субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38
ПОГЛЕДИ

Путин и два путића

Да се разумемо, заступати тезу да Србија треба да окрене леђа Европској унији и да треба да се окрене политици много ближе сарадње са Русијом је легитиман политички став, само не нарочито паметан
Аутор: Мухарем Баздуљпонедељак, 21.01.2019. у 18:00

Руски председник Владимир Путин сутра долази у Београд. У протеклим месецима и годинама у службене посете Србији долазили су и други важни светски лидери, долазио је већ и сам Путин, али нека врсте помпе у јавности као да никад није била већа. За то има неколико разлога. Најпре, пошто је Путинов домаћин председник Србије Александар Вучић, а за руског председника се најављује огроман дочек у центру Београда, тај скуп је у појединим медијима већ назван „контрамитингом” који треба да бројношћу у сену баци протестне шетње које се у Београду одржавају већ неколико субота. У том кључу треба читати и неке потезе лидера опозиције који се труде да јавним исказивањем љубави према Путину надмаше представнике власти, покушавајући истовремено да потенцирају важност српско-руских односа, те да излажу хипотезу о негативном Путиновом личном ставу према Александру Вучићу. Такође, одржавањем блиских веза са Русијом, уз вербално инсистирање на приоритету европских интеграција, Вучић као да поручује западним лидерима како увек може да промени спољнополитичку оријентацију. Важност те карте додатно расте у тренуцима када се чини да се Сједињеним Америчким Државама одједном жури да реше и коначно адактирају косовско питање.

Шта ова посета, међутим, значи Путину и Русији? По већини тумачења, Путину је нарочито стало да се до краја реализује пројекат „Турског тока”, односно да особље руско-српског хуманитарног центра у Нишу добије дипломатски статус. И мада прва ствар делује озбиљно и значајно, а друга више симболично, за будућност Србије је важније како ће се поставити према другом овде наведеном потенцијалном Путиновом захтеву. Наиме, у контексту европских интеграција Србије, треба имати у виду да је „Турски ток” незамислив и неостварив без партиципације земаља које већ јесу пуноправне чланице Европске уније. Присетимо ли се и пројекта „Северног тока”, биће више него јасно да је економска сарадња ЕУ са Русијом, нарочито кад је реч о енергентима, неизбежна.

Како буде напредовао европски пут Србије, расте вероватноћа да ће и санкције ЕУ према Русији попуштати, можда и до потпуног укидања. У том смислу, економска сарадња Србије и Русије тешко да дугорочно може да буде угрожена. Друкчије стоје ствари у вези са центром у Нишу. Он симболички представља директно уплитање Русије у безбедоносни сектор Србије, а то је практично немогуће усагласити са озбиљним европским амбицијама.

Да се разумемо, заступати тезу да Србија треба да окрене леђа Европској унији и да треба да се окрене политици много ближе сарадње са Русијом је легитиман политички став, само не нарочито паметан. Без обзира на било чије политичке преференције, таква могућност уопште није на столу. У својој књизи „Ривалска сила” Димитар Бечев убедљиво демонстрира да Русија на западном Балкану и нема претеране сопствене интересе, осим да поквари игру западним факторима, Европској унији и Америци. Наравно да Србија треба првенствено да води рачуна о својим интересима, а не интересима Брисела, Берлина или Вашингтона, но то истовремено значи да треба да води више рачуна о својим интересима, него о интересима Москве. Код људи који понекад врло елоквентно заступају тезу да Србија не треба да буде немачка или америчка колонија често се примећује обично прећутан и подразумеван став да им заправо не би сметало да Србија буде руска колонија.

Напослетку, не потцењујући сентименте које добар део српске јавности гаји према Русији, не треба заборавити како историја показује да ти сентименти углавном нису били обострани. Међу православним јужнословенским народима Русија је много чешће, много интензивније и много посвећеније била бугарски, него српски заштитник. Није то само питање персоналне политике Јељцина или Путина. У време кад су у јулу 1992. резолуцијом 757 тадашњој СР Југославији уведене санкције, по једној анализи руског јавног мњења таквој одлуци се противило само 16 одсто становника Руске Федерације. Исто тако, по бројним сведочењима за време СССР-а нико од важних функционера није ни разликовао Србе од Хрвата. Има, наравно, и друкчијих примера, али у контексту односа са великим силама подједнако је важно не доносити властите одлуке на бази сентимената, као и не упадати у заблуду да велика сила ради нешто због правде и идеала, а не зарад интереса. Није цинична спољна политика карактеристична само за западне силе. Путинова посета је важан догађај, али је важније којим ће путићем Србија после да пође.

Писац и новинар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари25
67422
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош М.
Има и другачијих примера од оних које сам набројао. Али ниједан од њих нећу да споменем. Јер ћу онда да изгубим поенту да Руси воле Бугаре. И оде ми текст.
Mika Mis
Posto je istorija "uciteljica naroda" ne bi mozda bilo lose da se malo ozbiljnije udubimo u svoju ( a ne rusku, americku itd) istoriju I da se podsetimo kako smo u kom vaznom delu sopstvene istorije prosli I zasto.E pa kad kod nase uciteljice konstatujemo da su jedni te isti I borci za slobodu I izdajnici I krvoloci itd. onda malo da vidimo sta kazu druge uciteljice.A sto se gasovoda tice tu su stvari mnogo jasnije nego kod "uciteljice".U potpunosti ih je pojasnio sam predsednik Putin: ako Zapad odobri gasovod bice ga, ako ne odobri onda nista.Kao nedavno sa onim tokom (ili potokom).Sto se gospodje Merkel tice ona stalno preti Rusima sankcijama pa produzavanjem starih sankcija pa uvodjenjem novih sankcija I istovremeno intenzivno gradi vec drugi ogromni gasovod kojim obezbedjuje sigurno I dostatno snabdevanje svoje zemlje gasom I to bez ikakvog ucesca vrlo prijateljske im Ukraine.Malo je komplikovano a?! Pa rece nama uciteljica onomad da smo malo mnogo mali za toliku pamet a mi odma' pomislili da nas ona mrzi!
Dimitrije
Postovani Gosp. Bazdulj, licno smatram da dijelovi Vaseg teksta mogu biti korisni za dnevnopoliticke dogadjaje. Smatram, takodje, da je neophodno voditi srpsku politiku bez glorifikacije treceg subjekta, o kome god da se radi. Ipak, postoje tu i drugi faktori koji uticu na „realpoliticnu“ situaciju. Prvi je ekonomija, koja je u rukama zapada. Ubjedljivo se najvise izvozi u evropsku uniju, iz koje se u obrnutom smjeru i najvise uvozi. Samo sto je uvoz robe iz „eu“ podlegao pod evropske zakone a izvoz nase robe nije. Da ne pricamo sada o ostalim farsama kada su u pitanju dvostruki standardi evropske unije. Faktor broj 2 je bezbijednost. Po tom pitanju led ispod nogu evropske unije postaje jako tanak. Clanice te organizacije bombardovase SRJ, uvedose drakonske Sankcije, ratuju pod drugim imenom (NATO) po cijeloj planeti, sireci demokratiju bombama, a Vi ovdje pisete kako su rusi „zastitnici“ Bugara. Mogu biti zastitnici bilo koga sve dok ne krse suverenitet Srbije.
Marko
Muhareme, cijenim vas kao intelektualca i mislim da ste dobronamjeran covjek, ali ovaj put se bas ne slazem s vasim stavovima. Mislim da se naprosto radi o poziciji Srbije na mapi i da bi bilo koji predsjednik morao da skace 'djah tamo, djah vamo'. Moze li se biti neutralan? Odgovor ne znam, ali bilo bi dobro da moze.
Pavlicic Bozidar
Samo da se izracina precizno Ko nas je od tih nasih prijatelja i koliko pobio zadnjih 200 godina, unapred hvala.
istoricar
A koliko se medju svim tim nasim prijateljima i neprijateljima, sa istoka, zapada, severa i juga, medjusobno pobilo u tih zadnjih 200 godina? I kakve to veze sad ima? Nema na cemu.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља