понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:54
РЕАГОВАЊЕ

Наметање „стокхолмског синдрома”

Поводом текста „Србија између Охаја и Казахстана”, „Политика”, 4. јануара
Аутор: Драгиша Петровићнедеља, 20.01.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Легитимно је право сваког појединца да буде наклоњен Западу или Истоку, као што је легитимно право сваког српског житеља да више воли Америку него Русију, или обрнуто. У Србији се та наклоност, приврженост и поштовање много више испољава према Москви него према Вашингтону. У ужасном сећању су догађаји који су трајали 78 дана и ноћи, чији ћемо трагичан „јубилеј” обележити 24. марта ове године – две деценије од почетка тог ужаса демократске Америке. Бошко Јакшић се са свим тим непримерено и непристојно поиграва, иронише, пун је сарказма (Србија између Охаја и Казахстана, „Политика”, 4. јануар 2019), што вређа највећи број грађана Србије и пристојне и истрајне читаоце најстаријих новина на Балкану. Он нуди Србима да прихвате „стокхолмски синдром”, да жртва воли свог џелата. За аутора су сви Срби који су доживели те страхоте агресијом НАТО-а, предвођеног САД, „националисти” који себе проглашавају „патриотама”(!), а то што се догодило у двоипомесечном бесомучном бомбардовању за њега је обична „мантра”. Живот је изгубило више од 2.500 људи, више од осамдесеторо деце; убијене су троипогодишња Милица Ракић из Батајнице, шестомесечна Бојана Тошовић из Мердара, четрнаестогодишња Сања Миленковић из Варварина, најбоља математичарка на Балкану у својој генерацији…

Јакшић нас убеђује да се Руси нису успротивили санкцијама УН деведесетих, али неће да каже да је тада шеф државе био Јељцин, да је Запад уништио Русију по систему уништавања бивше СФРЈ и да је она била на коленима у економском, политичком и сваком другом смислу. Аутор се бави и питањем доласка и одласка руских јединица на аеродром у Приштини усиљеним маршем из Тузле, уз ироничну констатацију да су затим напустили аеродроме и препустили нас УН. Изоставља зашто је падобранска јединица напустила аеродроме, а иза тога стоје тадашњи најблискији сарадници Јељцина министар Иванов (живи сада на Флориди) и Черномирдин. Черномирдин је, узгред, г. Јакшићу, словио као кандидат за председника Русије после Јељцина, а то му је обећао – Бил Клинтон, лично. Коначно, Русија нас је предала УН. Па и то је веома добро, осим ако не сматрате да је далеко боље ово што је учињено у блиској прошлости – извлачење питања Косова из УН и давање на тацни Бриселу.

Аутор текста тврди да нису тачне оцене да је Запад (читај САД) баш брига за завођење стопостотних царина и оснивање војске. Чиме поткрепљује ту тврдњу? Ничим, да ли је неко из Вашингтона, Лондона, Брисела запретио санкцијама Приштини због тога? Напротив. Јакшић каже да је „управо обрнуто”, мислећи да је Запад забринут због тога, и констатује у тексту да је „превасходни мотив ангажмана Американаца блокада растућег утицаја Русије по региону”. Па какве везе имају сада таксе на растући утицај Русије у региону, који је далеко мањи од агресивног Запада, који на све начине, па чак и војнообавештајним радом, то чини? 

Острвио се Јакшић и на свог колегу из редакције, не помињући његово име, али они који читају редовно „Политику” знају да је реч о М. Лазанском. Јакшић готово поспрдно, омаловажавајуће говори о садржају те колумне Лазанског у којој он тврди да је Запад одлучио да расцепка Србију. Негира то Јакшић, а заборавља претње немачког амбасадора Цобела (Војводина, Санџак), зајапуреног доскорашњег помоћника за Европу Брајана Хојт Јија, који је отворено претио Србији опстанком у оваквом облику. Саркастично говори о томе што је садржано у тексту његовог колеге из исте редакције, о „малим Русима”. Поткачио је Јакшић и угледног професора, кога назива „виђени правник”, иначе бившег председника Уставног суда, који се на овим страницама сложио са текстом М. Лазанског. Импутира, како би то политичари из времена г. Јакшића рекли, време комунизма, да Србија тражи руску базу. Е, то је превише. Никада нико из државног врха, или било којег, није на то ни помислио. 

И коначно, Јакшић све овакве који не љубе нешто превише Запад, ни НАТО, назива „ботовски активисти”. То ми је нешто познато, из вокабулара оних који се супротстављају мишљењима редакцијски важећим на страницама Н1 и „Данаса” у недостатку других аргумената. 

Новинар у пензији, Крагујевац


Коментари4
8a605
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mike Kovian
Gospodine "novinaru u penziji", g.Jakšić radi isto što i vi sada (to što ste "u penziji" ne oslobađa vas od bilo čega). Vas dvoje ste na suprotnim stranama crte, to je očigledno. Jakšić je jedan od poslednjih novinara (koliko ja znam) koji se suprotstavlja "pomerenoj stvarnosti" u kojoj se Srbija nalazi već 30 godina (praktično, više od jedne generacije!, što preti da postane genetska karakteristika). Kad već pominjete stokholmski sindrom, čudno je kako lako i bezbolno zamenjuje te teze. Taj sindrom nam je "nametnuo" naš dragi "skandinavac" SM, a g.Jakšić pokušava da nam otvori oči i da nas vrati iz balkanskog transa u normalno stanje svesti. Ponekad to podseća na onu terapiju šamaranja "pacijenata" a ja mislim da je u toj terapiji čak isuviše mekan i blag.
Mike Kovian
G.Šej, autor članka nijednom reči ne objašnjava zašto (velika) većina Srba preferira Moskvu, dok je u Srbiji, a onda (najveća većina od te velike većine) i dalje kupuje avionske karte za Vašington, ode tamo da živi i radi, i još uvek nastavlja da preferira Moskvu!?! Ni jedan jedini, makar samo deklarativno, argument ili objašnjenje za ovaj "fenomen". Za činjenicu (samo kao primer) da nam Rusija nije pomogla kad je "trebalo", odmah je našao "opravdanje" da se radilo o "lošim Rusima", Jeljcinu, Ivanovu, Černomirdinu! To nije istina; ondašnji Srbi, tada su isto kao i današnji, iracionalno voleli ovu trojicu, smatrali i očekivali da nam mogu i trebaju pomoći. Ne verujem da je među njima bio g.Jakšić ali znam da je Slobodan Milošević igrao na tu kartu. Sada, sa naknadnom pameću, svaku grešku "nepogrešive srpske vlasti" lako je opravdati tuđim nedostacima, manama i zabludama. Za svaku autorovu tezu sasvim je lako naći najprostiji demanti, ako se hoće, i ako ti dozvole.
Препоручујем 3
Џејми Шеј
Gospodine u "normalnom stanju svesti" mi na Balkanu jesmo na Balkanu. Ako neko zeli da budemo na nekom drugom mestu u nekom drugom stanju svesti, sto se uzgred neprestano pokusava, onda bi trebalo da nam plati avio kartu u jednom pravcu kako bi poleteli. Za sada te karte placaju iz svog dzepa oni koji napustaju Srbiju bas zbog ovakvih pseudo-komunista kao sto je ovaj generalski sin koji dokazuju parolu "i posle Tita, Tito".
Препоручујем 9
dragoslav kočović
U svemu ste u pravu. Hronološki izloženo, sasvim jasno. Pozdraljam Vas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља