уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Зид плача – више од надреализма, више од зенитизма

Аутор: Александра Куртешуторак, 15.01.2019. у 08:46
Драган Срдић (Фото И. Милутиновић)

Сарајевска, Дубровачка, Мостарска, Опатијска, Имотска, Сплитска, Никшићка, Кичевска… И тако редом још седамдесетак улица у Београду носи називе према именима градова који су некада били део заједничке државе Југославије. Историчар уметности Драган Срдић бави се именима, њиховом променом, брисањем из историје и склањањем са друштвене сцене. Он је у Културном центру „Град” приредио изложбу „Зид плача – Више од надреализма, више од зенитизма”.

Поставка је наизглед једноставна – састоји се од плавих табли какве стоје на почетку сваке улице. На њима пише Улица, а задатак посетилаца је да упишу име неке престоничке улице која географски припада бившој СФРЈ. Срдић каже да би било добро ако бисмо сазнали и да ли у Загребу, Љубљани или Скопљу постоје улице које су задржале називе из других крајева.

Други део изложбе посвећен је двојици хероја – Љуби Чупићу и Стеви Филиповићу. Уз њихова имена наводе се само године рођења, али не и смрти јер аутор сматра да то може свако пронаћи на интернету, али је суштина да неке особе настављају да живе у сећањима због својих дела, па њихов овоземаљски одлазак не значи и нестајање. По својој природи интерактивна поставка отвара посетиоцима избледеле странице историје.


Коментари4
88e2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pozor
Oba narodna heroja stradala su od četnika, da niko ne lupeta o tome šta su četnici radili u II svetskom ratu. Hvala autoru, divno je da se neko seti ovih heroja u ovo vreme u kome vladaju četnički potomci.
Ацо
Увјек сам се питао зашто смо ми Срби највећи југо-носталгичари иако нас већина „других“ народа не подноси? Па зар смо толики мазохисти?! Али схватио сам да у суштини не жалимо за Југославијом, нити за Хрватима, Бошњацима или сличним, него за државом која је ујединила све Србе. Срби су и јадрански,и динарски и панонски народ. Наша вјечита чежња ка уједињену је ускраћивана и гушена. Ја се надам и желим ипак да доживим тај дан кад се уједињење свих нас Срба буде славило као опште право једног народа а не као „великосрпска агресија“.
Београд, космополитска варош
"Срдић каже да би било добро ако бисмо сазнали и да ли у Загребу, Љубљани или Скопљу постоје улице које су задржале називе из других крајева." То није тешко установити путем Интернета. На пример, Загреб има Љубљанску авенију и Сарајевску цесту, док Београдску улицу, или скопску (скопљанску),као ни подгоричку више нема. Зато има Приштинску улицу, али нема Новосадску улицу. Има Суботичку улицу. Београд као некадашњи главни град некадашње велике југословенске државе, за сада, чува имена скоро свих улица названих по главним градовима бивших југословенских република, изузев, од недавно, Загреба. Ипак, београдска општина Земун има Штросмајерову улицу, као и многе друге са "сличним" предзнаком, док Град чува успомену на бројне топониме (градове, реке, планине и језера) диљем некадашње Југославије. Такав је и ред. А како је најавио заменик градоначелника, ускоро ће Град добити и београдску варијанту загребачке Илице, са трамвајем дуж целог потеза од Славије до Калемегдана...
Милош Лазић
Али, зар то нису називи одредишта са српског националног простора? Да ли бисмо исти аршин применили и за Призренску, Косовску, Бањалучку или Требињску улицу? Андрија Гарнеги је поштено заслужио "плаву таблу" тако што је његовим фондом изграђена Универзитетска библиотека, али чиме нас је задужио Џорџ Вашингтон. Улуцу има и Голсворти, кога је мало ко читао, а не и Џек Лондон или Данијел Дефо. Михаило Пупин доскора није имао ни сокак иако су му Словенци још 1922. године на Бледу подигли споменик! Могло би се о томе нашироко, а овако...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља