четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Луј Бурбонски и Александар Други

Аутор: Владимир Павловићсреда, 16.01.2019. у 18:00
Бели двор на Дедињу (Фото Д. Јевремовић)

У Њујорку, Луј Бурбонски, последњи изданак последње француске династије, шаље француском парламенту допис са захтевом да Народна скупштина Републике Француске усвоји лекс специјалис који ће му омогућити да уђе у посед и стекне власништво над Версајем, с обзиром на то да је тај објекат на незаконит начин отет његовим прецима, конкретно Лују Шеснаестом, кога су, иначе, и убили револуционари одсецањем главе. Шала? Наравно да је шала. Али није шала да г. Александар Карађорђевић, који себе сматра престолонаследником Србије (а богами и Југославије), и коме, наравно, не смета да га тако титулишу у српским медијима, укључујући и оне у којима држава има свој удео у власништву, нуди доказе да објекат у којем данас живи у Београду, а који је у државном власништву, заправо припада њему као наследнику монарха од кога је револуционарна власт насилно и незаконито одузела, између осталог, и ту важну некретнину.

Називати тог господина принцем много је више неуставно него кад неко јавно назове јужну српску покрајину Косово, а не дода одмах – и Метохија. И док се за ову другу омашку увек нађе неко ко ће да јој припише злу намеру, издају, одсуство родољубља и шта све не, ником не пада на ум, како се чини, да дигне глас против чињенице да у једној неспорној републици државни медији, чак и неки државни функционери, једног грађанина титулишу као принца и престолонаследника. А, је ли та некретнина одузета насилним путем, незаконито? Није ли својина неприкосновена? Јесте, одговор је на оба питања. Међутим, живот и еволуција једног друштва не подлежу, бар не увек, строгој формалној логици. Односно, логику развоја друштва ствара динамика друштвених односа, која није иста у свим епохама, често чак ни у оквиру једне исте епохе.

Уз легалитет, владавину закона, постоји и легитимитет, који је, пак, морална оправданост ставова и деловања, и у једном стабилном, уравнотеженом друштву легалитет и легитимитет су обично на истој страни и нису извор сукоба. Међутим, ретка су друштва, ако их уопште има, која у својој историји нису имала периоде када легалитет и легитимитет нису били на истој страни. Такви испади, и њихове последице, по правилу врло насилни, који се окончавају драматичним променама државног и друштвеног уређења, називају се револуцијама.

Ниједна револуција није законита, то је јасно. Незаконитост револуција компензује њихов легитимитет, њихова широко призната морална оправданост. Нико неће тврдити да је одсецање главе Лују Шеснаестом хуман чин, али нико неће ни оспорити значај и оправданост Француске револуције и њен иреверзибилан карактер због тог нехуманог чина. Ново друштвено и државно уређење поново је довело у равнотежу кључне друштвене слојеве и створило своје, нове законе, свој легалитет. По тим, новим законима, признатим на националном и на међународном плану, Версај је власништво Републике Француске, а кључна маса грађана те државе не би сматрала легитимним захтев Луја Бурбонског да се из изнајмљеног стана у Њујорку усели у версајску палату. Што том човеку и не пада на памет. И који, за разлику од г. Карађорђевића, који живи у дворцу у државном власништву, не живи у Версају, већ у изнајмљеном стану.

Ипак, може ли легитимитет да буде на страни г. Карађорђевића? Чак и у овако неуверљивој демократији, каква је на делу у Србији, постоје облици одлучивања који би то омогућили. На пример, референдум на коме би грађани (српски народ и „сви остали” грађани, како то мудро формулише актуелни устав) имали да одговоре у довољном броју на прецизно постављено референдумско питање, а коме би претходио период информисања грађана о свим могућим и вероватним последицама такве корените промене. Претенденту на непостојећи српски престо дато је српско држављанство, дат му је на коришћење државни објекат, дакле постоји одређен број грађана уверених да је легитимитет на страни г. Карађорђевића. Позив на често политичко изјашњавање у последње време је у моди и честа пракса код актуелне власти. Зашто се тај могући легитимитет не би проверио на референдуму да би се, евентуално, омогућило том човеку не само да од корисника постане власник, већ и да оствари свој монархистички сан, будући да је умео у више наврата да јавно стави до знања да „не одустаје од својих династичких права”?

Преводилац

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари13
290d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Србија неће бити правна држава све док се не врати конфискована имовина свима укључујући и Карађорђевиће. Што је још важније неће бити срећна држава док се не врати својој традицији а она је монархистичка а не републиканска. То што су ставили круну на заставу Србије показује да су и сами свесни тога с тим што умишљају да су они ти наследници. Нека је ипак чешће гледају, требаће. ПС Тешко да ће спиритуални наследници комуниста добровољно пристати да врате украдену приватну имовину јер су и даље по свом осећању наследна држава оних истих који су 1944 иза Руса ушли на Дедиње. Како се то слаже са њиховим лажима о "демократији" у којој је приватна имовина неповредива не вреди ни коментарисати. Ипак једног дана ће неправда бити исправљена без обзира на револуционарну "правду".
Саша
Господине Павловићу, Није вама стало ни до легалности ни до легитимитета а понајмање до правде и истине.Вама је изгледа стало само да на било који начин оправдање поступке својих предака.Е неће моћи дошло је време да се народу предочи и каже истина.А она је да су ту имовину власницима одузели тамо неки у тамо некој пећини.У исто време новорођенче прогласили за државног непријатеља, одузели му право повратка у отаџбину и у кућу својих предака.Предака који су и ту кућу али и целу отаџбину његову и нашу дигли из пепела.Дигли на тако висок пиадестал на коме до тада никада у својој историји није била.
Данијел
Можда Србија буде и монархија. По мени, гледајући ситуацију ових 30 година од обнављања вишестраначја у Србији, политички систем са предсједником и премијером нема смисла. Те функције зависе од људи који их врше. Боље и практичније је увести предсједнички систем или вратити парламентарну монархију. Избјегли бисмо фарсу какву имамо са тандемом Вучић-Брнабић или као што смо имали са тандемом Тадић-Цветковић и тачно би се знало ко врши извршну власт у земљи. Како год, није лоше питати народ на референдуму.
Miki
referendum? čemu? pa zar nije već bio referendum 1945 "nećemo kralja, hoćemo Tita"? prethodio mu je "period informisanja", pa onda ćorave kugle i sve što ide uz to! nisam nikakav monarhista, ali narod se već izjasnio i odabrao Tita, "slobodno i demokratski"! posle Tita je bilo "i posle Tita Tito", pa demokratija, pa ratovi i tržišna privreda (nekako ruku pod ruku), pa uništene sve moralne i materijalne vrednosti, pa uzdizanje najnižiš pobuda na pijadestal najvećih vrlina (drugim rečima "u se, na se i poda se"!) u društvu koje je na najnižoj lestvici možda u zadnjih 200 godina svoje istorije vi pričate o nekakvom legitimitetu!? sramota!
mirjana
PRIVATNA SVOJINA JE NEOTUDJIVA !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља