понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.01.2019. у 09:01 Мирослав Лазански

Симпутија у Србији

Пен­зи­о­ни­са­ни аме­рич­ки ге­не­рал Деј­вид Пе­тре­ус из­ја­вио је не­дав­но „да је Вла­ди­мир Пу­тин нај­бо­љи по­клон НА­ТО-у од вре­ме­на хлад­ног ра­та”. По­твр­дио је та­ко чи­ње­ни­цу да Аме­ри­ка увек мо­ра да има не­ког про­тив­ни­ка: ко­му­ни­зам, те­ро­ри­зам, Ру­си­ју, Ки­ну... И ни­је био у пра­ву Ми­ха­ил Гор­ба­чов ка­да је у сми­рај рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за ре­као Џор­џу Бу­шу: „Учи­ни­ће­мо вам не­што стра­шно, оста­ви­ће­мо вас без про­тив­ни­ка.” Гор­ба­чов је то за­и­ста и ура­дио, али то ни­је уми­ри­ло аспи­ра­ци­је САД и НА­ТО пре­ма ши­ре­њу на Ис­ток, при че­му је Збиг­њев Бже­жин­ски ја­сно по­ру­чио да „САД ви­ше ни­ка­да не­ће до­зво­ли­ти да би­ло ко­ја др­жа­ва у све­ту до­стиг­не моћ не­ка­да­шњег Со­вјет­ског Са­ве­за”.

И би­ло је та­ко све до по­ја­ве Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на. Ње­гов го­вор на Без­бед­но­сном фо­ру­му у Мин­хе­ну 2007. го­ди­не био је про­ро­чан­ски, јер по­ру­чио је За­па­ду: „Свет ни­је са­мо ваш”. Го­ди­ну да­на ка­сни­је до­го­ди­ла се Гру­зи­ја, де­вет го­ди­на ра­ни­је Ко­со­во, па Ирак и Ли­би­ја, и Мо­сква је схва­ти­ла да је свет 21. ве­ка свет вој­но ја­ких. По­сле је сти­гао др­жав­ни удар у Укра­ји­ни, па Крим, а он­да и Си­ри­ја. Упра­во је Си­ри­ја до­ве­ла до то­га да Мо­сква и Ва­шинг­тон раз­ме­не ста­во­ве о то­ме ко је „из­у­зет­на на­ци­ја”, а ко ни­је.

Мо­же се ре­ћи да је ко­декс по­на­ша­ња и ма­па пу­та аме­рич­ке су­пер­си­ле 21. ве­ка мо­дер­на им­пе­ри­јал­на док­три­на, то је нај­на­ци­о­на­ли­стич­ки­ји и нај­кон­зер­ва­тив­ни­ји план још од вре­ме­на Ро­нал­да Ре­га­на. По­јед­но­ста­вље­но то зна­чи да САД ни­ко­ме не­ће до­зво­ли­ти да по­ку­ша да до­ве­де у пи­та­ње аме­рич­ку вој­ну су­пер­и­ор­ност, ни­ти да Ва­шинг­тон же­ли да то­ле­ри­ше стра­те­шку пат-по­зи­ци­ју у ка­квој је био за вре­ме хлад­ног ра­та са Мо­сквом.

То је по­ка­за­тељ јед­не им­пе­ри­јал­не гра­ма­ти­ке, ко­ја свој вр­ху­нац до­сти­же у на­ци­о­нал­ној фан­та­зи­ји да САД пред­ста­вља­ју не­ку вр­сту ле­ги­тим­ног на­след­ни­ка Рим­ског цар­ства. Вла­ди­мир Пу­тин је пре не­ко­ли­ко го­ди­на у свој ко­лум­ни у „Њу­јорк тај­мсу” ар­гу­мен­то­ва­но оспо­рио то на­след­ство, аме­рич­ка де­сни­ца би­ла је кон­стер­ни­ра­на.

„Ни­је­дан на­род 19. ве­ка не мо­же да одр­жи ко­рак са на­шим осва­ја­њи­ма, на­шим ко­ло­ни­јал­ним ус­пе­си­ма и на­шом екс­пан­зи­јом, ни­шта нас ви­ше не­ће за­у­ста­ви­ти”, из­ја­вио је још 1895. се­на­тор Хен­ри Ке­бот Лоџ. По­ли­ти­ча­ри су, пре­ма чу­ве­ној фор­му­ла­ци­ји Те­о­до­ра Ру­звел­та, са­ња­ри­ли о јед­ном „сплен­дид литл вор”, или „сјај­ном ма­лом ра­ту”, ко­ји би пру­жио оправ­да­ње за ме­ђу­на­род­ну екс­пан­зи­ју САД. Те­о­дор Ру­звелт се ди­вио бри­тан­ском им­пе­ри­јал­ном књи­жев­ни­ку Ра­ди­јар­ду Ки­плин­гу: „Хо­ћу да САД по­ста­ну до­ми­нант­на си­ла на Па­ци­фи­ку. Аме­рич­ки ће на­род оства­ри­ти нај­ве­ћа де­ла јед­не ве­ли­ке си­ле.” Но­ви­нар Марс Хен­ри Во­тер­сон је овај им­пе­ри­ја­ли­стич­ки  дух де­ве­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка ре­зи­ми­рао по­но­сним, али исто­вре­ме­но и про­роч­ким ре­чи­ма: „Ми смо јед­на ве­ли­ка им­пе­ри­јал­на ре­пу­бли­ка, по­зва­на да из­вр­ши пре­су­дан ути­цај на чо­ве­чан­ство и да свет об­ли­ку­је она­ко ка­ко то до са­да ни­је по­шло за ру­ком ни­јед­ној дру­гој зе­мљи, па чак ни Рим­ском цар­ству”.

„Чи­ње­ни­ца је”, пи­сао је пре се­дам го­ди­на увод­ни­чар „Ва­шинг­тон по­ста” Чарлс Кра­ут­ха­мер, је­дан од нај­у­ти­цај­ни­јих иде­о­ло­га аме­рич­ке но­ве де­сни­це, „да од Ри­ма ни­јед­на зе­мља ни­је по­се­до­ва­ла та­кву кул­тур­ну, еко­ном­ску, тех­нич­ку и вој­ну над­моћ”. Још 1999. у вре­ме бом­бар­до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је Кра­ут­ха­мер про­кла­му­је: „Аме­ри­ка штр­чи над све­том као ко­лос. От­ка­ко је Рим ра­зо­рио Кар­та­ги­ну ни­ко дру­ги ни­је до­сти­гао та­кве ви­си­не.”  Рим­ско цар­ство по­ста­ло је та­ко у Ва­шинг­то­ну ре­фе­рент­на тач­ка но­ве аме­рич­ке де­сни­це. Ана­ло­ги­ја са Ри­мом, као и све­при­сут­ност ре­чи „им­пе­ри­ја” у аме­рич­кој штам­пи све­до­че о из­град­њи јед­не им­пе­ри­јал­не иде­о­ло­ги­је, јер Аме­ри­ка ни­је слу­чај­но да­нас вој­но ан­га­жо­ва­на у зе­мља­ма где су не­ка­да би­ле ан­га­жо­ва­не бри­тан­ске ко­ло­ни­јал­не тру­пе: Ав­га­ни­стан, Бли­ски ис­ток... Из­град­ња да­нас „по­ср­ну­лих” др­жа­ва и њи­хо­вих де­мо­кра­ти­ја са­мо је  на­ста­вак по­сла не­ка­да са­мо­све­сних Ен­гле­за под ко­ло­ни­јал­ним шле­мо­ви­ма.

Још је­дан иде­о­лог аме­рич­ке де­сни­це Дај­неш Џсо­у­за, ко­ји је ра­дио као ис­тра­жи­вач на „Ху­ве­ро­вом ин­сти­ту­ту”, об­ја­вио је пре 19 го­ди­на чла­нак вр­ло ре­чи­тог на­сло­ва „По­хва­ла аме­рич­кој им­пе­ри­ји”,  у ко­јем ка­же „да би Аме­ри­кан­ци ко­нач­но тре­ба­ло да спо­зна­ју да је њи­хо­ва зе­мља по­ста­ла нај­у­зви­ше­ни­ја им­пе­ри­ја ко­ју је свет ика­да по­зна­вао”. Овим пу­бли­ци­стич­ким  па­ли­ку­ћа­ма но­ве аме­рич­ке де­сни­це при­дру­жио се и про­фе­сор Сти­вен Пи­тер Ро­у­зен са Хар­вар­да: „На­ше вре­ме ни­је вре­ме бор­бе про­тив не­ког ри­ва­ла, јер ње­га на­про­сто не­ма.”

То што иде­ја о им­пе­ри­ји ра­ди­кал­но про­тив­ре­чи кла­сич­ном то­кви­лов­ском са­мо­о­па­жа­њу Аме­ри­ка­на­ца, уте­ру­ју­ћи при­том у лаж и иде­ју да Аме­ри­ка пред­ста­вља де­мо­крат­ски из­у­зе­так ме­ђу мо­дер­ним др­жа­ва­ма, то очи­глед­но не пред­ста­вља ни­ка­кав не­пре­мо­стив про­блем за аме­рич­ку но­ву де­сни­цу. У том кон­тек­сту Евро­па не фи­гу­ри­ра као са­мо­стал­на стра­те­гиј­ска си­ла, већ као за­ви­сна зо­на ко­ја не­ма ни во­ље ни спо­соб­но­сти да бра­ни свој рај, ње­на за­шти­та за­ви­си од во­ље Аме­ри­ке да во­ди рат. Збиг­њев Бже­жин­ски је то ле­по фор­му­ли­сао: „На­ше европ­ске са­ве­зни­ке др­жи­мо у ста­њу за­ви­сно­сти, оста­ле европ­ске зе­мље ко­ја нам пла­ћа­ју да­нак су под на­шим ту­тор­ством, ујед­но спре­ча­ва­мо и мо­гу­ће удру­жи­ва­ње вар­ва­ра”.

Кра­ут­ха­мер му се, не баш суп­тил­но, при­дру­жио: „Аме­ри­ка је до­би­ла хлад­ни рат, ста­ви­ла у џеп ис­точ­ну Евро­пу, смр­ви­ла Ср­би­ју, Ирак и Ав­га­ни­стан и са­свим уз­гред­но по­ка­за­ла да је Евро­па ни­шта. ” 

Он­да се по­ја­вио Пу­тин и отво­ре­но ре­као да то не­ће ићи баш та­ко. За­то је и по­пу­ла­ран у Ср­би­ји.

Коментари142
6532f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
@Marko N. Mnogo više ste neinformisani nego sam mislio, ni elementarne informacije nemate. Zbog Vaših budućih naraštaja proučite Ustav SFRJ i shvatićete da su pravo na samoopredeljenje do otcepljenja imali samo narodi, ne republike, shvatićete i da su Srbi bili narod a ne nacionalna manjina u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, Hrvati u Hrvatskoj i BiH, uz treći narod Muslimani, sada Bošnjaci. Ako su Hrvati želeli iz YU mogli su samo oni, ali, Tuđmanu, ocu nacije, trebalo je veće bunjište pa se dokopao Pavelićeve strategije, na Brionima je razradio do detalja, i krenuo da završi njegov posao i NDH. Srbi su imali jednako pravo da izglasaju kao narod ostanak u zajedničkoj domovini. To pravo im je zločinima uskraćeno i pretvoreni su u nacionalnu manjinu, što je drugi slučaj u istoriji naseljenog dela galaksije, sa Indijancima i Srbima u Hrvatskoj. Kako Vam je takva politika terora bliska to ste priznali komadanje Srbije i da su Albanci narod, a Vaša mržnja i ostrašćenost do Rusije su patološki.
Леон Давидович
Демократија је заправо степен људских права која су људи остварили зависно опет како у којој држави данас ствари стоје са тим људским правима. Та права нису дошла сама од себе зато што су људи дошли до закључка да то тако треба да буде. То је све остварено мукотрпном борбом дела људи за правду и слободу кроз векове. Све те побуне од побуна римских робова до побуна у 18., 19., 2о. веку укључујући и револуције биле су борба за људска права. Та права која људи имају изборили су борбом. Иначе када би одлучивала природа многих људи најрадије би владали најсуровијим диктатурама где нико не би смео ни изнети своје мишљење, а камоли протествовати против неке неправде.Уосталом такве диктатуре и данас постоје, а и оно што називамо демократијом тек је деломично остварење људских слобода, а од правде и праведности веома је далеко.
JorgeLB
Autor nas pokušava uvjeriti kako je "imperijalizam" postao poveznica američkih politika. Vjerojatno će nas u sljedećem članku uvjeravati kako je "demokracija" sastavnica ruskih politika.
Mike Kovian
@Slamkamanac: Sve tačno ali je i pored toga celokupna civilizacija, a naročito zapadna, iznikla iz tih vremena i na tim osnovama (Atinske demokratije). I nije dokazano da su ratovi i agresije imanentni demokratskim sistemima. U slučaju američke, to im je služilo tek kao izgovor (izvoz demokratije i sl.) jer kako drugačije opravdati ponašanje imperijalističkog svetskog policajca. Pa i taj izraz "izvoz demokratije" nastao je kao reakcija na prethodno započet "izvoz komunizma", dok je u Staroj Grčkoj taj rat nije ni imao ideološke uzroke ili povode.
Slamkamenac
"Demokracija" nije cvecka niti je miroljubiva kako se stalno trubi. To je sustina danasnjeg sveta i njegovog shvatanja. Nikada nije ni bila, setimo se da je anticka Atina napala Spartu a ne obrnuto, kao i da je Atina taj rat izgubila, sto ce reci da "demokracija" ne dobija sukobe uvek, kako se isto trubi ( "pogresna strana istorije" i slicne floskule). demokratija je lepa, ali sustinski sebicna i gleda samo kako da iskoristi druge narode...
Срђан Медић
Свакоме ко је читао "Коментаре" јасно је да ни ова данашња империја не пропада због Владимира Путина, већ зато што на власти син наслеђује оца и жена мужа... а најбогатији разбојници морају да плаћају смејурију од пореза, али ипак порез, што их вређа... Не заборавимо: Клау-Клаудије је сто година након што је Цезар написао горе поменуто дело освојио Британију (а Хадријан зид зидао још два века касније) само зато што је Рим имао темеље које су градили Римљани, а не радници на црно.
Slamkamenac
Rimske temelje su gradili robovi a ne Rimljani. po tome je svet sve blizi Rimu.
Marko N.
Razmišljam neki dan - hoće li doći taj dan da Rusija u onim glavnim stvarima pretekne Ameriku. Jednostavno to ni teoretski nije moguće jer radi se o dva posve različita svijeta. Amerika nije Amerika samo zbog vojne supremacije; Amerika je prije svega Amerika zbog svog iznimnog tržišta ideja, pameti, kvalitete rada i uspješnosti. A to je Amerika postigla tako što je stoljećima odgajala generacije i u njima pojedinca da misli, stvara, radi, da bude uspješan i da se tu ne treba bojati nikoga jer sreća ovisi samo o njemu i njegovom radu. Samo je nebo granica. S druge strane imamo Rusiju - jednu tromu i globalno neuspješnu te iztraumatiziranu naciju, naciju bez elana, bez ideja, u kojoj stvari mogu kako tako funcionirati jedino ako država preuzme inicijativu i stavi pojedinca u "okove". A država kao država, naročito ruska, nikada nije bila dobar proizvođač i pokretač ideja. Eto, to je razlika između Amerike i Rusije.
Marko N.
@Nedeljko Mucic; Amerika pruža šansu da svatko može postati "kapitalist". Nemali je broj izuzetno bogatih i uspješnih Amerikanaca koji su u mladosti bili sirotinja, a koji su svojim radom postigli mnogo toga. Takva se šansa u Rusiji ne pruža. Tamo možete biti "kapitalist" samo ako ste politički slizani s vlašću. A što se tiče američkog školstva, ja bih ga oprvi uveo u, recimo, u Hrvatsku. To je tip školstva koji, doduše, košta (jer obrazovanje je investicija kao i kupovina stana ili kuće ili osnivanje tvrtke), ali i vraća puno toga. U Americi se ne može dogoditi da mladi čovjek s diplomom solidnijeg koledža ne nađe odmah solidno plaćen posao. U Hrvatskoj pune su burze mladih školovanih ljudi. Kad si dobio obrazovanje besplatno, pa trpi - tako što ćeš teško naći posao, a kad ga nađeš dugo, dugo nećeš biti zadovoljan plaćom.
OK Real
Postovani, SAD su pre svega zasnovani na surovom kapitalizmu i otimanju, kako u samom SAD-u, tako i van granica. Ratove koji su izazivali i vodili su iskljucivo i jedno zarad para (negde je to nafta, negde oruzije, a negde da se zapocne novi sukob kako bi se prodalo sto vishe oruzja, o skrivenim akcijama zbog zarade od narkotika necu ni da govorim) tako da nema nikakve veze sa demokratijom. Napadi na Irak, Siriju (da ne navodim sve skorasnje akcije) su iskljucivo i jedino zbog nafte koja ce doneti zaradu odredjenim krugovima u SAD-u i da bi se povecala potrosnja oruzja. Izazivanje sukoba i pravljenje Al Kaide su jedan od nacina za pokusaj dominacije. Elem nema ni D od demokratije kod SAD-a. Ne znam da li ce sledece u tekstu Lazanski oznaciti Rusiju kao demokratsku zemlju, ali to ne znate ni vi, tako da je odbrana SAD i njihove imperijalisticke politike besmislena.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља