У правосудну праксу Србије, институт опортунитета – плаћање одређеног новчаног износа уместо одласка у затвор – али само за одређена дела за која је предвиђена казна до пет година затвора – ушао је на велика врата. Подаци до којих је „Политика” дошла, показују да се његова примена из године у годину повећава, па је тако број поступака, који је окончан на овај начин од краја 2009. године, када је уведен у кривичноправни систем Србије, до краја прошле године повећан и за више стотина пута.
Само у прошлој години на основу примене овог института (закон га дефинише као институт одложеног кривичног гоњења), на рачун буџета Републике Србије из тужилаштава широм Србије „слило” се 445 милиона динара.
И, не само то. Применом института опортунитета задовољни су и учесници у поступку: окривљени који уместо казне „отплаћују” своју кривицу и тужиоци јер брзо и ефикасно завршавају кривични поступак. Задовољни су и крајњи корисници новца од опортунитета – школе, болнице, хуманитарне организације – којима се за посебне намене (адаптације, куповина возила...), на основу одлука комисије Министарства правде, са рачуна буџета уплаћује утврђени износ новца.
У Министарству правде за „Политику” кажу да ово министарство још од 2016. године континуирано спроводи јавни конкурс за доделу новца, која јавна тужилаштва прикупе на основу опортунитета, како би се изабрали пројекти од јавног интереса којима ће она бити додељена. Сва три конкурса, колико их је до сада било, спровела је комисија Министарства правде коју чине представници тужилаштва, министарстава здравља, просвете, културе, рада и привреде.
Могућност злоупотребе новца готово да не постоји. Контрола трошења средстава од опортунитета је строга: сваки корисник је у обавези да новац утроши у одређеном року и на начин како је то дефинисано уговором, као и да комисији поднесе извештај о трошењу тих средстава. Уколико се уочи било каква злоупотреба или ненаменско трошење новца, корисници су у обавези да га врате.
– На трећем по реду јавном конкурсу, које је Министарство правде расписало у фебруару прошле године, пријавило се готово дупло више пројеката него прошле године – 1.336, а износ који је требало да се распореди био је скоро 100 милиона динара већи – 445 милиона динара. Од 1.336 пријављених пројеката, комисија Министарства правде је влади предложила 130. Својим решењима, влада је потврдила предлоге – наводе у Министарству правде.
Више од 200 милиона динара „распоређено” је на 13 домова здравља, Клинички центар Србије, ГАК „Народни фронт”, Институт за ортопедско хируршке болести Бањица, здравствене центре широм Србије…. Новац од опортунитета, који им је прослеђен, кажу у министарству, биће утрошен на набавку санитета и возила са пратећом медицинском опремом, возила за хемодијализу или кућну негу и хитну медицинску помоћ, четири ултразвучна и два апарата за анестезију, колор доплер….
– Као школске установе, којима је помоћ била најпотребнија, комисија Министарства правде препознала је 56 основних и средњих школа, осам предшколских установа и музичку школу у Суботици. Укупно њих 65 средства у износу од више од 100 милиона динара утрошиће на набавку рачунара, пројектора, опремање мултимедијалних учионица, набавку намештаја и опреме за ђачке кабинете, реновирање и адаптацију простора. Средства су додељена и удружењима која пружају подршку деци оболелој од рака и њиховим родитељима – НУРДОР и „Чика Боца” или се баве инклузијом деце са сметњама у развоју – „Свитац”. Новац је, такође, додељен и савезима слепих у Бајиној Башти, Шапцу и Београду, библиотекама, културним центрима, Историјском архиву и манифестацији „Ноћ музике” – кажу у Министарству правде за наш лист.
Прво тужилаштво у Београду највећи „донатор”
Од укупно 445 милиона динара, колико је сакупљено од опортунитета у прошлој години, око 80 милиона прикупило је Прво основно тужилаштво у Београду. Љубивоје Ђорђевић, први основни тужилац у Београду, објашњава да се институтом опортунитета избегавају и дуготрајни и скупи кривични поступци. Наглашава и да примена опортунитета не подразумева само уплату у хуманитарне сврхе већ да се на овај начин може надокнадити и штета оштећеном, али и исплатити заостала алиментација. Тужилаштво, такође, наводи Ђорђевић, може да наложи и психосоцијални третман, односно, да се осумњичени одвикне од алкохола и опојних дрога.
– Уколико осумњичени прихвати једну или више обавеза предвиђених Закоником о кривичном поступку, тужилаштво доноси наредбу о одлагању кривичног гоњења. Након тога, уколико осумњичени у року изврши обавезу, тужилац одбацује кривичну пријаву. Окривљени коме се, уз његову сагласност, наложи уплата у хуманитарне сврхе, новац уплаћује на рачун прописан за уплату јавних прихода који се користи за хуманитарне или друге јавне сврхе. Потом се новчана средства, прикупљена на овај начин, додељују хуманитарним организацијама, фондовима, јавним установама или другим правним и физичким лицима, по спроведеном јавном конкурсу који расписује Министарство правде – наводи Ђорђевић.
Новац иде у трезор
Новац уплаћен по налогу тужиоца уплаћује се у трезор, односно подрачун за средства прикупљена одлагањем кривичног гоњења. До измена Закона о кривичном поступку, које је иницирало Министарство правде 2014. године, тужиоцу су била остављена превелика дискрециона права да располаже новцем прикупљеним на име опортунитета. Самим тим отварао се простор за могућу корупцију и неправилности. Ова измена ЗКП, представља и испуњење мера које предвиђа Национална стратегија за борбу против корупције у периоду од 2013. до 2018. године.
