уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Досуђена невоља

Званична Европа држи Србију у предворју ЕУ и снажним уцењивачким потенцијалом обезбеђује политички и семантички конформизам. Стога не изненађује чињеница да је евроскептицизам грађана Србије постао тренд
Аутор: Милан М. Мишковићнедеља, 20.01.2019. у 18:00
(С. Печеничић)

Протеклих дана поново сам читао два ауторска текста која нам је у наслеђе оставио академик Михаило Ђурић. Први текст, „Похвала Србији 1999”, Ђурић је изговорио 29. марта 1999. године у Удружењу књижевника Србије у Београду. Други чланак, „Голгота Србије 1999”, представља ауторизовани текст беседе одржане 26. маја 1999. године, такође у Удружењу књижевника Србије у Београду. Било је то време када је јадна и уморна Европа имала довољно снаге да нас под бичем САД ваздушним нападима дивљачки кажњава.

Из садржаја наведених Ђурићевих текстова у којима је као филозофски образован човек настојао да помоћу појмова продре у суштину ствари, за наслов овог чланка одабрао сам синтагму „досуђена невоља”. Под том појмовном целином Ђурић је у контексту светске, цивилизацијске кризе, пре свега имао у виду европску невољу и невољу у којој се више пута у 20. веку без своје кривице нашла Србија. Наглашавајући да су Срби европски народ и подсећајући да није Европа само оно што се зове Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Ђурић речито указује на чињеницу да је Балкан колевка Европе, а њено родно место је стара Грчка. На Балкану, односно у старој Грчкој, настао је логос, умно начело света, извор величине и славе европске филозофије, књижевности, музике и ликовних уметности, у чему се сви ми, како Ђурић каже, најпре неподељено осећамо Европљанима. Зато што смо на самом извору тог почетка, ми смо Европа у физичком и духовном смислу речи. Стога они који насрћу на Србију не знају да је то насртање заправо насртање на саму идеју Европе. Зато је, по Ђурићу, наша невоља најсуровији показатељ светскоисторијске кризе. У настојању да појмовно продре у суштину светскоисторијске кризе, аутор каже да је највећа невоља данашњег света – невоља неувиђања невоље и мудро именује филозофски појам, односно реч која најпримереније означава садашњу светскоисторијску кризу. Та реч јесте нихилизам, тачније – европски нихилизам, историјско кретање које је започело у 19. веку, а испољава се у потпуном поништавању свих основних тековина Европе.

Ако за разговор о кризи са филозофског пређемо на политичко-социолошки терен, може се рећи да је савремени свет захватила вишедимензионална криза: културна, политичка, финансијска, еколошка, комуникацијска, образовна. Нихилистичка оријентација Европе довела је до насиља над Србијом 1999. године, а европски званичници данас захтевају послушност и намећу наводно безалтернативни неолиберални капитализам као демократију. Иза фасаде прокламованих космополитских идеја Европа крије старе империјалистичке тежње за економском колонизацијом и изградњом европског друштва класних неједнакости и плуралне доминације (родне, еколошке, националне) са зависним државама на једној и њиховим патронима на другој страни. Данашња неолиберална Европа и после 30 година од пада Берлинског зида и демонизације пораженог социјализма, разноврсним арсеналом политичког оружја, у којем значајно место заузима превентивна политичка семантика, води борбу против социјалне државе и других цивилизацијских тековина 20. века. У тежњи да изгради нови европски поредак у коме неће бити системске претње капитализму као у 20. веку, Европа отупљује противречности капитализма у којем доминира банкарско неолиберално мишљење да су новац и профит мера свих ствари. Али, као што све има своје лице и наличје, јавља се отпор свођењу људи на привеске финансијског капитала и тржишта. У Француској то се догађа у виду покрета „жутих прслука”, у којем, додуше, јаком бесу недостаје мисао.

Званична Европа држи Србију у предворју ЕУ и снажним уцењивачким потенцијалом обезбеђује политички и семантички конформизам. Стога не изненађује чињеница да је евроскептицизам грађана Србије постао тренд. У недавном истраживању „Политике” и агенције „Фактор плус” добијен је податак да је проценат оних који сматрају да Србија треба да буде члан ЕУ, са 38 одсто пре годину дана, опао на 34 одсто данас. Таквом тренду доприносе и кукавне изјаве европских званичника да се Приштина уразуми и повуче мере којима се српском народу на Косову и Метохији угрожавају слобода и живот. На пораст евроскептицизма грађана Србије утиче и однос званичног Париза према Србији на централној прослави 100 година од примирја у Првом светском рату, у Паризу, 11. новембра 2018. године. Таквим односом према Србији званична Европа се обрушава на саму идеју Европе.

Упркос томе, Србија је и данас на бранику Европе, јер је устала у одбрану логоса, што се у решавању свих међународних проблема, па и у разрешавању косовскометохијског чвора, залаже за дијалог без условљавања, за дискурзивно расправљање, за поштовање норми међународног права, инсистирајући на општечовечанској ствари којој служи.

Професор социологије у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
62a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља