Драмски уметник Миодраг Радовановић (1929) преминуо је у Београду после краће, тешке болести оставивши за собом бројне телевизијске, филмске и позоришне јунаке: Георга Шицера у телевизијској серији „Салаш у малом риту” по којем га публика највише памти, али и по улогама Генерала Фрица Најдхолда, Попа Ђуричковића, Милована Глишића, Јована Орловића, Генерала Жданова. Био је и Спиридон у „Боју на Косову”, Командант Либек у „Балкан Експресу”... Надимак Мргуд који је носио читавог свог живота Миодраг Радовановић добио је још у основној школи када га је другар тако назвао због неке несугласице. Радовановић је говорио руски и немачки језик и био велики господин српског глумишта са урођеном отменошћу и префињеним манирима.
Рођен је 1929. године у Чачку као друго дете Војислава и Живане Радовановић. Његов отац Војислав дуги низ година био је власник угледног чачанског хотела „Српски краљ”, све до своје смрти средином тридесетих година прошлог века када је управљање хотелом преузела његова супруга Живана. Од мајке Живане Миодраг Радовановић наследио је глумачки дар и врло рано отиснуо се у свет уметности. Основну школу популарни Мргуд завршио је у родном Чачку, а гимназију у Краљеву одакле се и отиснуо у Београд где је најпре студирао славистику и агрономију. Ипак, љубав према глуми је превагнула. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, радио, филм и телевизију 1956. године у класи професора Мате Милошевића, а први ангажман добио је још као студент 1952. године у Југословенском драмском позоришту, чији стални члан је постао од 1955. године где је дочекао пензију.
Својим позоришним опусом Миодраг Радовановић спојио је све генерације уметника од оснивања ЈДП-а до данас, одигравши 106 улога. Наступио је у неким од најзначајнијих представа овог театра, попут: „Ромео и Јулија” у режији Мате Милошевића, „Откриће по деобама Добрице Ћосића (режија Мата Милошевић и Предраг Бајчетић), Сартрове „Прљаве руке” у режији Боре Драшковића, „Хрватски Фауст”, редитеља Слободана Унковског, „Родољупци” у режији Дејана Мијача, „Буђење пролећа” редитеља Хариса Пашовића. За низ улога у представи која је снажно обележила позоришни тренутак у ондашњој Југославији, „Весели дани или Тарелкинова смрт”, у режији Бранка Плеше, са осталим члановима ансамбла тријумфовао је на београдском Битефу, у то доба престижном фестивалу Театар нација у Нансију и на фестивалу МЕШ у Сарајеву на коме је Радовановић награђен Златним ловоровим вијенцем. Три улоге у једној од најдуговечнијих представа ЈДП-а „Млетачки трговац”, у режији Егона Савина, донеле су му награду Ардалион на Југословенском позоришном фестивалу „Без превода” у Ужицу. Играо је и у осталим београдским позориштима, као и на неформалним драмским сценама.
Бавио се педагошким радом као асистент на ФДУ код професора Мате Милошевића и предавао глуму у Балетској школи „Лујо Давичо”.
На филму и телевизији је одиграо више од 150 улога. Велику популарност стекао је улогом Шицера у телевизијској серији „Салаш у малом риту”, а за истоимени филм добио је награду Сребрна арена на филмском фестивалу у Пули и Велику повељу Фестивала глумачких остварења у Нишу, као и титулу „глумца године” по избору читалаца ТВ Ревије. Играо је у више од 500 радио-драма. Носилац је неких од највиших друштвених признања попут Вукове награде и Ордена заслуга за народ са златном звездом.
Са супругом Радмилом Велицки-Радовановић има сина Растка (58). Миодраг и Радмила били су у браку од 1959. године.
Датуми сахране и комеморације биће накнадно објављени.
