понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:07

Мањи род воћа до осам одсто због лоше заштите у прошлој години

уторак, 15.01.2019. у 10:45
(Фото Д. Јевремовић)

Род воћа ће ове године бити мањи од пет до осам одсто јер прошле године због ниских цена није примењена неопходна заштита, пре свега малина и шљива, рекао је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.

Он је агенцији Бета казао да смањен род има и једну добру страну за произвођаче, а то је да цене могу бити веће него прошле године, преноси Бета.

„Укупан род воћа у 2018. години био је, како се процењује, око 1,4 милиона тона, од чега је извезено око 45 одсто и остварен девизни прилив од око 600 милиона долара”, рекао је Кесеровић.

Воће је, према његовим речима, перспективна грана пољопривреде, јер се међу десет пољопривредних производа који се највише извозе налазе три врсте воћа.

„Малина је на трећем месту, јабука је на четвртом-петом, вишња на седмом-осмом, а бресква на 11-12. месту листе највише извезених пољопривредних производа”, рекао је Кесеровић.

Додао је да су од 72 пољопривредне задруге, чак 21 одлучиле да се баве производњом и прерадом воћа и добиле подстицајна средства.

Кесеровић је оценио да Србија није искористила све потенцијале за узгој воћа и да би требало да шири засаде крупноплодне вишње која може да се извози у смрзнутом стању, трешње која је у дефициту у Европи, лешника, ораха и боровнице.

Он је казао да треба утврдити и зашто је слаб извоз суве шљиве јер укупне количине „не прелазе оне које су извожене у кнежевини Србији”, а то је од 3.000 до 4.000 тона.

Сува шљива се, како је рекао, сада највише извози у САД и Француску, а из непознатог разлога је изгубљено европско тржиште.

„Требало би утврдити шта је разлог за мали извоз суве шљиве у европске земље, може бити да технологија сушења није у складу са прописима тих земаља”, рекао је Кесеровић.

Истакао је да временски услови за сада погодују воћу јер је хладно и неће раније него што треба покренути вегетацију као топло време у јануару прошле године.


Коментари3
16a3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srdjan
Naravno , UPOTREBOM -HEMIJSKIH -SREDSTAVA, voče dobija na kvalitetu, i apsolutno je neškodljivo za konzumaciju.Malo što preko lista iz atmosfere i korenovim sistemom trujemo voće koje deca jedu, profit je važan, ja lično jagode ne prskam, iako znam da gubim novac i trpim, ali imam decu , kao što moja vole pojesti , takodje i druga vole , ali je 21 vek , vek konačne propasti ljudske duše...
Prinos ili ništa! Bestidicizacija..
Naravno , UPOTREBOM -HEMIJSKIH -SREDSTAVA, voče dobija na kvalitetu, i apsolutno je neškodljivo za konzumaciju.Malo što preko lista iz atmosfere i korenovim sistemom trujemo voće koje deca jedu, profit je važan, ja lično jagode ne prskam, iako znam da gubim novac i trpim, ali imam decu , kao što moja vole pojesti , takodje i druga vole , ali je 21 vek , vek konačne propasti ljudske duše...
ВлаДо
Како професор рачуна необрано воће,да је родило или није родило?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља