недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Људи на које је Хрватска заборавила

Како је могуће да на почетку 21. века постоје људи који живе испод сваког нивоа људског достојанства
Аутор: Милојко Будимирпетак, 18.01.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Из репортаже која је објављена у „Јутарњем листу” 5. јануара 2019. године може се добити стварна слика у ком се положају налазе Срби који су остали или се у међувремену вратили у Хрватску. Репортер „Јутарњег листа” посетио је на Банији те људе и забележио њихову тужну причу. Оно што је тамо видео и доживео могло би да послужи као грађа за нови роман који би трагедијом и драмом превазишао „Јаднике” Виктора Игоа. У свом тестаменту Иго је навео: „Сиротињи остављам педесет хиљада франака. Желим да ме сиротињским колима одвезу на гробље. Не желим проповеди било које цркве, само једну молитву за покој душе. Верујем у Бога.”

У кога верују они који данас воде политику у Хрватској? Како је могуће да на почетку 21. века постоје људи који живе испод сваког нивоа људског достојанства. Остављени и препуштени сами себи и својој немоћи чекају крај. И када се то догоди нема више ко ни да их испрати на вечни починак. За њих је живот мучење а смрт награда.

Код већине ових људи у кућама нема струје, а ни воде. У хладним зимским данима нема никога да им помогне. До њихових кућа може се доћи колима само када не падају кише. За њих је живот стао оног момента када су прогнани они који су ту живели. Уместо да живе с људима, с њима једино пухови деле дом не дајући им мира ни по ноћи.

Ове људе једино обилази глинска доградоначелница Бранка Бакшић Митић која је из редова српске националне мањине, али нажалост не располаже средствима да им може више помоћи. У разбацаним банијским засеоцима живи их још неколико стотина, од којих су око 200 социјални случајеви. „Електри” се, кажу, не исплати да им води струју, а заобишао их је и програм стамбеног збрињавања. Тако да је бављење овим несрећницима све мање друштвени проблем јер за њих постоје други приоритети које треба решавати. Политичари уместо да служе народу баве се другим, углавном страначким пословима.

Сви покушаји да им се помогне око довођења струје остали су без резултата. Када су се обратили за помоћ једној богатој фирми у Шведској, одговорили су им „да не могу веровати да у Хрватској има таквих случајева да људи немају струју, јер да тада не би могла држава ући у Европску унију”. А држава је ушла још 2013. године и од тада је ситуација за Србе још тежа.  Изневерена су сва очекивања да ће уласком у ЕУ Хрватска поштовати стандарде који вреде у тим земљама, то се није догодило.

Није само сиротиња проблем ових људи него су присутне и крађе. Не краду се само вредније ствари (моторна пила и сл.) него и читаве куће. У последње време сведоци смо како нестају старе дрвене куће на подручју Баније и Кордуна које су изграђене у 18. и 19. веку и налазе се под заштитом државе. Одговорни за њихову заштиту тврде да само на подручју сисачко-мословачке жупаније годишње нетрагом нестане тридесетак старих кућа, правих бисера некадашњег градитељства. Неретко се препознатљиве банијске или кордунашке дрвене куће могу видети на загорским брежуљцима, на обалама Саве у Славонији, па чак и у Далмацији, а све одреда су без икаквих папира постављене на места где не припадају.

Иако је Министарство културе Републике Хрватске још 2005. године донело конзерваторску основу којом је прописан поступак са заштићеном баштином, она се не поштује. Последњих година крађе старих дрвених кућа учестале су на самој граници Баније и Кордуна, у брдским селима и засеоцима око Вргинмоста.

Тужно је ових дана на Банији као уосталом на просторима читаве Крајине где су вековима живели Срби.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари11
0ae61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko pekić
Kamo sreće da je više tekstova poput ovog kojeg piše g. BUDIMIR. On naprosto ne zaboravlja svoj zavičaj i odužuje mu se na najplemenitiji način upirući prstom u goruće probleme kojima su izloženi Srbi u R Hrvatskoj i dalje. Najkraće skidam kapu na kritikom i hrabrom tekstu.
Slobodan Markovic
Nije vas zaboravila Hrvatska, nego "majka Srbija" 1995.. Zalite se na pogresnoj adresi.
Петар,Загреб.
@Мики и Чедо! Нисам у позицији да кажем све што мислим. Остало нас три посто.Од извора ријеке Цетине до утока Коране у Купу не може се саставити један разред ученика. Просек година више од шездесет. И шта хоћете? Прва брига су стари и немоћни.Помогнимо им. Друга брига је одржавање гробаља.Док се одржавају гробља зна се да смо постојали. Ем ти високу политику.
Gordana
Uvek se cudim kada se u komentarima spominje uticaj EU na Hrvatsku radi poboljsanja stanja u kojim se nalaze Srbi. Prvo, Srbi nisu nacionalna manjina, vec konstitutivni narod koji je nezakonito izbacen iz Ustava. Drugo, EU jako dobro zna sta se dogadja u Hrvatskoj, ali joj to odgovara. Setite se samo funkcionera EU, Doris Pak. Radio je preneo njene reci, samo vi delajte, a mi cemo sve negirati i pokrivati. Trece, dolaze izbori u EU institucijama. Mozda se posle nesto i promeni. Iako nam dobro poznata Karla porucuje da je kasno za istinu.
slavko
Ustav ne može biti nezakonit. Ustav ne može biti čak ni neustavan. Ustav je jedino Ustav, dopao se to nekima ili ne.
Препоручујем 3
Ono kada je vrhunska sreca uci u Nato
Ista situacija i u Srbiji samo sto nije u pitanju nebriga za nacionalnu manjinu vec nebriga za sopstveni narod. Zahvaljujuci emisiji Radna akcija svi smo svedoci u kakvim uslovima zive drzavljani Srbije tj kako su opstinski samodrsci zaboravili na narod. I dok se u vukovom Trsicu gradonacelnik bez imalo stida hvali voditeljki Tamari kako su uredili kulturni centar i kako sada tu mogu i da odsednu oni koji dodju na kulturna desavanja istovremeno mu citave porodice bukvalno gladuju. Sve to gleda cela Srbija i umesto da ustanemo jednom za svagda i dignemo glas protiv bede mi gledamo kako se oni hvale svojim megalomanskim projektima . Bedno da bednije ne moze biti a vi Srbi glasajte.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља