субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Побуна у светској ткаоници

Други највећи извозник платна за одећу светских брендова, Бангладеш, суочава се с насилним протестима радника који траже веће наднице
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 16.01.2019. у 15:12
Минималац у овој индустрији није већи од 95 долара (Фото Бета/АП)

Радници у другој најјачој извозној индустрији на свету добили су повишицу, али, уместо да буду задовољни, ломе инвентар у фабрикама, преграђују путеве и крваво се сукобљавају с полицијом, при чему је најмање једна особа страдала, док су десетине повређене. Права побуна је планула у највећој светској ткаоници након Кине – у Бангладешу, где се за бедне наднице производе платна за одећу коју глобални брендови попут „Ејч енд Ема”, „Волмарта” и „Теска” продају за фине паре.

Најбоље што се тренутно нуди онима који та платна производе у Бангладешу јесте минималац од 95 долара месечно, односно у домаћој валути званој така, 8.000: већ и тај паритет говори прилично о условима живота у овој земљи која одева незанемарљив део планете. Бангладеш од тога зарађује 30 милијарди долара годишње, што је 80 одсто укупног извоза те државе, која иначе на економској мапи света, мада у њој живи 165 милиона људи, практично не би постојала. Али, радницима у 4.500 бангладешких фабрика за одећу од тог се профита мало шта враћа.

Просечна плата им је до пре 11 година, како подсећа влада да би показала колико је помогла радницима, износила 19 долара, пренела је Ал Џазира. Услови рада и наднице уопште у Бангладешу такви су да је у њему 2010. године формирана засебна полиција да надзире четири индустријске зоне и сузбија хроничне нереде који су још онда, према изјавама званичника које је пренео тамошњи лист на енглеском језику „Дејли стар”, претили да униште националну производњу одеће. За ту индустријску полицију, како је названа, најављено је да ће бити „обучена да разрешава спорове између власника и радника кроз арбитражу”. Судећи по последњим нередима, најбоље је научила како се арбитрира пендрецима и воденим топовима.

У овој причи, какву Европа није искусила још од експлоатацијског пакла раног капитализма у 19. веку, уздржаност није показао нико. Послодавци су након почетка последњег штрајка, према Ројтерсу, претили да ће затворити погоне, остављајући људе заувек без икаквих плата, и да неће трпети то што раднике неко „подстиче на нереде”, очито сматрајући да убоге наднице нису довољан разлог за протесте. Радници су одговорили разваљивањем ствари по у фабрикама. Синдикалне вође, које су испрва подржале демонстрације, изгубиле су контролу и оградиле се од вандализма и блокаде фабрика и друмова, укључив и ауто-пут код престонице Даке. Захтев штрајкача је, јавља Ал Џазира, да се минималац подигне на 18.000 така, то јест 215 долара, јер ништа мање од тога не покрива све веће издатке за живот, нарочито станарине.

И двоструко мања свота коју тренутно могу добити није безусловна. Подизање плата у већем делу индустрије, али без раста минималне наднице, не би смело бити пребрзо да не би трпела компетитивност фабрика на тржишту, упозорила је влада. Представник удружења ових послодаваца је напоменуо да се повећању плата треба „прилагодити већом продуктивношћу”: другим речима, радници нису заиста заслужили већа примања него би требало да их отплате још мукотрпнијим радом.

Додуше, из тог удружења су, према наводима Ројтерса, додали и да би међународни брендови који купују њихова платна требало да поделе повећане трошкове, односно, да најзад почну више да плаћају Бангладешанима за њихову робу од које се богате. Послодавци се жале да ће без тога морати да затворе постројења. И они и влада су ту збиља уклештени, јер глобално тржиште од њих очекује једино што могу понудити: јефтину радну снагу. У противном, наћи ће се друга земља где ће до даљег прихватити да раде за ситниш.

Бангладеш трпи и још једну последицу безобзирности индустријалаца домаћих и, још више, страних. Жалбе на станарине постаће и горе ако се смањи број места за живот у Бангладешу, чију обалу море већ прождире. Ова је земља једна од најизложенијих подизању нивоа мора због климатских промена, које научници понајвише повезују с индустријским загађењем. Очекује се да ће до средине века домови 27 милиона Бангладешана бити у опасности од тога да их море прогута.

Уз прозивке да је лажирала изборе и вечито балансирање између Индије и Кине, супарника који желе доминантан утицај у Бангладешу, влади те државе неће бити лако да нађе пут ван овог колоплета експлоатације, стране и домаће, економске и политичке.


Коментари7
96c74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Novi svetski poredak - prijatno ...
Rada Mesic
Ne razumem "obrazovanu" omladinu koja daje puno para za poznati brend a pritom zna da taj brend sije neko nepismeno dete za 95$ a ne neki diplomirani, unikatni krojac rucno, za 3000eur. Sta je prestizno u komadu odece koji je proizveden industrijski u milijardama komada? Sta? Kvalitet? Orginalnost? Nekad davno je butik imao sopstvenu malu manufakturu i sam kreirao. To je imalo posebnu cenu ali zasluzenu. Ko je hteo da izgleda posebno imao je zasta i platiti.
Љубиша Несторовић
Потребно је 215$ да се покрију трошкови станарине и хране? А радници примају 95$. Моја супруга ради у великој конфекцији у близини Чачка,пакује мајице и прима 27000динара,није пријављена. Ја радим сезонске послове. Имамо педесет година. Знам,нисмо се снашли. Хтео сам само да повучем паралелу између Бангладеша и Србије. Уздравље.
Lola
Paralela je delimicna. Oni se bune.
Препоручујем 1
Zoran
"адници у другој најјачој извозној индустрији на свету добили су повишицу, али, уместо да буду задовољни, ломе инвентар у фабрикама, преграђују путеве и крваво се сукобљавају с полицијом, при чему је најмање једна особа страдала, док су десетине повређене. "_______Previse dobili povisicu, standardna prica.
Milorad Mrdja
Neka proizvodnju presele kod nas. Ovde će ih dočekati raširenih ruku a i Srbin može više da trpi a da ne štrajkuje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља