понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Било једном у Црној Гори

У земљи у којој је предложен закон по којем ће полиција одређивати шта су историјске истине, можда се и за Његоша спрема кривична пријава, а не само забрана прославе Православне нове године
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 13.01.2019. у 21:00

Ватромет је обасјавао Подгорицу, док су се с монтажне бине чули гласови народњачких звезда из Београда. Потом је почело одбројавање. Хиљаде људи дочекали су Православну нову годину уз загрљаје, пољупце и понеку експлозију.

Било је, међутим, много занимљивије седети у митском хотелу „Црна Гора” и посматрати главни штаб Мила Ђукановића. Расположен, у црвеном џемперу, седео је за столом с конселијереом Бором Кривокапићем, чувеним новинаром који се недавно преселио у вечна ловишта. Шармантни Боро никада није завршио књигу о Деји Савићевићу, али, свеједно, живео ја на путу између Подгорице, Милана и Београда, повезујући интересе крупних играча, а нарочито њихове новчанике.

У црногорску „Казабланку”, пре 17 година, ушао је и Боша Тањевић. Последњег дана 2000. године, Милови људи убедили су легендарног кошаркашког тренера да преузме подгоричку Будућност, како би се и под рекетом одржавала равнотежа с Партизаном и Звездом.

С Јевремом Брковићем разговарао сам о будућности Србије и Црне Горе, а лице старог писца, с косом везаном у реп, почело је током ноћи да поприма обрисе Нострадамуса. Све је погодио, вођен дукљанском идеологијом. Показао ми је и кубуру коју је носио. Пола сата после поноћи отишао сам у тоалет, али се у ту институцију где и цареви иду пешке упутио Мило Ђукановић. Избећи ћу непотребне описе и задржаћу се на нашем кратком разговору, док су нас пажљиво осматрала двојица телохранитеља:

– Славите ли Српску нову годину?

– Не, али немам ништа против људи који је прослављају – насмејао се господар Брда и Приморја. Опрали смо руке и поздравили се.

Није било цинизма на лицу Доријана Греја балканске политике. Победничка коалиција Демократске опозиције Србије формирала је неколико месеци раније дил са СНП-ом на савезном нивоу, а премијер СРЈ постао је Зоран Жижић. Ко се данас сећа магистра права с масивним сребрним прстеном? Мило је бојкотовао септембарске изборе 2000. године, а у федералној скупштини комотну већину су имали СПС с ЈУЛ-ом и СНП, те је, у таквој комбинаторици, премијер могао да постане Слободан Милошевић. Међутим, партија Момира Булатовића схватила је да би том фузијом довела у питање не само сопствени опстанак, већ и угрозила будућност Савезне Републике Југославије, па су у игру ускочили оперативци ДОС-а, потом прагматични Предраг Пеђа Булатовић уместо Момира, који се држао по страни, док су Амфилохије, Матија Бећковић и странци, свако на свој начин, допринели да се Мило, за извесно време, избаци из игре.

Било је логично што се осећао изданим. Управо је тај хотел био сигурна кућа за лидере ДОС-а током последњих година Милошевићеве власти, осим за Коштуницу, који се осећао једнако безбедно и на Дорћолу и у Белановици. Те ноћи, усред Миловог краљевства, СНП је уз логистичку и медијску подршку ДОС-а, пред његовим очима, организовао спектакуларан дочек Српске нове године. Мило не би био то што јесте да убрзо није уследила слатка освета. Око два часа после поноћи екипа извештача и гостију из Београда стигла је на подгорички аеродром, али су врата била закључана. Двојица полицајаца су ипак отворили капије. Игром случаја, није радило ни грејање. Требало је сачекати јутро. Очигледно је да су у Београду побеснели, па су пред зору по нас послали специјални авион. Био је то аероплан Републике Српске!

Наравно да су Милу већ израдили наталну карту и свакако му је није цртала Клеопатра, већ аналитичари у Ленглију, али после слетања у Београд обриси његовог смиреног лица у тоалету постали су ми јаснији. Отуда ме не чуди што су, управо у хотелу „Црна Гора”, без нервозе његови најповерљивији људи чекали вести о резултату референдума о независности. Као што ме није нарочито изненадила одлука подгоричких власти да забрани дочек Православне нове године у организацији опозиционог Демократског фронта. Планиран је наступ трубача и фолк певача из Црне Горе и Србије, који би симулирали музичко фолк заједништво, док је митрополит Амфилохије у Храму Христовог васкрсења намеравао да одржи молебан.

Познавајући Амфилохија, он ће већ смислити нешто, али се Црногорски покрет већ потрудио да му поквари славље, подносећи кривичну пријаву тужилаштву у Подгорици. Оптужују га да својим изјавама жели да у Црну Гору уведе „сиријски сценарио”. Заиста су га увредили, акумулирајући му функције, па су му у систематизацију уметнули и ову: да је инструмент великосрпске политике која од Монтенегра жели да створи Сирију!

Али, следећи логику поменутог покрета, Мило би онда представљао црногорску верзију Башара ел Асада, који је, после шуровања с руским олигарсима, ушао у НАТО. Ко, међутим, тражи свој прави одраз у овдашњим кривим огледалима може видети само лица под маскама. Некоме изгледају страшна, некоме гротескна.

Седамнаест година после дочека Православне нове године у Подгорици, хотел изграђен 1953. године више не постоји, а на месту „Црне Горе” саграђене су две велике коцке, из слагалице „Хилтон”. Пеђа Булатовић је и даље сива еминенција просрпског опозиционог блока кога не примећујете, али његово присуство увек осећате. Кумови Мило Ђукановић и Момир Булатовић понекад се сретну у згради у Подгорици, где имају станове. Момир је рекао да прозборе понеку куртоазну реченицу. Ако кажу: „Било једном у Црној Гори”, можда ће онима који поштују режисера Серђа Леонеа, творца шпагети вестерна, догађаји који су уследили после њиховог разлаза постати много јаснији.

Чак и ако овај први још влада земљом у којој је предложен закон по којем ће полиција одређивати шта су историјске истине. Можда се и за Његоша спрема кривична пријава?


Коментари14
36c46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
Lično za mene je najveće iznenađenje a time i ogorčenost na politiku Republike Crne Gore prema srpskoj nacionalnoj ideologiji i uopšz prema Srbima. Toliko sličan narod Srbima, "do juče Srbi" a danas? Zaista sam začuđen.
Raca Milosavljevic
... e Frane,hvala da se javljas ... mnogo su ti lepe zelje,ali ne moze da skodi da pogledas stare karte na primer Austrougarske a to je skoro bilo,nema ni H od Hrvatske ... ciji je Dubrovnik,Istra,Dalmacija tada ... koji je bio glavni jezik u drzavi-gradu Dubrovniku? ...i ako imas snage otvori Vikipediju,najstarije urbano mesto u danasnjoj Evropi je Vinca kod Beograda ... neka si ziv i zdrav ...
Џејми Шеј
@Frane- "Kakvi ce biti odnosi izmedju nasih drzava, to cemo sami odluciti..." - O svemu drugome cete mozda moci da odlucujete ali o ovome sigurno NE. Dokle god ste kolonije Nato pakta nema samostalnih odluka, mada slobodno mozete da fantazirate (u kupatilu).
Zoran
Eh tuge, kad CG zasluzuje toliko paznje.
Milutin Pavlovic
Samo neozbijne drzave dozvole luksuz. Da im se teritorija smanjuje. Ni dan danas mi nije jasno, sta su nase elite mislile.. Kako su mogli da dozvole da im se raspadne drzava i zasto.. Neka to neko proba da uradi u USA pa da vidis sta ce mu se desiti...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља