четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зашто љубав није довољна

Када људи бирају свог партнера треба да размишљају о свом и партнеровом концепту везе:ако су разлике неспојиве, без обзира на то колика је привлачност, страст и љубав, пар неће моћи да успостави дугорочнији стабилан однос
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 14.01.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Људи некада верују да је љубав моћна сила која може да људе промени, излечи, да убрза њихов емотивни развој, да их мотивише да ураде нешто што иначе не би урадили. Из тог уверења следи друго, а то је да ако неко некога заиста снажно воли да ће учинити све да му се прилагоди како би са њим остао у односу љубави. Другим речима, разлике нису важне, важно је да се снажно воли и све ће бити у реду. У стварности, то није тако: разлике јесу важне, а љубав није довољна.

Најважније су оне разлике између људи који се воле које се односе на то како они замишљају заједничко функционисање, везу или брак. То једноставно значи да сваки човек има неку своју представу о томе како треба да се понаша он, а како његов партнер са којим је у љубавној вези или браку. Ту представу зовемо „концепт везе”.

Очекивања и попуштања

Када се партнерово понашање не уклапа у особин концепт љубавне везе, када није у складу са њеним очекивањима, она почиње да се осећа непријатно и почиње да мисли да нешто није у реду у вези, да је партнер не воли довољно. Збуњује је што партнер тврди да је воли, а понаша супротно од начина на који би требало да се понаша особа која воли. Зато протестује и љути се на партера захтевајући да он промени своје понашање и да почне да се „исправно” понаша. Ако партнер попусти и уклопи се у особину представу о томе како љубавна веза треба да изгледа, особа поново почиње да се осећа вољеном и да везу доживљава удобном.

Проблем је у томе што и партнер има свој концепт љубавне везе који се у датом аспекту разликује од особиног. Са истим правом са којим особа тражи од њега да промени понашање да би се осетила вољеном, он тражи од особе да она промени понашање да би се он осетио вољеним. Тако настаје ситуација у којој су и једно и друго „оправдано” љути, покушавајући на разне начине да „утерају” оно друго у свој концепт љубавне везе. Како се ови конфликти хронично понављају, веза улази у кризу и постаје нестабилна.

Што се људи више воле, то им више сметају међусобне разлике у представама о љубавној вези. Тако љубав, уместо да помогне да се ствари смире, додатно појачава важност неслагања у вези. Нестабилне везе су веома напорне јер у њима партнери понављају циклусе у којима се смењују периоди стабилности и нестабилности. А када раскину или се разведу, људи то чине не зато што им није стало, него зато што им јесте стало, али не могу да направе задовољавајућу везу.

Када се одлуче на терапију пара или партнерску терапију, тада јасно видимо да људи могу да се снажно воле, али да због разлика у концепту везе не могу да направе квалитетну, стабилну и трајну везу. Оно што ради партнерски терапеут јесте да им помогне да схвате разлике у њиховим очекивањима од везе и партнера и да им помогне да превазиђу ове разлике.

Ових проблема у везама би било далеко мање када би људи када бирају свог партнера размишљали о свом и партнеровом концепту везе. Када неко зна какву везу жели да има, тада треба да сазна да ли и особа која му се свиђа жели довољно сличан тип везе. Ако су њихови концепти везе неспојиви, тада је јасно да без обзира на то колика је привлачност, страст и љубав, да то двоје људи неће моћи да успостави дугорочнију стабилну везу.

Срећни до краја живота

Типично је да већина нас не разликује љубав од љубавне везе јер смо захваљујући деценијском утицају различитих медија постали колективно испрограмирани да верујемо у мит о томе како је велика љубав довољна да наше животе учини срећнима. Верујемо да је довољно пронаћи праву особу коју ћемо исто тако снажно волети као и она нас како бисмо трајно били срећни. Као у бајкама: „срећно су живели до краја живота” без објашњења како и зашто им је то успело.

Ако разликујемо љубав од љубавне везе, ако разликујемо особу од њеног концепта љубавне везе, тада ћемо лакше остварити квалитетну, стабилну и трајну љубавну везу или брак. Није довољно да нам је други веома привлачан, није довољно ни то да заиста жели озбиљну везу, већ да жели такву љубавну везу какву желимо и ми.


Коментари19
b3b28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван М.
Брачни пар од 80-ак а чини ми се и више година седи у трамвају и разговарају. Она га пита:' Зар стварно мислиш да имам небеско плаву боју очију? Он одговара, као љубавник на почетку везе који не желећи да јој пружа потпуну сигурност у његову љубав из страха да она ту љубав не схвати олако са: 'Нисам сигуран, нисам скоро добро загледао'. Ја стојим са стране и скоро да не верујем очима и ушима. Станица Ветеринарски факултет, трамавај стоји дуже у потпуном миру свих, као да нас је дух смирио да испоштујемо старину који је сишао пре драге да би могао да јој пружи руку да сиђе. Остају иза нас, док трамвај убрзава, а они у спором ходу руку под руку одлазе, чини ми се у вечност.
Louis Krstic
Postoji jedan esencijalni problem ili pozadina same ztaljubljenosti koju čovek današnjice, što znači i intelektualac, ne shvata ne dovoljno već ni malo. Zaljubljenost uopšte nije ljubav niti je treba tako gledati, a da li će zaljubljenost biti pretočena u nešto iz čega će se izroditi ljubav zavisi od mnogih detalja koje možemo formulisati kao stadijum duhovne zrelosti obe strane. Tema je izuzetno obimna zato možemo samo nagovestiti da je zaljubljenost ništa drugo do li vrsta 'katalizatora' kojim se ima za cilj pokretanje dve osobe u aktivan životni proces koji će ih primorati da iz životnih iskustava uče o sebi samima, o svojim nedovoljno razvijenim detaljima koje bi trebalo da uoče i da ih počnu korigovati kako bi se što brže duhovno razvijali; drugačije rečeno, kako bi što brže ekspandirali svoju svest i kretali se ka osnovnom životnom cilju. Ovo odmah nagoveštava da život nije bisciljna avantura zaspalih ljudi koji se bave površnim stvarima a zaboravljaju svrhu ličnog življenja...
Dr
Kompromis (prilagodjavanje suprotno Vasem nacelu, ubedjenju ) se jedino moze i treba uspostaviti, kod partnerovih osobina koje su podlozne korekciji. Npr. U koliko partner nije dovoljno obrazovan, po Vasem misljenju, moze se napraviti kompromis, jer se obrazovanje uvecava. Isto aljkavost, trenutno ekonomsko stanje itd. Sa druge strane, fizicki izgled (ka vrlo bitna komponenta, slozili se ili ne), nije podlozna korekciji, te ne sme biti predmet uspostavljanja kompromisa. Isto kao inteligencija, empatija itd. To znaci da se ipak mora uspostaviti naknadna ravnoteza, u koliko zelite da veza bude stabilna.
Brunno
Milivojevic, kada je jednom polemisisao sa pokojnim Jertoticem na temu zaljubljenosti, meni se tada vise dopao njegov stav nego Jerotica. Na zalost sada profesor upada u jednu kolotecinu, pojam ljubavi banalizuje, svodi je na trivijalnu svakodnevicu.I ako profesor, on ovde mi nekako deluje kao one zene psiholozi, savete-kako ih ja zovem, koje daju savete zaludnim zenama u zenskim tabloidima. On ovde pojam ljubavi izdvaja kao da je ljubav izmedju muskarca i zene nesto posebno, razlicita od opste ljubavi. Rekao bih da onaj ko ne poseduje generalno ljubav, ne moze se na tom polju iskazati ni kad je rec o ljubavi u musko-zenskim odnosima. Tu je Biblija puno mudrija, gde naglasava da ljubav i strah izgoni. Profesor je malo pobrkao loncice, nekako je upao u modernu kolotecinu i ovim tekstom postao fensi psiholog. Cak i ova njegova fraza "ljubav nije dovoljna" je prepisana fraza od autora istoimene knjige LJUBAV NIJE DOVOLJNA - BRUNO BETTELHEIM. Tu knjigu svako moze naci i kupiti za sitne par
Rade
Zakljucak onda sledi: slicno se slicnom raduje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља