит али међу првих петнаест највећих српских извозника и прошле године нашла се само једна компанија из аграрног сектора.

Са извозом од око 119,8 милиона евра, у првих 11 месеци 2018. године, на зачеље листе најуспешнијих успела је поново да се упише само „Викторија група”, чија је финансијска дуговања према банкама прошле године преузела „МК група” Миодрага Костића.

Како је саопштило Министарство финансија, вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у овом периоду била је 4,1 милијарду евра. Истовремено, очекује се да ће резултат извоза целокупног пољопривредног и прехрамбеног сектора Србије бити око 3,9 милијарди евра. Због чега немамо више јаких произвођача хране, који би могли да стану раме уз раме са компанијама као што су: „Фијат Крајслер”, ХБИС група ( власник смедеревске железаре), НИС, „Тигар тајерс”, „Роберт Бош”, „Петрохемија”,...

Оваква ситуација, сматра аналитичар Горан Живков, није лоша јер Србија има пуно малих извозника.

– Имамо доста диверсификовани извоз житарица, воћа, поврћа... То је наша највећа вредност јер ти произвођачи проналазе пут до других тржишта. Када имате концентрацију извоза то значи да та компанија углавном извози прерађевине – каже наш саговорник.

Са дуге стране, мали број јаких извозника у сектору хране значи и да Србија и даље у највећој мери извози сировину. Иако су многе домаће успешне компаније из пољопривредно-прехрамбеног сектора отишле у руке странаца ни они нису успели да направе значајни пробој домаћих брендова на тржишту Европске уније па и региона. Како истиче, неке од тих компанија, рецимо из сектора кондитора, покушавале су да отворе западно тржиште за наше брендове, уложено је много новца али нису успеле да остваре значајније резултате.

– Како ми волимо локалне брендове тако је и на Западу. Потребне су огромне инвестиције и јак маркетинг пет или десет година. То није лак посао – каже Живков и додаје да је генерално највећи проблем то што у Србији и даље највећу продају остварују домаћи брендови. Ово је спречавало велике играче да озбиљније уђу у прехрамбени сектор. Према његовим речима, бивша Југославија имала је јаке брендове у сектору хране, што није био случај, рецимо, у Мађарској, Пољској...

– Зашто би велике светске компаније, које желе да праве своје брендове за извоз, улагале у куповину фабрика које ће производити локалне производе само за то тржиште. Из тог разлога су наше фирме у прерадној индустрији опстале али нису довољно велике да освоје тржиште Запада – каже Живков.

Аграрни аналитичар Чедомир Кецо каже да су у нашу привредну стварност дошле компаније које производе атрактивне производе као што су гуме, каблови, ауто-делови и то за познатог купца. Оне су са листе највећих извозника потиснуле агроиндустрију.

– Да ли можемо њима да се супротставимо сировинама? Одговор је, наравно, не. Питање је и зашто највеће компаније из овог сектора не улажу већи капитал у развој производње већ извозе готово искључиво сировину. Мислим да престројавају свој капитал и извлаче га. Банке, такође, још имају неповољне кредите за аграрни сектор. Већина њих односи добит у своје матичне земље – истиче Кецо. Он сматра да ће ово још дуго бити наша реалност јер је мали произвођач нестао док већ 20 година немамо никакву промену у расту пољопривреде, који је 0,45 одсто на годишњем нивоу.

– Тешко је очекивати некакав скок. Како је уопште могуће да је, на оваквом расту пољопривреде, настало и ових неколико великих компанија у аграру које имамо – истиче Кецо.


Коментари7
17f77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostadin
Gospodin Keco je zaslužio keca za svoje iz laganje. Prvo je treba da analizira koje kompanije izvoze poljoprivredne i prehrambene proizvode na KiM. Ko izvozi u Rusiju. Zatim šta se izvozi na Kim i šta u Rusiju. Pa zatim šta se od proizvoda izvozi u Evropu a šta u ostatak sveta. To je dosta za početak.
Mile
Za pocetak treba da naprave proizvod koji po kvalitetu moze da konkurise zapadnim. Kod nas se stalno ponavlja mantra da je domaca roba pojam kvaliteta ali u to mo gu da poveruju samo oni koji nikad ne izlaze iz zemlje.
Vesa D
..kad u poslednje vreme unistis milione sitnih seljaka koji su pravili pedest posto trzisnih viskova hrane onda se i nema iz cega plasirati kroz izvozne kanale ..Sada je za sitnog individualnog proizvodjaca nafta /Nis/skupa jer je u rukama rusko-srpskih tajkuna postala preskupa uz uvoz preskupih vestackih djubriva i semana oborila srpsku poljoprivredu na najnise grane i vratile u devetnesti vek..Program vlade neradnika i neznalica se pokazuje i kroz ovaj primer kao i u ostalom i sam privredni rast koji je najnizi u ovom regionu da se ekonomska politika mora menjati u korist miliona stnih poljoprivtrdnih proizvodjaca jer u suprotnom narod ce pocrkati od gladi ..
Zoran
Eto, Kostic je jos jedan dobar privatnik. Al vi to necete, vi 'ocete NASE.:) Sve 'ocete da delite sto nije vase. Aj delite malo sto je vase.:)
dr Slobodan Devic
Kada bi samo bilo malo volje i pameti u ministarstvu privrede Srbije, Srbija bi mogla da postane Svajcarska na Balkanu. Prvo, napraviti popis neiskoriscene obradive zemlje; u slucaju da vlasnici nisu voljni da je obradjuju, zemlju otkupiti po minimalnoj ceni i staviti je u drzazvni fond obradivog zemljista. Tako prikupljeno zemljiste ponuditi porodicama koje bi se obavezazla da ga obradjuju. Drugo, obezbediti dugorocne beskamatne namenske kredite (iskljucivo za nabavku poljoprivrednih masina, izgradnju poljoprivredne infrastrukture, kupovinu semena, djubriva, sadnica, ...) i ponuditi ih privatnim licima putem javne licitacije. Resice se problem nezaposlenosti, proizvodnja hrane (na plodnom zemljistu) ce poceti da otplacuje ulozeno posle 2-3 godine i uz dodatni razvoj turizma i saobracaja, Srbija postaje Svajcarska na Balkanu. Ali, avaj ...
mr
Делом сте у праву, а делом не. Не постоји неискоришћено земљиште у Србији, тј једним делом да, али процентуално се исти такав део необрађује и у ЕУ, и то је сасвим нормално. У праву сте потпуно за финансирање, и јасно је као дан да се то ради плански. Ми чак и ово мало што имамо кредита са мањим каматама, држава је направила да мора да се иде преко банака, наравно страних, које се наравно не одричу својих масних камата, само што држава плаћа разлику у камати. Дакле циркус, али и дркетива очигледно. Што се тиче незапослености у пољопривреди, наша држава ради управо супротно, пошто има изразиту тежњу да драстично умањи број пољопривредника, пошто свим својим мерама већ годинама у назад отежава егзистеницју мањих газдинстава. Најновије мере такође то потврђују, диже се лимит за стоку, компликују процедуре за газдинства, субвенције се гомилају на крупније играче кроз тзв инвестиције.
Препоручујем 2
SRĐAN TOŠIĆ
Gospodine Deviću, u svemu sa Vama se slažem. Turska je osnovni problem u neobradivom i zapuštenom šemljištu rešila tako što je jedan član u njihovom nekom Zakonu , da ko ne oobrađuje svoje poljoprivredno zemljište automatski prelazi u vlasništvu držve. I.. eto Turske gde jeste u poljoprivredi.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља