петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ПОСЛЕ НАЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА О УВОЂЕЊУ КАЗНЕ ДОЖИВОТНОГ ЗАТВОРА

Вечита робија по ЕУ стандардима

У неким америчким државама и у Канади доживотни затвор може се изрећи чак и за саобраћајне деликте
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 14.01.2019. у 20:00
(Фото Раде Крстинић)

После најаве председника Србије Александра Вучића да ће у Кривични законик бити уведена казна доживотног затвора за вишеструке убице, убице деце и друга најтежа кривична дела, стручњаци имају задатак да прецизно у закону формулишу сва правила у вези с изрицањем и извршењем казне доживотног затвора.

Циљ ове казне је да злочинац буде трајно изолован из друштва, па се зато у Србији некада давно звала „вечита робија”, а у Словенији се и данас назива „досмртна казна”. Ипак, због могућности условног отпуста, ова казна често не траје до смрти осуђеника, рекли су недавно стручњаци на Копаоничкој школи природног права.

Наиме, Комитет УН и Европски суд за људска права наметнули су државама чланицама обавезу да осуђени на доживотну робију имају могућност условног пуштања на слободу, обично после 20, 25 или 30 година. Зато би и наш КЗ морао да пропише који је то период проведен иза решетака после кога би доживотни осуђеник имао право да тражи условни отпуст.

Многе државе у својим законима имају предвиђен условни отпуст, али се он у пракси не одобрава тако лако. Енглеска и Велс, Холандија, Словачка и Бугарска су једине европске земље које су прописале доживотни затвор без права на помиловање и условни отпуст.

САД су са 50 доживотних осуђеника на 100.000 становника рекордери по броју осуђених на вечиту робију, а међу њима је велики број малолетника. Познати су случајеви да се за вишеструка убиства изриче неколико доживотних казни, што значи да излазак из затвора у „овом животу” није могућ.

Доживотни затвор је укинут у Јужној и Централној Америци, Хондурасу, Никарагви, Ел Салвадору, Костарики, Венецуели, Колумбији, Уругвају, Боливији, Еквадору и Доминиканској Републици, али су зато прописане максималне казне од чак 75 година у Ел Салвадору, 60 у Колумбији, 50 у Костарики и Панами. То значи да ће највећи број учинилаца најтежих злочина ипак провести иза решетака остатак живота.

Доживотна робија уведена је у многим земљама као замена за смртну казну, која је као „нехумана” брисана из кривичних закона свих земаља Савета Европе.

Србија је смртну казну заменила најпре с 20, а затим са 40 година затвора. После иницијативе Фондације „Тијана Јурић”, коју је својим потписима подржало више од 160.000 грађана, наши стручњаци већ месецима разматрају аргументе за увођење доживотног затвора и против њега. Потребно је донети посебна правила и одредити у ком затвору ће бити смештени доживотни осуђеници.

Како се ова казна извршава у Македонији (Северној Македонији) недавно је на саветовању правника на Копаонику говорила др Александра Груевска Дракулевски, професор Правног факултета „Јустинијан Први” на Универзитету „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу.

– У КПД „Идризово” сада се налази 40 осуђеника на доживотну казну. Половина су Албанци, затим следе Македонци, а у мањем броју Роми и Турци. Сви су извршили најмање једно убиство. Највећи број њих су повратници. Ниједан није условно отпуштен – рекла је др Груевска Дракулевски.

Македонски закон прописује да отпуст могу да траже тек после издржаних 25 година, а прве доживотне казне изречене су 1991. године.

Ови осуђеници никада не могу прећи из затвореног у полуотворено одељење. Имају право на продужене посете до 90 минута и „брачне посете”, као и право да чешће примају пакете, али не могу да телефонирају без надзора нити да добију ограничени излазак из установе. Могу да се баве спортом и уметношћу, а обезбеђени су им здравствена заштита и психолошка помоћ.

– За нека кривична дела постоји могућност подношења захтева за помиловање што подразумева замену за блажу казну – рекла је др Александра Груевска Дракулевски.

Укидање смртне казне у државама чланицама Европске уније резултирало је повећањем осуђених на доживотну казну, што је додатно довело до пренатрпаности затвора. Осим тога, нагласила је професорка, казна доживотног затвора различито се спроводи у различитим земљама.

– Мали број земаља широм света дозвољава да малолетници буду кажњени доживотним затвором без могућности условног отпуста или помиловања. У неким америчким државама и у Канади доживотни затвор може се изрећи чак и за саобраћајне деликте – каже професорка.

Према Кривичном законику Републике Македоније, доживотни затвор може се изрећи за укупно 25 различитих кривичних дела, с тим што суд може да изабере између ове казне и 40 година затвора. Не може се изрећи учиниоцу који у време извршења кривичног дела није навршио 21 годину живота.

Закон прописује да осуђеник на доживотни затвор мора имати контакт с породицом и спољним светом, али и могућност да добије условни отпуст, уз пажљиву процену ризика од стране затворске управе.

Животни век плус хиљаду година

– Неке пресуде у САД превазилазе максимални људски живот. За нарочито грозоморне злочине, судови понекад додају још година, без обзира на казну доживотног затвора, како би се осигурало да добро понашање неће довести до ослобађања осуђеника. На пример, Аријел Кастро, који је у Кливленду отео и десет година мучио и силовао три жене, осуђен је 2013. године на доживотну робију „плус 1.000 година”. Судови у Јужној Африци изрекли су најмање две пресуде које прелазе један век – наводи др Александра Груевска Дракулевски.

Кастро је месец дана после осуде извршио самоубиство у затвору у Охају.

 

 

 


Коментари5
1067a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gliga
U praksi, kazna doživotnog zatvora je uglavnom kraća od maksimalne zatvorske kazne. Osuđen na 40g. zatvora neko ne može izaći na slobodu pre odležanih cirka 30g. dok neko osuđen na doživotni zatvor, u praksi može biti pušten posle 20g. Ali političari vole(bar kod nas) da se bave takvim najavama. Gromopucatelno zvuči a ništa ne rešava : /
софи
Није проблем у увођењу доживотне казне затвора или смртне казне, чак. Већи је проблем у начину како се то чини и убеђивању народа како је то пут ка искорењивању криминала. То ме подсећа на ,,прерано дата обећања". Банку не чува запрећена казна (чак и доживотна робија), већ страх учиниоца да ће бити откривен. Оспособљена полиција и истражни органи су бич у рукама власти у борби против криминала. Зато, можда, и разумем првог човека полиције који проблем пребацује на суд, чиме покушава да замагли сопствену одговорност.
Oktoberfest
Nemacki kazneni zakon, na koga se Predsednik bio pre koji dan pozvao, predvidja uslovno oslobadjanje nakon izrecene dozivotne robije nakon odlezanih petnaest godina. Preduslov je da nije izreceno dodatno cuvanje zbog neizlecivosti/nepopravivosti osudjenika, te da je zatvorenik bio uzornog ponasanja pri izdrzavanju kazne. Nemacka je bila maltene u ratnom stanju sa RAF (frakcija crvene armije) u sedamdesetim i osamdesetim godinama. Svi teroristi-ubice koji su bili uhvaceni su vec pusteni na slobodu i pored izrecene dozivotne robije. Pretpostavljam da se to u Srbiji ne moze ocekivati...
CH-ZH
Živim u Švajcarskoj i kroz čitanje novima mi je poznat Njemački zakon. Vrijeme koje navodite može se reći da je bilo vrijeme strogih kazni, kakve su danas. Za silovanje najčešće uslovno, a sigurno vam je poznat Kadel, ubistvo nožem u drogeriji, dobio je 8 godina, a još mnoga druga naročito u poslednje tri godine počinjenih od azilanata. Ne smije se ni navesti ubistvo nego Totschlag/smrtonosni udar. Po blagim kaznama Njemačka prednjači, a ostala Evropa nije bolja. Za silovanje je najčešće kazna samo uslovno. Ime kriminalca se ne smije navesti, navode se inicijali ili ime bez prezimena, a u mnogim kantonima u Švajcarskoj je zabranjeno porijeklo napisati. Narod je nezadovoljan niskim kaznama, ali političari ne mijenjaju jer se smatra, ako je u zatvoru da osuđenik živi na račun države. I ja se nadam se ovo u Srbiji neće primjenjivati, jer se nalazi u takvom stanju da bolje rješenje za suzbijanje kriminala ne postoji.
Препоручујем 14
Sasa Trajkovic
Ovde se nevidi suština od forme a u Srbiji je vazda bila važna forma bez suštine ZAKONI radi ZAKONA ... ŠTA JE SMISAO ZAKONA PA I KAZNI? Da preventivno deluje na potencijalne počinioce kriminalnih dela i vaspitna da u to periodu izrečene kazne shvati i prihvati težinu krivice da se suoči sa sankcijom i da se socijalizuje u sistem ili zajednicu - društva. Da li je broj najtežih kazni pa i smrtne u SAD u smanjio br. kriminalnih dela ? Pritom se preko medija i na političkoj sceni nameće NASILJE, primitivizam i NE kultura kao društveni obrazac ponašanja od kriminalaca se prave urbane legende i idoli mladima a onda gle čuda raste vršnjačko nasilje, zapanjuje brutalnost zločina maloletnika šta je sa tim zakonom ili je to sveta krava u koju NIKO ne sme da dirne a kriminalci se regrutuju na ulici i stadionima a ne u pozorištu ili školi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља