петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Гојазност утиче на појаву болести срца, дијабетеса и рака

Подаци истраживања о здрављу становника Србије из 2013. године показују да је 56,3 одсто одрасле популације имало прекомерну тежину, а од тога је 21,2 одсто било клинички гојазно
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 13.01.2019. у 20:33
Илустрација СЗО

Број гојазне деце у Србији расте из године у годину, што представља потенцијал за велико оптерећење грађана хроничним незаразним болестима у наредним деценијама, упозорава Светска здравствена организација (СЗО). Прекомерна тежина и гојазност у детињству имају посебан значај због раног почетка различитих обољења повезаних са прекомерном тежином, као што су шећерна болест, рани метаболички синдром, повишен притисак, болести срца. Због тога велики значај има искорак који је Србија направила у прошлој години усвајањем два важна регулаторна акта: Уредбе о Националном програму за спречавање гојазности код деце и одраслих и Правилника о детаљним условима за организовање, спровођење и праћење исхране у основној школи, који обезбеђују оквир за спровођење неопходних корака у превенцији гојазности. У 2017. години Влада Србије је донела Стратегију јавног здравља, која заједно са раније усвојеним Законом о јавном здрављу пружа основу за спровођење различитих интервенција које се односе на ову проблематику.

Представница и шефица Канцеларије СЗО у Србији др Жофија Пустаи напомиње да је улагање у превенцију далеко исплативије у поређењу са трошковима које изискује лечење последица хроничних незаразних болести. Таква обољења воде ка превременој смрти или неретко животу с инвалидитетом, повећава се притисак на здравствени систем, видљив је утицај и на економски развој, који је угрожен због смањења продуктивности. Процењено је да је на глобалном нивоу дошло до смањења економског раста од 0,5 одсто за сваких 10 одсто повећања смртности од хроничних незаразних болести.

– Према подацима СЗО, хроничне незаразне болести су један од највећих изазова за одрживи развој у 21. веку и водећи су узрок оболевања и умирања на глобалном нивоу. Европски регион је највише погођен, а утицај главних болести срца и крвних судова, шећерa, ракa, хроничне респираторне болести и менталних поремећајa је алармантан. Заједно, ових пет болести чине процењених 86 одсто смртних случајева и 77 одсто оптерећења болешћу у региону. Државе чланице у Европском региону СЗО спровеле су кључне промене као одговор на растући број случајева ових болести. Да смо на правом путу, сведочи опадање броја прераних смрти од незаразних болести, али још увек постоји огроман простор за унапређење – каже др Пустаи.

Процене СЗО показују да су ове болести чиниле 94 одсто свих смртних случајева у Србији у 2014. години. Умирање од ових болести у Србији је веће у поређењу са Европским регионом СЗО, али је смртност за болести срца и крвних судова смањена последњих година. Не треба заборавити да је управо индекс повишене телесне масе главни фактор ризика за наведене четири болести.

– Пораст оболевања од ових болести је у вези са четири главна фактора ризика: употреба дувана и алкохола, физичка неактивност и неправилна исхрана. Процењено је да се најмање 80 одсто свих срчаних болести, можданих удара и шећерних болести, као и 40 одсто карцинома може да се спречи променама животног стила. Рано откривање и лечење такође могу допринети добром квалитету живота и смањењу оболевања и умирања – појашњава др Пустаи.

Са дугом историјом јаке јавноздравствене инфраструктуре и успостављеним системом и знањем, Србија има потенцијал да направи значајан напредак у повећању покривености основним интервенцијама за превенцију хроничних незаразних болести. Стратегије или програми који имају за циљ спречавање пушења и конзумирања алкохола, промовисање правилне исхране и физичке активности ефикасни су ако се добро примењују.

Наша саговорница подсећа да је СЗО, да би се избегло прерано умирање, као и да би се утицало на смањење оптерећења овим  болестима, усвојила Акциони план за превенцију и контролу хроничних незаразних болести у Европском региону СЗО, за период 2016–2025. План је поставио визију за превенцију, рано откивање без прераног умирања и смањења инвалидности која се може избећи, а реализација планираних активности ће водити земље ка достизању одрживих циљева развоја до 2030. године.

– Здравствени сектор, сам по себи, није довољан да одговори на овај глобални проблем, већ је неопходно спроводити мере у свим секторима како би се ублажиле, спречиле и контролисале ове болести – додаје др Пустаи.

Током протекле три деценије у свету, посебно у земљама са ниским и средњим приходима, дошло је до пораста броја гојазних у односу на проблем потхрањености који је био кључни до тада, а све то као резултат преласка на високо енергетску исхрану и углавном седећег начина живота и смањене физичке активности. Према подацима СЗО у 2016. години, 39 одсто одраслих (18 година и старијих), имало је прекомерну тежину, а 13 одсто од њих је било гојазно. Подаци истраживања о здрављу становништва Србије, које је реализовао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” 2013. године, показују да је 56,3 одсто одрасле популације у Србији имало прекомерну тежину, а од тога је 21,2 одсто било клинички гојазно. Резултати студије о дечијој гојазности, спроведене према СЗО методологији у Србији 2015. године од стране Медицинског факултета у Београду, показују да је гојазност код деце у Србији која имају од шест до девет година упоредива са прилично високим резултатима у другим европским земљама (23,1 одсто деце у Србији је са прекомерном тежином, а 6,9 одсто сматра се гојазним). Сличне резултате је показало велико истраживање о здравственом понашању деце школског узраста које је спровео Институт за јавно здравље Србије 2017. године према јединственој методологији СЗО и које показује да петина адолесцената има прекомерну тежину.

Када је реч о питањима везаним за исхрану, мере фискалне политике, законска регулатива која се односи на смањење маркетиншког притиска када је у питању рекламирање производа и мере за смањење прекомерног уноса соли такође су потребне у Србији. Подржавајуће окружење је кључно у обликовању избора људи, чинећи избор здравије хране и редовне физичке активности најлакшим избором (избор који је најприступачнији и доступан) и стога спречава прекомерну тежину и гојазност. Неке од мера које су већ спроведене у неким земљама укључују ограничења за промотивни маркетинг, порезе на шећер на заслађена пића и јасне ознаке на производима – како би се подстакло боље разумевање садржаја у прехрамбеним производима. Не смемо заборавити да прехрамбена индустрија такође може играти значајну улогу у промовисању правилне исхране смањењем садржаја масти, шећера и соли у прерађеним намирницама.

Не размишља се о здрављу

Према подацима истраживања здравља становништва Србије, око 20 одсто одрасле популације никада не размишља о свом здрављу при избору хране коју једу. Др Јелена Гудељ Ракић, из Института „Батут”, напомиње да су најчешће грешке у исхрани мали унос воћа и поврћа, прескакање оброка, доминантна употреба белог хлеба и пецива, досољавање хране за столом. Образовање о здравим изборима је стога део здравствено васпитних и едукативних активности намењених како деци, тако и одраслима, које спроводе Институт за јавно здравље Србије и мрежа института и завода за јавно здравље, уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

У време празника више се једе

Како истиче др сц. мед. Јелена Гудељ Ракић, начелница Центра за промоцију здравља у Институту „Батут”, за време празника људи су склони да претерају са уносом хране, а конзумирају и алкохолна пића у већим количинама, па се често појаве тегобе у виду осећаја препуњености трбуха, надимања, надутости, горушице, неретко и болова у трбуху, појачаних гасова... Претеривање у јелу и пићу је посебно опасно за хроничне болеснике. „Умереност у исхрани је најбоља превенција гојазности: немојте прескакати оброке, једите пуно воћа и поврћа, бирајте рибу и немасно месо, хлеб од целог зрна уместо рафинираног, користите свежу, кувану или печену храну уместо пржене и поховане. Немојте јести док ходате, возите гледате телевизију, разговарате телефоном јер се тада једе више него што вам је потребно. Довољан унос течности, пре свега воде такође је важан и то између оброка. Будите физички активни – ходајте најмање 30 минута сваког дана, користите степенице уместо лифта, изађите из превоза једну или две станице раније. Уколико поклекнете пред примамљивим ђаконијама пожељно је да наредних дана једете чешће а мање оброке, узимате довољно течности и више се крећете”, додаје др Јелена Гудељ Ракић.


Коментари10
69af1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

moj zivotni san
da umrem zdrav ko dren.
Mirsanda Stanic
Zasto Watson-u i Krick-u nisu oduzeli Nobelovu nagradu koju su dobili 1962. godine potvrdivsi da je DNK molekul helikoidalne strukture. Oni su to potvrdili nakon sto je sef laboratorije u kojoj je radila Rozalind Franklin, koja je X- ray kristalografijom dokazala DNK strukturu, ukrao njenu fotografiju x-51 i dao Watson-u i Krick-u. Obojica su bezocno iskoristili ukradeni rad Rozalind i dobili Nobelovu nagradu. Zatim, je Rozalind Franklin dobila otkaz iz Kings College-a Hospital, a nakon toga joj je zbranjen rad na ljudskoj DNK. Da tragedija njenih dostignuca bude veca, ona je postavila osnove za rad na genetici virusa, te je nakon njene prerane smrti u 37 godini, njen student i kolega Aron Klung dobio Nobelovu nagradu iz hemije 1982.god. Ovo je jedan od najtuznijih i najruznijih slucajeva omalovazavanja zenske genijalnosti. Nazalost ovakvih slucajeva je bilo dosta. Diskriminacija zenskih sposobnosti u svim oblastima nauke i danas je izrazito prisutna zbog mizogenog socijalnog miljea.
Decak
Jedna od najvecih opasnosti za nase zdravlje je BELI SECER. Fabricki rafinirani beli secer ne postoji u prirodi, ali ga proizvodjaci masovno trpaju u sokove i keksove. Nasuprot njemu, svi prirodni seceri koji se nalaze u vocu i medu, su itekako potrebni i zdravi.
Zoran
Otisao ja prekjuce da zamenim gume na kolima, Amer zamenio, vraca se i My God...29.000 milja si presao za 7 gpodina. Jeste, kazem, mi to samo na duze relacije teramo, po gradu ne. Zena ide nekim krsom, a ja idem pescie kad god mogu. Za vasu informaciju, prosek kilometraze je 13.000 milja godisnje za Amere. A gume moraju da s emenjaju jer popucale sa strane, sara stoji.:)
Zoran
Ја купуио чоколаду овде у Америци, 92% какао. То није горко, него кислео. И тако узмем једно парче у току дана, више еи не можеш да поједеш. И понудим сестри, Американки што ту ради, ал кажем то је горко мало. Знам, каже она, ја волим оне слатке. И озбиљно додаје: Ја здраву храну не једем. Добро, понуђен ко почашћен. Неко бре воли да ради на своју штету. Оне добре за крвне судове. Неко каже па и ти ћеш д аумреш. Па ћу д аумрем, ал ми се не жури.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља