четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Муфтија који је спречио покољ Срба

Захваљујући Мухамеду Шефкету ефендији Курту из Тузле, у том граду за време Другог светског рата није било масовних злочина усташких окупатора над српским становништвом
Аутор: Димитрије Буквићуторак, 15.01.2019. у 08:36
Мухамед Шефкет ефендија Курт (1879–1963)

Био је почетак 1942. године, када су усташке власти у Тузли осмислиле паклени план. Замисао је била да 6. јануара, на Бадње вече, минирају тамошњи православни Саборни храм Успења Пресвете Богородице у том граду и побију окупљене вернике.

Потом је требало да уследи казнена експедиција кроз српску варош, како би се ликвидирали преостали тузлански Срби, који се нису затекли у цркви у тренутку дизања богомоље у ваздух.

Да овај план усташког тајног одбора за истребљење Срба и Јевреја у Тузли ипак буде осујећен, заслужан је исламски свештеник Мухамед Шефкет ефендија Курт (1879–1963). Овај тад већ пензионисани тузлански муфтија, чија се 140. годишњица од рођења навршава ове године, уживао је велики углед у том граду, који се у Другом светском рату налазио под окупацијом НДХ.

Свој утицај муфтија Курт је искористио да спречи прогон српског становништва. На његове заслуге недавно је указао и историчар Дејан Ристић, који је на друштвеним мрежама подсетио како је муфтија, сазнавши за усташки план, с групом угледних Тузлака затражио хитан пријем код немачког команданта града Хохбајера и његовог заменика, потпуковника Виста, од којих је затражио да спрече злочин.

Немачка команда је одмах истакла плакат с текстом упозорења да нико не сме никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави. Да су се Немци у доношењу такве одредбе руководили својим интересом, по свој прилици, био је свестан и муфтија Курт. Зато је, у настојању да учврсти њихов демарш, отишао у Загреб, затраживши од Андрије Артуковића да усташе не дирају мирно српско становништво.


Скупштинска легитимација муфтије Курта (Фотографије са сајта породице Курт)

„Захваљујући ангажману муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Југословенске власти су га зато после 1945. одликовале Орденом братства и јединства првог реда, иако је био верски службеник из богате породице и, самим тим ’природни непријатељ пролетаријата’”, објашњава Ристић.

На интернету постоји и сајт посвећен породици Курт, на којем се може дознати да је даља ратна судбина овог муфтије била немилосрдна. Како се наводи, у једној дојави из јуна 1943. усташки режим ће га означити као „потајног непријатеља данашњег поретка” и „старог Бизантинца – Србина”.

Исте године остаје без два сина – Енвера, члана Агитпропа НОБ-а, којег убијају муслиманске страже легије, и Асима, припадника НОБ-а, који добија пегави тифус и нестаје на непознатој локацији. До краја рата ће изгубити још једног сина, Фадила, убијеног 1945. под неразјашњеним околностима.

Енвер, Асим и Фадил су били троје од укупно осморо деце колико је муфтија Курт имао са супругом Арифом. Што се тиче његове биографије, он је рођен у Травнику, а најпре је службовао у Бањалуци од 1914. године, да би 1925. прешао у Тузлу, где је био муфтија све до 1933. а три године касније је пензионисан.

Када је 1963. умро, прота Ђорђе Јовановић је одржао говор на његовој сахрани којој је присуствовало више од 10.000 људи. Како се наводи на сајту, том приликом је услишена „интимна и неуобичајена молба проте Јовановића да он буде тај који ће у ефендијин гроб сићи прe њега, дочекати табут с ефендијиним телом и положити га у раку”.

О том догађају је писао и Меша Селимовић, описујући муфтију Курта као „динамичног, племенитог, неустрашивог човека” који је свој „велики углед заложио да би спасавао људе из усташког затвора”. Знаменити писац је навео и да је на погребу ефендије, међу бројним окупљенима, било „највише Срба – сељака из околине Тузле”.


Коментари56
ffeec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miralem Fazlice966d
Srednju školu sam završio u Tuzli. Od 1993 do 1997 sa mnom u razredu je bilo troje Srba i desetak Hrvata. Osim oskudice u hrani i odjeći i granata koje su padale po svima nama jer nebiraju koga će. Sve ostalo stvarno je bilo sve super. Znam Slaðu Stojanović koja je moja generacija i danas radi na kliničkom centru u Tuzli. Isto tako sjećam se vojnika mislim 1995 dok sam išao na praksu, kojeg smo hranili. Lice mu je izgorilo i obrve, znači lice pečeno bukvalno. Bio jepripadnik VRS.
Душко
Још један доказ да племенитих људи има на свим странама. Може да нам свима буде пример, како се треба односити према рођацима, комшијама, суграђанима...
Брано
Мој коментар,као оћевица недовршеног минирања,нисте објавили, вјеројатно једна моја критика није Вам се свидјела а која се односила на догађај након ослобођења Тузле,а нема везе са минирањем.Муфтију,кад би се могло прогласити свецем,заслужио је.Спасио је остатак Срба и Српске дјеце у Тузли,а баке су говориле,дабогда живио 100 година.А толико да знате,план о истребљењу Срба и минирање Цркве,говорило се да је идеја двојице познатих зликоваца,Томислава Фркатовића и Тихомира Камењашевића.За првог незнам гдје се одвукао а други је са оцем побјегао у Минхен и отворили трговину разноразном робом.Није порицао хапшења Срба,али је порицао ликвидирања.Па ако невјерујете,распитајте се још код неких,сада остарјелих Тузлака,а можете посјетити и споменик палим жртвама фашистичког терора,а који се налази са именима жртава,на брду Трновац.Хвала и слава Муслиманском-Српском свецу,Муфтији Мухамеду,а коме могу захвалити да сам као дијете остао на животу и да сад пишем ове редове.Надам се да ћете објавити.
Bivsi Tuzlak
Ma dajte , molim vas. Grad pun teritorijalaca, zenge, silne betonske barikade na Brcanskoj malti, a mi smo trebali da mislimo da ce sve proci fino. Sa prozora naseg stana u Slavinovicima vidimo u petak ujutru rovove pune maskiranih vojnika u vocnjaku sa desne strane. A da ne pominjem kako je lijepo vojska "ispracena" iz Sarajeva 3. maja i kakav je pokolj napravljen u Dobrovoljackoj ulici i pored svih obecanja i dogovora. Nedavno citam da su cak i ulazi u zgrade bili zakljucani i pod visokim naponom da se jadnici koji izadju nekim cudom iz oklopnih transportera, sprze strujom!
Bivsi Tuzlak
Imadoh kolegu Bosnjaka na radnom mjestu u Tuzli koji mi je u tri navrata pricao pricu o muftiji Kurtu. Htio je da meni Srbinu naglasi kako su muslimani spasavali Srbe u drugom svjetskom ratu. Kada sam 1992 napustio Tuzlu 15-og maja, da sklonim dvoje male djece i sebe od borbi koje su muslimani zapoceli u Tuzli, bez razloga i povoda, javim se mom kolegi telefonom i kazem gdje sam i zasto. Njegov jedini komentar je bio: "To mi nista ne znaci". Ponovio je to dva puta I spustio slusalicu. Sutradan je potpisao moj otkaz. Otpusteni su i moj otac i moja supruga, jer se nismo pojavili na poslu. Poslije su, prema prici komsija, nebrojeno puta dolazili da me mobilisu u muslimansku vojsku. Muftija Kurt je uradio veliku stvar, ali na zalost Tuzla nije nastavila njegovo djelo u poslednjem ratu
Mehmed Rakovac
Kako ste znali da će biti borbe u Tuzli 15-og maja? Niko od građana Tuzle (ako nije bio u SDS) nije znao da se bilo šta sprema
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља