понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13
КАКО СЕ СЛАВИЛА СРПСКА НОВА ГОДИНА

Јурњава за прасетом уз звуке „џаза”

Најраскошније прославе 14. јануара приређиване су између два светска рата
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 13.01.2019. у 17:41
Дочек Српске нове 2018. године у Београду (Фото Танјуг)

„Мада се и пре тринаест дана у свима кафанама, баровима, вариетеима и денсинзима у Београду дочекивала астрономска, званична или, ако хоћете, католичка Нова година – ипак то није никакво дочекивање према синоћњом дочекивању православне, српске или, ако хоћете, београдске Нове годинe.”

Овај цитат из „Политике” од 14. јануара 1924. најбоље сведочи о раскошним прославама „најлуђе ноћи” по јулијанском календару у Србији између два светска рата. Иако се и данас православна односно Српска нова година радо дочекује у кафанама и ресторанима, уз ватромет на трговима, све то делује скромно спрам забава приређиваних у српским деловима међуратне југословенске краљевине.

Из ондашњих написа и огласа из нашег листа се види да су сваког 13. јануара београдски биоскопи приређивали специјалне пројекције, док се у „ресторацијама” и хотелима славило уз иће, пиће, лутрију и „дансинг до зоре”. Музика је „концертирала најодабраније ствари”, а наступали су свирачи свих фела – оркестар краљевске гарде, извођачи шлагера и севдалинки, „џаз бандови”...

Разлог за то што су масовне прославе приређиване баш у овом периоду јесте то што је Србија, као део новостворене Краљевине СХС, прешла 1919. године на грегоријански календар, док је СПЦ задржала јулијански. Тако су и настале две Нове године – она „званична”, 31. децембра, и друга, православна, 13. јануара, која у Србији није ни постојала пре Првог светског рата. Тада је главни празник био Божић, номинално слављен 25. децембра, јер су и држава и црква следиле јулијански календар.

А онда, од 1919, славе се обе Нове године, али су угоститељи очигледно главне адуте чували за 13. јануар. На тај дан 1922. наш лист је писао да се „у свима већим локалима, пивницама и ресторанима чине нарочите припреме за дочек”, уз вест да ће „вечерас трамваји на свима пругама радити до два часа по поноћи а осветљења ће бити целе ноћи”. Најављен је и специјални биоскопски програм „Коларца”, „нарочито крунисан за овај дан са главном улогом Луциано Албертини и Чудо од мајмуна – Жак”. Филмови су пуштани и на другим местима, па су у хотелу „Париз” на репертоару били „Грофица Валевска”, „Лов Њ. В. Краља у Словеначкој” и „Буби честита Нову 1922. годину”. У наредним годинама, међу приказиваним остварењима ће се наћи многи хитови, попут „Звонара Богородичине цркве” и догодовштина Станлија и Олија.

И кафанске прославе временом постају све раскошније, попут гала дочека у „Касини”, „до сада невиђеног у Београду”, уз наступ „бриљантних еквилибриста, комичних шпанских акробата и балета – шест плавуша берлинске Скале”. Пажњу је привукао и програм у „Москви”. Осим „свирке музике Краљеве гарде целу ноћ”, овај хотел је најавио да ће све даме добити букете, „сви гости ће бити послужени крофнама филованим са златницима”, а „живо прасе добиће гост који га ухвати”. Наредног дана, „Политика” је писала да су пред вратима тог хотела „стајали као покисли неки гости” који нису могли да уђу у крцату салу и да су „тужно одмахивали главом: Ништа од прасета! Пропаде нам прасе”. У истом извештају пише да су „тамбураши обилазили и најзабаченије улице Београда”, да су „у центру свирали велики оркестри и џаз банд” а да је „све било дупке пуно”.

Српска нова година је била прилика и да се покаже човекољубље. Тако је 1934. године Хумано друштво „Лакоћемо” организовало дочек с „лутријом у корист сиромашне деце”. Хуманитарну прославу је редовно приређивала и пројугословенска организација „Јадранска стража”, у београдској кафани „Астрономија”, и то „у корист одашиљања сиромашне деце на Јадранско приморје за време лета”. Свој дочек су организовала и бројна завичајна, струковна и студентска удружења, соколска друштва, Коло српских сестара, Клуб радиоспикера Краљевине Југославије, Југословенско-немачки клуб...

На прославама су често учествовали и прваци Народног позоришта, попут Жанке Стокић, и други виђени уметници и забављачи. Тако је на дочеку у биоскопу „Авала” најављен и акробата Драгољуб Алексић са својим „најновијим вратоломним продукцијама”. Било је то 1941. године, три месеца пред рат после којег ће Српска нова година бити потиснута у „сиву зону” из које се, чини се, до данас није сасвим вратила.


Коментари6
0c266
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marin Pujić
То што имамо две Нове године, вероватно треба да захвалимо српском инату, а питање календара би требало да буде ствар математике, а не духовно питање. Календар који СПЦ не прихвата, прихватио је цео свет, па и ми, а Црква и онако не слави дочек нове године, па како онда логично објаснити дочек 13. јануара?
Neko...
Nekada smo znali ko smo i sta smo... a sad nazalost ova omladinapojma nema ko su im djed i pradjed...
Milomir
Jes vala, i densovali smo do zore uz dzaz bandove.
Препоручујем 0
Миро Марковић
Браћо Срби, следећа србска Нова 7.528 година почиње почетком априла по древном Србском календару, који је настарији у свету. По коду Србског календара, т.ј. година-месец-дан су кодирани сви компјутери и НАСА документи. Бројање времена по Србском календару је започето од последњег потопа Црног мора забележеног у Библији. Јулијански календар је створен за време владавине рисмког цара Јулијана. Бројање времена по његовом календару започето са почетком његове владавине, која се приближно поклапа са рођењем Исуса Христа. Славити Нову годину по Јулијанском календару је културна срамота за све Србе, јер тиме пљујемо на наше изворно културно наслеђе а усвајамо римску, која са Србима нема никакве везе. Св. Николај охридско-жички је често у његовим проповедима говорио: "Браћо Срби, уби нас незнање!" И био је 100% у праву.
Zoran
Dolazi Amerikanac kod nas i pita odakle smo. Kazemo iz Srbije. I poce prica...kazemo da pisemo na cirilici. On kaze, znam, cirilica je najstrarije pismo, od nje nastala ova latinica. Mi se gledamo. A otkud znate vi to, pitamo, jer Amerikanac ne zna ni gde je Srbija, kamoli sta je cirilica. Kaze on: Ja se bavim istorijom iz hobija, volim to. I dodaje da je na cirilci pisana prva Biblija. Eto, a sta danas deca uce u Srbiji i sta sam ja ucio? KATASTROFA. Inace Amer dosao kao nas pacijent.
Препоручујем 5
Petar Amer
Eto, napravili najstariji kalendar na svetu a pristojnu nekorumpiranu drzavu nikako. Da li imamo vise razloga da se ponosimo prvim ili da se stidimo zbog ovoga drugoga? Ziveli!
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља