среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

Ми­ли­он ди­на­ра цех за ле­кар­ску гре­шку

Аутор: Рајна Поповићпонедељак, 14.01.2019. у 19:00
(Фото Пиксабеј)

Ако све иде ка­ко би тре­ба­ло, што зна­чи без оду­го­вла­че­ња и „за­вла­че­ња”, ле­кар­ска гре­шка се мо­же суд­ски до­ка­за­ти за пет го­ди­на, ма­да се не­ким ра­зум­ним ро­ком сма­тра пе­ри­од од три до пет го­ди­на.

Вр­ло че­сто уме­сто од­ре­ђе­ног ле­ка­ра бу­де ту­же­на бол­ни­ца или ме­ди­цин­ска уста­но­ва у ко­јој ра­ди јер се ште­та та­ко лак­ше на­пла­ти. Осу­ђу­ју­ћих пре­су­да има по­при­лич­но, оне нај­те­же бу­ду на„­док­на­ђе­не” с пет­сто хи­ља­да ди­на­ра до ми­ли­он, али се о њи­ма не го­во­ри мно­го ма­да би тре­ба­ло, сма­тра др Је­ле­на Си­мић, до­цент на Прав­ном фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та Уни„­он”.

Ле­ка­ри се код нас ви­ше по­ми­њу по­след­њих го­ди­на за­то што ма­сов­но од­ла­зе у ино­стран­ство, за­то што се жа­ле на пла­те и не­пла­ће­на де­жур­ства, пре­оп­те­ре­ће­ност, по­себ­но хи­рур­зи, он­ко­ло­зи, ор­то­пе­ди, ги­не­ко­ло­зи... Је­ле­на Си­мић се спе­ци­ја­ли­зо­ва­ла да про­у­ча­ва с прав­не стра­не њи­хо­ве гре­шке, на тој те­ми је и док­то­ри­ра­ла, а не­дав­но об­ја­ви­ла и књи­гу у ко­јој је са­бра­ла ви­ше­го­ди­шња са­зна­ња и по­дат­ке, упо­ре­ди­ла нас и свет, али и на­пи­са­ла мно­штво вр­ло ко­ри­сних са­ве­та за оне ко­ји би да сво­ја ло­ша ис­ку­ства у ле­че­њу пре­тво­ре у ка­кву ка­зну и опо­ме­ну за ле­ка­ре.

 

др Је­ле­на Си­мић (Фото Рајна Поповић)

Рет­ки су ме­ди­ци­на­ри ко­ји за­вр­ше иза ре­ше­та­ка, углав­ном то бу­де због ми­та и ко­руп­ци­је, а кри­вич­но го­ње­ње под­ра­зу­ме­ва са­мо до­ка­за­ну на­ме­ру да је ле­кар о хтео да учи­ни на­жао па­ци­јен­ту или га, не дај бо­же, уби­је, што је те­шко.

Пар­ни­це за на­док­на­ду ште­те су, по ре­чи­ма Си­ми­ће­ве, мно­го ефи­ка­сни­је, али гре­шке су не­што што се сву­да са­кри­ва и „ста­вља под те­пих”. Не­же­ље­ни ефек­ти ле­че­ња, дру­го име за ле­кар­ске гре­шке, ни­су по­да­ци ко­је у Ми­ни­стар­ству здра­вља рев­но­сно при­ку­пља­ју и во­де. Др Је­ле­на Си­мић је од њих за сво­ја ажу­ри­ра­ња и пра­ће­ње ста­ња до­би­ла нај„­све­жи­је” по­дат­ке за 2014. Углав­ном, у про­се­ку тих гре­ша­ка бу­де од две до три хи­ља­де го­ди­шње у Ср­би­ји, на­по­ми­ње др Је­ле­на Си­мић, али по­кре­ну­тих по­сту­па­ка бу­де све­га пет­сто. Ску­пи су, ду­го тра­ју и оп­те­ре­ћу­ју бо­ле­сног чо­ве­ка ко­ме са­мо још уз оста­ле про­бле­ме ше­та­ње по су­до­ви­ма не­до­ста­је.

– Нов­ча­не ка­зне и пар­ни­це ни ле­ка­ри­ма не па­да­ју ла­ко, али схва­ти­ла сам да им нај­те­же бу­де ка­да им се име об­ја­ви у „Гла­сни­ку” Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је по­сле пре­су­де да ни­су до­бро ра­ди­ли. Су­јет­ни су а бру­ка пук­не ме­ђу ко­ле­га­ма – на­по­ми­ње „док­тор­ка за ле­кар­ске гре­шке”.

Од са­го­вор­ни­це са­зна­је­мо да је ме­ди­цин­ско пра­во по­себ­на гра­на пра­ва ко­ја је код нас по­че­ла да се из­у­ча­ва за­хва­љу­ју­ћи про­фе­со­ру Ја­ко­ву Ра­ди­ши­ћу, ко­ји се тим те­ма­ма ба­вио и пи­сао сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на.

– У све­ту, ми­слим и на Аме­ри­ку и на са­да­шњу Европ­ску уни­ју, то је кре­ну­ло ше­зде­се­тих-се­дам­де­се­тих го­ди­на ка­да је по­че­ло ви­ше да се го­во­ри о ле­кар­ским гре­шка­ма, спо­ро­ви­ма ле­ка­ра и па­ци­је­на­та и кад су кре­ну­ле ту­жбе про­тив бол­ни­ца. До та­да је ду­го вла­дао тај па­тер­на­ли­стич­ки од­нос ле­ка­ра и па­ци­јен­та у ко­ме је ме­ди­ци­нар био „бог у бе­лом” и ни­је се до­во­ди­ла у сум­њу од­го­вор­ност ле­ка­ра. Љу­ди су им бес­по­го­вор­но ве­ро­ва­ли. До тих се­дам­де­се­тих све се за­сни­ва­ло на ети­ци, по­зи­ва­ње на Хи­по­кра­то­ву за­кле­тву а он­да сту­па на сна­гу прав­на ју­рис­дик­ци­ја – под­се­ћа до­цент­ки­ња.

(Фото Пиксабеј)

Си­ми­ће­ва нас вра­ћа у ше­зде­се­те-се­дам­де­се­те јер се та­да до­го­ди­ла ме­ди­цин­ска ре­во­лу­ци­ја, по­ја­вио се ул­тра­звук, сни­ма­ње 3Д, 4Д и сил­не дру­ге ма­ши­не ко­је су по­ма­га­ле у по­ста­вља­њу ди­јаг­но­зе и ле­че­њу.

– Пр­ве ту­жбе се по­ја­вљу­ју у Аме­ри­ци, а он­да њи­хо­во под­но­ше­ње по­ста­је та­ко ма­сов­но да је го­то­во сва­ки тре­ћи ле­кар био ту­жен. Сле­де Не­мач­ка, Швај­цар­ска... Љу­ди по­чи­њу да се ор­га­ни­зу­ју и фор­ми­ра­ју удру­же­ња за за­шти­ту пра­ва па­ци­је­на­та. Гра­ђан­ска удру­же­ња по­др­жа­ва­ју, као по оби­ча­ју, по­зна­те лич­но­сти – ис­ти­че др Је­ле­на Си­мић.

Али ни­је све­јед­но ни ле­ка­ри­ма. Они су увре­ђе­ни што им се не­ко ме­ша у по­сао, до­да­је, по­го­то­во без ме­ди­цин­ског зна­ња, по­зи­ва­ју се на све„­ти од­нос” ле­ка­ра и па­ци­јен­та.

– Ле­кар мо­же да од­го­ва­ра на че­ти­ри на­чи­на. Пре­кр­шај­но, ка­да се нов­ча­но ка­жња­ва јер је ре­ци­мо био не­љу­ба­зан или у бол­ни­ци ни­је обез­бе­дио не­ке нео­п­ход­не усло­ве. По­том ди­сци­плин­ски ? пред Су­дом ча­сти Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је, мо­же да сно­си гра­ђан­ску од­го­вор­ност за на­кна­ду ште­те и да бу­де кри­вич­но го­њен. Сва та че­ти­ри по­ступ­ка мо­гу исто­вре­ме­но да се во­де. Јед­на од­го­вор­ност не ис­кљу­чу­је дру­гу. И шта ра­де адво­ка­ти? Њи­ма је нај­лак­ше да иду на кри­вич­ну од­го­вор­ност јер она ту­жи­лац и ту­жи­ла­штво то­ком ис­тра­жних рад­њи при­ку­пља­ју до­ка­зе, што је јеф­ти­ни­је не­го да се са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но кре­ће у пар­ни­цу за на­кна­ду ште­те. Он­да па­ци­јент сам пла­ћа ве­шта­ка, око 30.000 ди­на­ра у про­се­ку, већ у стар­ту мо­ра да има све до­ка­зе, што та­ко­ђе пу­но ко­шта. Кад то све од­ра­ди ту­жи­лац и за­кљу­чи да не­ма кри­вич­не од­го­вор­но­сти, адво­кат све до­би­је­но пре­у­зме и на­ста­вља по­сту­пак за на­кна­ду ште­те – опи­су­је прав­ни­ца су­шти­ну при­ме­ра из прак­се.

То је так­ти­ка ве­ћи­не адво­ка­та, ма­да се Си­ми­ће­вој чи­ни да се нео­прав­да­но за­не­ма­ру­је по­сту­пак за до­ка­зи­ва­ње ди­сци­плин­ске од­го­вор­но­сти ле­ка­ра.

– От­ка­ко је код нас усво­јен За­кон о за­шти­ти пра­ва па­ци­је­на­та ви­ше се го­во­ри о ста­ту­су љу­ди ко­ји се ле­че и од 2000. го­ди­не по­ве­ћа­ва се број пар­ни­ца про­тив ле­ка­ра. Во­де се углав­ном две вр­сте спо­ро­ва, јед­на због ле­кар­ских гре­ша­ка, од­но­сно не­са­ве­сног ле­че­ња, а дру­га је због не­а­де­кват­но пру­же­не ин­фор­ма­ци­је. Ка­да иде­мо на раз­ли­чи­та са­ве­то­ва­ња где све ово об­ја­шња­ва­мо ле­ка­ри­ма они уз­вра­ћа­ју да не­ма­ју вре­ме­на да де­таљ­но об­ја­шња­ва­ју ста­ри­јим љу­ди­ма ме­ди­цин­ске ства­ри јер они че­сто не раз­у­ме­ју шта им се го­во­ри, док пред ор­ди­на­ци­јом се­ди два­де­сет дру­гих бо­ле­сних љу­ди. Они се по­зи­ва­ју на ону на­по­ме­ну при дну стра­не свог из­ве­шта­ја да је па­ци­јент оба­ве­штен о ди­јаг­но­зи и те­ра­пи­ји и ми­сле да су се ти­ме по­кри­ли.

– То ни­је до­вољ­но и на су­ду се не ува­жа­ва са­мо на­пи­са­но јер ни­је до­вољ­но. Па­ци­јент мо­ра у ор­ди­на­ци­ји да схва­ти шта му је ле­кар ре­као и мо­ра да при­ста­не на те­ра­пи­ју или опе­ра­ци­ју. Ка­ко ће ле­кар то да по­стиг­не, ко­јим реч­ни­ком у скла­ду с ни­во­ом обра­зо­ва­ња па­ци­јен­та, то је ње­гов про­блем. Јер они по­сле пре­са­ви­ју та­бак, до­ве­ду сил­не све­до­ке и жа­ле се на то да ни­су зна­ли да је успех у опе­ра­тив­ном ле­че­њу све­га 20 про­це­на­та, или да у бол­ни­ци оста­ју ме­се­ци­ма и слич­но то­ме – ис­ти­че др Си­мић.

И он­да па­ци­јент ула­зи у за­ча­ра­ни круг, бе­жи од ле­ка­ра а до­че­ку­је га ве­штак ко­ји је ле­кар, не­ко из ме­ди­цин­ске стру­ке јер су­ди­ја не­ма ме­ди­цин­ска зна­ња.

– У Ср­би­ји то из­гле­да ова­ко. На сај­ту Ми­ни­стар­ства прав­де по­сто­ји спи­сак ве­шта­ка ме­ди­цин­ске стру­ке, од­ре­ђе­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, од пси­хи­ја­три­је до ор­то­пе­ди­је. Нај­ви­ше је ових пр­вих јер се у ве­ћи­ни до­ка­зу­ју не­ма­те­ри­јал­не ште­те због ду­шев­ног бо­ла и пре­тр­пље­ног стра­ха. Све­га че­ти­ри ги­не­ко­ло­га и уро­ло­га су суд­ски ве­шта­ци за те­ри­то­ри­ју це­ле Ср­би­је. За тран­сфу­зи­о­ло­ги­ју све­га је­дан – ка­же до­бро упу­ћен прав­ни спе­ци­ја­ли­ста.

– Не­пи­са­но је пра­ви­ло да се про­тив ле­ка­ра из Бе­о­гра­да не би­ра ве­штак из глав­ног гра­да већ из Ни­ша или Но­вог Са­да, ма­да ће тро­шко­ви због пу­то­ва­ња над­ма­ши­ти оних 30.000 ди­на­ра. Ако је по­треб­но ан­га­жо­ва­ти суд­ско-ме­ди­цин­ски од­бор због гре­шке то­ком по­ро­ђа­ја, ње­га има­ју Ниш, Но­ви Сад, Кра­гу­је­вац и Бе­о­град, због че­га тро­шак пар­ни­це до­сти­же 120.000 ди­на­ра, јер ту за­јед­но ра­де и ин­тер­ни­ста, ги­не­ко­лог, пе­ди­ја­тар и још не­ки спе­ци­ја­ли­сти.

До пре две го­ди­не, ка­да је уве­ден ка­кав та­кав ред ме­ђу ве­шта­ци­ма и сре­ђе­ни њи­хо­ви спи­ско­ви на сај­ту, до­га­ђа­ло се да бу­де по­зван на ве­шта­че­ње не­ко ко је одав­но пен­зи­о­ни­сан или је пре­ми­нуо та­ко да је по­не­кад ги­не­ко­лог ве­шта­чио за гре­шке у оф­тал­мо­ло­ги­ји.

– При­мер из Ло­зни­це за ко­ји сам чу­ла је још дра­стич­ни­ји. Де­те­ту је због не­ког ту­мо­ра по­ве­за­ног с оком ис­ком­пли­ко­ва­но ста­ње, ве­шта­чи­ли су не­у­ро­хи­рург, ги­не­ко­лог и ин­тер­ни­ста, при че­му су је­два на­шли и јед­ног оф­тал­мо­ло­га. На кра­ју је оч­ни ле­кар из­дво­јио сво­је ми­шље­ње и сма­трао да је ле­кар по­гре­шио јер је де­те оста­ло без ока а она ве­ћи­на не­а­де­кват­них спе­ци­ја­ли­ста је за­кљу­чи­ла да кри­ви­це ни­је би­ло и ни­ко ни­је ка­жњен – на­по­ми­ње др Је­ле­на Си­мић и до­да­је при­мер ко­ји ће мо­жда јед­ног ле­пог да­на за­жи­ве­ти и код нас.

– За­ми­сли­те ко­ли­ко су у Не­мач­кој од­ма­кли у овој обла­сти ка­да су­ди­је за­вр­ша­ва­ју и прав­ни и ме­ди­цин­ски фа­кул­тет и ка­да по­сто­је по­себ­на ве­ћа за ле­кар­ске гре­шке јер ни­је исто ка­да се шти­те жи­вот, те­ло и здра­вље или пар­ни­чи због ме­ђе и имо­ви­не – твр­ди на­ша са­го­вор­ни­ца. 


Коментари11
92312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Bravo za prof. Simić. Poučno, jasno i precizno. Nadam se da će medicinsko pravo što više da se razvija i da će se prava pacijenata vremenom povećavati. Ne sme se zaboraviti da je pacijent subjekt u medicini, da se radi o njegovom životu i telu i da su doktori tu zbog njih.
Svetlana NS
Ministarstvo zdravlja kao da gubi iz vida kakvo nam je zdravstvo ili želi to da prikrije sve većim nametima na lekare. To za posledicu ima površne preglede, premorenost lekara i lekarske greške, a onda i gubitak poverenja pacijenata u lekare. Inače, u poslednje vreme, iz brižnog nam ministarstva dr Lončara, stalno se vrši neki pritisak i prisila pod pretnjom novčanih kazni. Od ove godine i obavezna vakcinacija odraslih, a ne samo dece, obavezni skrining pregledi pa ko se ne odazove sam će plaćati lečenje u slučaju bolesti. Mediciski političari, jeste li vi jeli bunike? Koga vi zastupate?
Pacijent
Kako se kvalifikuje delo kada lekar vrši preglede pacijenata u svom privatnom stanu bez registrovane ambulante, te preglede naplaćuje, propisuje i daje terapiju pacijentima od koje se pacijentima pogoršava stanje? Da li je to nesavesno lečenje ili nešto drugo? Da li za takvog lekara treba imati razumevanja?
ivan milic
Citam i ne verujem ,po komentarima doktori su nevini i pacijenti su ti koji lazu.Moj otac je cetri puta u roku od mesec dana dolazio kod DR. da bi mu doticni sva cetri puta reko bez pregleda da mu nije nista peti put ja i moj brat drzimo oca mod miske u ordinaciji doticnog koji mog oca naziva hipihondrom.Otac nam umire na rukama u hodniku bolnice.U pravuste pacijent je kriv .....
Sima
Niko od lekara i medicinskog osoblja nije učio školu da bi nekome naudio. Ne razumem ni pacijente koji pored svoje muke imaju potrebu još nekome da naude isterujući pravdu. Ne razumem ni lekare koji za lecenje traže novac. To jeste za svaku osudu. Ne dao Bog ni pacijentu da isteruje pravdu, a ni lekaru da radi pod pretnjom pacijenta ili njegove porodice. Mislim da ako nema poverenja, onda svako na svoju stranu sa svojom mukom. U tom slučaju nema lekara i nema nikakvog, pa ni nesavesnog lečenja.
Zoran
Zao mi je, odgovara se i z aslucajnu gresku. Jer covek koji i nenamerno nastradao od drugog trazi zadovoljenje. U Srbiji je izgled anormaolno samo ako neko NAMERNO nekom naudi. To je kaznjivo, nenamerne stvari se oprastaju.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља