Амерички председник није желео ни да његови најближи сарадници сазнају о чему је у Хамбургу и Хелсинкију разговарао са шефом Кремља, па је чак и преводиоцу одузео белешке уз упозорење да никоме не прича детаље са састанка.
Ово је недавно сазнао „Вашингтон пост”, тврдећи да америчка влада нема ниједан записник са сусрета између Доналда Трампа и Владимира Путина, што је поново покренуло причу о тајним везама између двојице лидера. Трамп је конфисковао бележницу преводиоца после састанка са Путином 2017. у Хамбургу и истакао да ништа што је речено не сме да изађе из собе.
Остали званичници и јавност су понешто сазнали због тога што је сусрету присуствовао и тадашњи државни секретар Рекс Тилерсон. Трамп се касније поново сусрео са Путином у Хамбургу и тада су сат времена разговарали без иједног америчког званичника и чак и без америчког преводиоца, јер су се споразумевали само уз помоћ руског преводиоца. То значи да остатак америчке владе нема појма о чему је председник разговарао са Путином.
Исто се догодило и прошле године кад су се њих двојица срела на самиту у Финској и два сата разговарали без иједног сарадника, што је поново значило да вашингтонска администрација не зна шта је њен шеф договарао. Једина која зна о чему су причали је Марина Грос, која је Трампу преводила са руског и која је због тога постала веома занимљива вашингтонским политичарима.
Демократска странка тражи да специјално тужилаштво, које истражује руско мешање у америчке председничке изборе, позове Марину Грос као сведока. И поједини конгресмени су тражили да се сусретну са њом да би је испитали о дешавањима у Хелсинкију. Противници њеног саслушања истичу да се од преводилаца не сме тражити да обелодањују податке јер би то било исто као и тражити од новинара да открију изворе или од адвоката да објаве шта им је поверио клијент.
Демократе су овог месеца преузеле узде Представничког дома и најављују да ће покренути истрагу и затражити од Стејт департмента записнике са састанака између Трампа и Путина. Слична ствар се догодила и кад је председник био Барак Обама, а републиканци су имали већину на Капитолу. Републиканска странка је захтевала преписку коју је Хилари Клинтон водила поводом случаја „Бенгази”, да би се испоставило да државна секретарка није оставила Стејт департменту ниједан мејл кад је напуштала функцију.
Пракса је досад била да шеф Беле куће на сусрете са страним лидерима поведе макар једног сарадника, који води белешке и на основу њих информише остале званичнике шта је договорено и каква је америчка политика. Записник се заводи као класификовани материјал, али се са њега обично скида ознака тајности после неколико година.
Трамп је прекинуо традицију кад је разговарао са лидером ривалске земље која се умешала у америчке изборе и то ће послужити његовим противницима да тврде да је у кампањи шуровао са Русима. Крајем прошле недеље се сазнало да је ФБИ покренуо истрагу против шефа владе због могућих руских веза и пре него што је оформљено специјално тужилаштво.
Према критичарима Беле куће, то значи да је ФБИ проценио да би председник могао бити претња по националну безбедност САД. Кад је новинар Фокс њуза после ових сазнања питао америчког лидера да ли ради или да ли је икад радио за Русију, Трамп је одговорио: „Мислим да је то најувредљивије питање које ми је икад постављено.”
Из Западног крила одговарају да је Тилерсон поделио информације са осталим званичницима и да је садашња влада строжа према Кремљу од претходних. Како истичу Трампови сарадници, он није желео да га на састанку у Финској прате остали званичници јер се плашио да би му они сметали да успостави добре односе са Путином и да би детаље разговора одмах дотурила медијима, што се често дешава у актуелној администрацији.
И поред тога што је Русији увела додатне санкције и европским савезницима послала трупе и наоружање, Трампова влада не може да се ослободи критика да ради у корист Кремља, као кад је недавно одлучила да повуче војску из Сирије. Као аргумент више послужиће и сазнање „Њујорк тајмса” да је Трамп више пута прошле године приватно истицао пред сарадницима да Америка треба да напусти НАТО.
Председник је тврдио да не види сврху војне алијансе која је велики финансијски издатак за Вашингтон, док је већину осталих чланица немогуће натерати да троше два одсто БДП-а на одбрану. После ових написа, критичари су упозорили да би амерички излазак из пакта значио слабљење позиција САД у Европи и охрабривање руских амбиција на Старом континенту, „најлуђи успех о којем је Путин могао да сања” и „геополитичку грешку епских размера”.
Да Трамп размишља о изласку из алијансе знало се и раније јер је он прошлог јула на Самиту НАТО у Бриселу јавно упозорио да ће „САД отићи својим путем” ако савезници не буду одвајали више новца за одбрану. Верује се да Путин има разлога да буде задовољан и самим Трамповим претњама јер су оне ослабиле јединство алијансе и побудиле сумњу НАТО савезника да их Америка неће бранити у случају руског напада.
