понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:30

​Милијардери на социјалној помоћи

Аутор: Јелена Стевановићнедеља, 13.01.2019. у 20:00

Кад се скупе основна зарада, бонуси и деонице, директор „Епла” Тим Кук је прошле године зарадио 136 милиона долара. Само је његова плата износила 15 милиона долара, што је преко 250 пута више од онога што годишње стекне просечaн радник његове компаније. Ове недеље смо сазнали и да ће директор „Амазона” Џеф Бејзос, који за десет секунди стави у џеп више него његов просечан радник за годину дана, неверство и развод платити око 70 милијарди долара или половинoм иметка. Ипак, буру у америчком политичком естаблишменту подигла је сасвим трећа вест – да је демократска конгресменка Александрија Окасио Кортез предложила да се они који зарађују више од десет милиона долара годишње опорезују по стопи од око 70 одсто.

СТРАХ ОД ЛЕВИЦЕ: Ушла је у Конгрес пре неколико дана са 29 година живота, али је ћерка латиноамеричких имиграната из Бронкса већ навукла на себе омразу бројних колега, од којих су многи више или мање отворено изјавили да она нема благе везе с економијом. Као млада жена која није бела, а левичарка је, Александрија Окасио Кортез је све оно што у политици не подноси владајућа елита белих средовечних и старих конзервативних мушкараца, који су одмах потрчали да је подуче да свет тако не функционише. Чуло се да је њен предлог „луд”, „радикалан”, да људе тера у „ропство”, а један републикански конгресмен је упозорио грађане да овај предлог значи да „влада узима 70 одсто ваших прихода да би их дала за левичарске фантазије”.

На страну конгресменке из Њујорка ставио се Пол Кругман, објаснивши да она боље познаје економију од својих критичара и да њен предлог не може бити радикалан јер је то била америчка политика 35 година после Другог светског рата, укључујући године највећег благостања и економског раста. Американци са највећим приходима су педесетих година плаћали порез од око 90 одсто, а шездесетих око 70 одсто, да би после Реганове реформе тај постотак спао на 38. Сада они који зарађују више од пола милиона долара годишње плаћају порез од 37 одсто, мада треба имати у виду различите пореске олакшице и рупе у закону. Зато је 62 одсто испитаника у „Галуповом” истраживању оценило да Американци с најдубљим џеповима не плаћају довољно висок порез.

ПОШАСТ НЕЈЕДНАКОСТИ: Александрија Окасио Кортез је истакла да би новцем који би држава добила после пореске реформе, а процењује се да би то било око 72 милијарде долара годишње, могло да се омогући смањење неједнакости у друштву и ширења зелених технологија. У Америци, директор зарађује 260 пута већу плату од радника. Разлика у примањима повећана је осам пута у односу на осамдесете године, па би просечан запослени морао да ради три века да би стекао оно што менаџер стекне за годину дана.

Тома Пикети је предложио и већи порез, од 83 одсто за најимућније, уз подсећање на то да земље које су смањиле порезе привилегованима нису расле по већој стопи од земаља које су имале високе пореске стопе. И амерички нобеловац за економију Питер Дајмонд је израчунао да би се највеће друштвено благостање постигло кад би се свака зарада већа од 300.000 долара опорезивала са 73 одсто. Ипак, ништа од тога неће бити важно за конзервативце који ће наставити да критикују Александрију Окасио Кортез, као што су то досад чинили са сенаторима Елизабет Ворен и Бернијем Сандерсом.

КАПИТАЛИЗАМ ЈЕ ЗА ДРУГЕ: Зато што истичу да држава ради на ползу оних с врха друштвене пирамиде, сенаторка из Масачусетса и сенатор из Вермонта честа су мета напада. За њих се тврди да би одузимали паре од вредних Американаца и дали их ленштинама, пропалицама и илегалним имигрантима и да би убрзо од Америке направили Венецуелу. У друштву где је срамота примати социјалну помоћ и где се верује да тржиште непогрешиво свакога смешта тамо где му је и место, ово троје политичара покушава да објасни да сиромашни немају разлога да се стиде јер је систем намештен у корист најбогатијих.

Најимућнијима се одобравају пореске олакшице. Због њих се праве рупе у закону. Примају неизмерну помоћ владе јер је држава финансирала истраживања која су помогла развој компанија попут „Гугла”. Они се нису стидели да приме државну помоћ вредну стотине милијарди долара кад су посрнули током економске кризе 2008. Тада се заборавило на капитализам и тржиште. То је за обичне грађане. Крупан капитал увек може да рачуна на државу. То најбоље зна војноиндустријски комплекс.

И док елита жели да посрами људе који узимају бонове за храну, скрива истину да су највећи корисници социјалне помоћи најбогатији чланови друштва. Кад би Бејзос, Кук, Гејтс, Закерберг, Сорос, Коук или Бафет платили порез од 70 или 80 или 90 одсто, они би и даље били имућни и ништа се не би променило у квалитету њиховог живота. Онима с дна лествице редистрибуција може да промени живот из корена јер значи кров над главом, образовање или лечење. Али, то су „левичарске фантазије”.


Коментари17
5c5b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa
Ne treba nista da menjaju. Nadam se da ce pad biti strasan uz gradjanski rat i revoluciju.
yrraf
Nemam reči da opišem koliko se slažem sa autorom teksta. Ovo nema nikakve veze sa komunizmom, kako neki ovde aludiraju, već su ovo upravo poreske politike država razvijenog kapitalizma poput skandinavskih. Niko ne govori o porezu na dobit kompanije ni gušenje biznisa, već naprotiv, ovakvom se poreskom politikom štiti biznis, sprečava sa izvlačenje kapitala iz firmi i time se obezbeđuje da više novca odlazi u razvoj i dugoročno društvo i ekonomija profitiraju. Sadašnji divlji kapitalizam samo pogoduje špekulantima i skorojevićima koje ne žele da rade i razvijaju već da brzo upropaste firmu izvlačenjem ogromnog novca iz iste, novca koji su zaradili radnici a ne sam gazda ili menadžer (koji svakako zaslužuje najveći de prihoda ali ne po cenu izrabljivanja i uništenja firme). Društvo nema apsolutno nikakvu korist ako neko ima platu od nekoliko milona evra godišnje, jer je neće uložiti u biznis već će je protraćiti na skupe automobile, nakit, ogromne kuće i druge gluposti u kojima će zarobiti kapital koji je mogao da se upotrebi za razvoj kompanije i napredak celog društva. Naravno, to ne treba zabraniti, samo oporezovati bezobrazno visokim stopama ne bi li se stvorila kultura racionalnog poslovanja i ulaganja a ne mešetarenja i rasipanja resursa.
Растко Дијаспорац
Високи порези не делују подстицајно. Ако укочите индивидуе са високим зарадама, ви тиме кочите и привреду те земље у којој они живе и раде. Закони треба да ослобађају предузетништво, тјс. да подстичу, а не да га ограничавају и коче. И чувени економиста Адам Смит је говорио да се не треба плашити богатих. Комунисти су дошли на власт пропагирајући идеју да смо сви једнаки. Онима који тако и данас мисле препоручујем изреку: “Ми смо сви једнаки само - кад заузмемо водоравни положај два метра испод земље.”
Zlatan
Vi namerno stavljate stvari u crnu i belu ravan. Nije sporno da je kapitalisticki system produktivniji od komunistickog , medjutim sadasnja raspodela vodi ka tome da cemo za 30 godina imati 3 coveka koji su vlasnici 80 % svetskog kapitala.. Ako je to kapitalizam koji vi ppropagirate , zapitajte se do kada ce narod trpeti da drzava umesto da oporezuje kompanije i pojedince ona porez prebacuje na srednju klasu koja se transformise u siromasnu. Dajte mi jedan razlog zasto moj MD treba da ima 100 puta veca primanja od mene i mojih kolega koji su takodje zasluzni za uspeh firme?
Препоручујем 7
Саша Микић
У самом тексту имате податак да је некад у САД пореска стопа ишла и до 90%, а да је у том периоду привредни замах био веома значајан. Подстицај за развој је у делу пореских олакшица и, колико ја знам, у САД је велики део пореских олакшица произилазио из суме која је ишла у нове инвестиције. Тиме се није дозвољавало да паре заврше у сламарици, већ у нова улагања. Извлачењем производње са територије САД смањен је и тај део пореских олакшица, па су се богати сетили да изврше притисак на власт и да добију смањење стопе пореза на 38% у доба Регана, баш са таквом аргументацијом да се кочи предузетништво. Део пореза на добит које су компаније имале у другим земљама им је често опраштан само да би те компаније остале у дотичним земљама. Сетите се само Ирске и Гугла и милијарди долара опроштеног пореза, иако су се остале чланице ЕУ буниле због тога.
Препоручујем 10
Djordje Petrovic
Nema potrebe podizati porez, samo nakonom propisati odnos plate zaposlenog i top direktora koji ne moze da predje recimo 1/12 . Sto zaposleni zaradi za godinu dana , ovaj dobije za mesec dana. Puna kapa.
Саша Микић
Где сте то видели да држава одређује нивое плата у приватним фирмама? Ни у нашем закону о раду не стоји висина зараде, већ само начин како се одређује зарада, а једина ставка у којој држава (влада) учествује то је одређивање минималне цене рада. Држава може једино какву такву социјалну правду одржавати различитим нивоима опорезивања зараде.
Препоручујем 15
Саша Микић
Ауторка је заборавила да дода још једну чињеницу, а то је расподела профита у оквиру компанија, нарочито у случају мултинационалних компанија. Сав профит се дели међу менаџерима компаније. Некадашњи бонуси на крају године су ограничени само на менаџмент тако да је у многим компанијама ''тринаеста плата'' постала мислена именица, а менаџери добијају, у исто време, седмоцифрене износе као награду што су њима подређени добро обавили посао. Све ово што је наведено у тексту је и довело до изумирања средњег слоја у САД, онаквог средњег слоја који је постојао тамо неких 60-тих и 70-тих, а једним делом и 80-тих.
Mike Kovian
Oba komentara (pri vrhu stupca) su vam potpuno na mestu. Ne znam koje su stope oporezivanja u skandinavskim zemljama osim da su zaista velike, možda i najveće na svetu, ali da je to jedina logična i razumna mera kontrole, našao sam i u amer. štampi.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља