субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Трамп размишља о повлачењу САД из НАТО

Председник не види сврху војне алијансе која је велики финансијски издатак за Вашингтон, док европски савезници не троше довољно на одбрану, пише „Њујорк тајмс”
Аутор: Јелена Стевановићсреда, 16.01.2019. у 17:47
Доналд Трамп (Фото Бета-АП)

Амерички председник није желео ни да његови најближи сарадници сазнају о чему је у Хамбургу и Хелсинкију разговарао са шефом Кремља, па је чак и преводиоцу одузео белешке уз упозорење да никоме не прича детаље са састанка.

Ово је недавно сазнао „Вашингтон пост”, тврдећи да америчка влада нема ниједан записник са сусрета између Доналда Трампа и Владимира Путина, што је поново покренуло причу о тајним везама између двојице лидера. Трамп је конфисковао бележницу преводиоца после састанка са Путином 2017. у Хамбургу и истакао да ништа што је речено не сме да изађе из собе.

Остали званичници и јавност су понешто сазнали због тога што је сусрету присуствовао и тадашњи државни секретар Рекс Тилерсон. Трамп се касније поново сусрео са Путином у Хамбургу и тада су сат времена разговарали без иједног америчког званичника и чак и без америчког преводиоца, јер су се споразумевали само уз помоћ руског преводиоца. То значи да остатак америчке владе нема појма о чему је председник разговарао са Путином.

Исто се догодило и прошле године кад су се њих двојица срела на самиту у Финској и два сата разговарали без иједног сарадника, што је поново значило да вашингтонска администрација не зна шта је њен шеф договарао. Једина која зна о чему су причали је Марина Грос, која је Трампу преводила са руског и која је због тога постала веома занимљива вашингтонским политичарима.

Демократска странка тражи да специјално тужилаштво, које истражује руско мешање у америчке председничке изборе, позове Марину Грос као сведока. И поједини конгресмени су тражили да се сусретну са њом да би је испитали о дешавањима у Хелсинкију. Противници њеног саслушања истичу да се од преводилаца не сме тражити да обелодањују податке јер би то било исто као и тражити од новинара да открију изворе или од адвоката да објаве шта им је поверио клијент.

Демократе су овог месеца преузеле узде Представничког дома и најављују да ће покренути истрагу и затражити од Стејт департмента записнике са састанака између Трампа и Путина. Слична ствар се догодила и кад је председник био Барак Обама, а републиканци су имали већину на Капитолу. Републиканска странка је захтевала преписку коју је Хилари Клинтон водила поводом случаја „Бенгази”, да би се испоставило да државна секретарка није оставила Стејт департменту ниједан мејл кад је напуштала функцију.

Пракса је досад била да шеф Беле куће на сусрете са страним лидерима поведе макар једног сарадника, који води белешке и на основу њих информише остале званичнике шта је договорено и каква је америчка политика. Записник се заводи као класификовани материјал, али се са њега обично скида ознака тајности после неколико година.

Трамп је прекинуо традицију кад је разговарао са лидером ривалске земље која се умешала у америчке изборе и то ће послужити његовим противницима да тврде да је у кампањи шуровао са Русима. Крајем прошле недеље се сазнало да је ФБИ покренуо истрагу против шефа владе због могућих руских веза и пре него што је оформљено специјално тужилаштво.

Према критичарима Беле куће, то значи да је ФБИ проценио да би председник могао бити претња по националну безбедност САД. Кад је новинар Фокс њуза после ових сазнања питао америчког лидера да ли ради или да ли је икад радио за Русију, Трамп је одговорио: „Мислим да је то најувредљивије питање које ми је икад постављено.”

Из Западног крила одговарају да је Тилерсон поделио информације са осталим званичницима и да је садашња влада строжа према Кремљу од претходних. Како истичу Трампови сарадници, он није желео да га на састанку у Финској прате остали званичници јер се плашио да би му они сметали да успостави добре односе са Путином и да би детаље разговора одмах дотурила медијима, што се често дешава у актуелној администрацији.

И поред тога што је Русији увела додатне санкције и европским савезницима послала трупе и наоружање, Трампова влада не може да се ослободи критика да ради у корист Кремља, као кад је недавно одлучила да повуче војску из Сирије. Као аргумент више послужиће и сазнање „Њујорк тајмса” да је Трамп више пута прошле године приватно истицао пред сарадницима да Америка треба да напусти НАТО.

Председник је тврдио да не види сврху војне алијансе која је велики финансијски издатак за Вашингтон, док је већину осталих чланица немогуће натерати да троше два одсто БДП-а на одбрану. После ових написа, критичари су упозорили да би амерички излазак из пакта значио слабљење позиција САД у Европи и охрабривање руских амбиција на Старом континенту, „најлуђи успех о којем је Путин могао да сања” и „геополитичку грешку епских размера”.

Да Трамп размишља о изласку из алијансе знало се и раније јер је он прошлог јула на Самиту НАТО у Бриселу јавно упозорио да ће „САД отићи својим путем” ако савезници не буду одвајали више новца за одбрану. Верује се да Путин има разлога да буде задовољан и самим Трамповим претњама јер су оне ослабиле јединство алијансе и побудиле сумњу НАТО савезника да их Америка неће бранити у случају руског напада.

 


Коментари23
fbb52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Миливојевић
Од Руског напада може цео Свет још 1000 година мирно и безбрижно да ужива и дуго да живи.А то значи да Русија и непокушава никога да напада и осваја а камоли Европу. Ово описивање изгледа овако: Пошто Америка неможе данас да отвори рат нигде осим у појединим јужним америчким државама, као таква агресивна сила она је свуда изгубила и сада топи лично своје резервне залихе које је досада профитирала од разних ратних отимања и разарања. Сада тражи САД да Савезници боље речено НАТО више уплаћује милијарде долара Америци да бих Америка Европу Бранила од тобоже Руске Агресије. Беште децо долазим да се се лажемо.
Milo Minderbinder
Ha ha, oni se ne povlace ni iz Sirije. Cuj povlace se iz NATO, odricu se vojske koju drugi placaju.
Nostradamus
Tramp ima novu taktiku - preti da ce da napusti NATO, ha, ha, ha. Pa sta ce sa onom silnom vojskom i bazama po svetu ako to ucini?. Jasno je svima, da je ovo metoda uzaludnih pokusaja, da se malo vise love izvuce od clanica ovog saveza. Mislim da ce sledeci njegov potez biti, da treba svi da napuste NATO - kolektivno!?. Ili mozda, da NATO treba privatizovati i onda naplacivati ucesce u nekom ratu, ili nesto slicno tome!?. Vazno je samo, da on dobije par tona bezvrednih dolara, a sve ostalo ce vec neko drugi da resava. Cirkuzant.
CRNA TRAVA
TACNA je prognoza prof.huseina ,koji vise puta gostovao u srbiji ,da pocetak raspada NATO pocece 2018 a da u buduce u savez udju rusija .turska ,kina i iran na tome se i radi .neka se to svetsko zlo sto pre raspadna( "NATO") !!!
Миле Томић
Дај, Боже, што пре! Але нећемо имати ту срећу. Никада. Без НАТО Амењрика умире у свету.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља