четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:08
Сто година од рођења сликара Ђорђа Бошана

Бескомпромисни уметник, велики педагог и ангажовани левичар

У време социјалистичког
Аутор: Александра Исаковпетак, 11.01.2019. у 18:00
Детаљ са изложбе (Фото А. Исаков)

Суботица – Крајем децембра у Градском музеју у Суботици отворена је изложба „Сто година од рођења Ђорђа Бошана. Био је то последњи моменат да се обележи значајна годишњица сликара и педагога који је рођен у Суботици (1918), а преминуо у Београду 1984. године. Већим делом свог стваралачког живота Бошан је био изузетно везан за Суботицу, као гимназијалац ради илустрације и карикатуре за локални лист „Гримаса“, овде је први пут излагао на заједничким изложбама, имао и своју прву велику самостално изложбу, а постхумно 1986. године др Нада Бошан поклања 26 сликарских дела свог супруга Градском музеју у Суботици формирајући тако Поклон збирку Ђорђа Бошана.

Управо дела из јавних збирки изложена су у приземљу Градског музеја у Суботици захваљујући ауторима др Олги Ковачев Нинков, музејском саветнику и кустоскињи Љубици Вуковић Дулић. Оне су и аутори текста у каталогу који прати изложбу, а који је конципиран као прилог монографији за коју се у Градском музеју у Суботици надају да ће ове године добити и подршку Министарства културе.

Ђорђе Бошан припадао је једној од истакнутих породица јеврејске заједнице на северу Бачке, и уз уметнички таленат рано исказује и свој друштвени ангажман као левичар. Олга Ковачев Нинков у каталогу наводи да је у том погледу био под утицајем својих стричева, изразитих левичара који су потпомагали прве радничке штрајкове у Суботици. Ђорђе Бошан се 1941. године, тада студент Ликовне академије, као добровољац јавља да учествује у априлском рату, а након његовог слома, са породицом одлази у Будимпешту. Овде га хапсе и 1943. године одводе на присилни рад у области Карпата, где гладује и смрзава се уз тежак физички рад. У исто време, велики део његове породице нестаје у Холокаусту. „Све ово је оставило трајне трагове на здравље и у духовном погледу на сензибилног младог човека, а транспоновало се временом у секвенце његове уметности“, каже Олга Ковачев Нинков.

По завршетку рата враћа се на ликовну академију, завршава је и већ 1949. године постаје асистент на Академији ликовне уметности у Београду, на којој остаје, напредујући до професорског звања, све до пензионисања 1978. године. На отварању изложбе, др Оливера Ерић, као један од рецензената, подсетила је: у збирци факултета је слика „Позив“ која у првом плану приказује фигуру са подигнутим рукама, док су у другом плану два леђима окренута платна. Слика је дуго била изложена у зборници факултета „метафорички подсећајући уметнике и педагоге да уметнички, односно професорски позив, означава и одлучно истрајавање на ставовима и заузимање критичких позиција“. Тако је као посебна вредност истакнуто и што је кустос Љубица Вуковић Дулић из архиве Факултета ликовне уметности представила и стручно мишљење које су о њему истакли професори Недељко Гвозденовић, Алекса Челебоновић, Љубица Сокић и Милош Бајић приликом избора за педагошка звања. У каталогу кустоскиња наводи да је у кругу београдске академије и изван ње постојало утврђено мишљење о Ђорђу Бошану као добром педагогу и једном од најобразованијих професора на Академији.

Изложба у Градском музеју у Суботици, која траје и током јануара, како је истакнуто, нови је покушај да се вреднује и подсети на изузетно сликарско дело Ђорђа Бошана који је спадао у генерацију студената београдске академије која стасава након рата и ствара савремену ликовну сцену. Олга Ковачев Нинков бележи и да је међу првима заговарао отварање аутономних уметничких галерија, а у време социјалистичког реализма начинио искорак својим сликама мртве природе. На тај начин утицао је на формирање уметничких ставова и на продор модернистичког уметничког језика.

Био је бескомпромисан и у уметности и у животу и о томе можда најбоље сведочи његова нећака Магда Симин Бошан, новинарка и писац, која по смрти стрица Ђорђа Бошана записује: „Недостаје ми његова окрепљујућа духовита и бритка, оштра реч, којом је, ако смем тако да се изразим, неуморно лупао по неким глупим обманама, разбијао илузије, ширио хоризонте, критиковао све око себе. Умело је то и да заболи, али и да понесе!”


Коментари1
53cdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici na sjajnom tekstu svojevrsnom omažu" zaboravljenim " umetnicima koji su svojim umetničkim ali i pedagoškom radu ostavili straga na našoj kulturnoj i umetničkoj sceni. Tužna je i tragična sudbina umetnika dok slike prekriva paučina i sivilo zaborava one ipak ostaju trag u vremenu da pričaju jednu priču o ljudima i zemlji koje više nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља