четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
КИНЕСКО ОСВАЈАЊЕ СВЕМИРА

Памук проклијао на Месецу

Биљке су и раније узгајане на Међународној свемирској станици, али никада на Месецу, што је ове седмице успело Кинезима и њиховом свемирском програму
Аутор: Сања Стијовићчетвртак, 17.01.2019. у 09:00
Из­дан­ци под за­штит­ним по­клоп­цем летелице која се спустила на Месец (Фо­тографије Тви­тер „Жен­мин жи­бао”)

Семенке које је кинеска мисија „Чангде 4” однела на Месец, проклијале су, саопштила је кинеска национална свемирска администрација, а пренео је Танјуг. То је први пут да је биолошка материја израсла на Месецу и сматра се значајним кораком ка дугорочном истраживању свемира.

„Чангде 4” је прва мисија која се спустила и истражује удаљену страну Месеца, која није окренута ка Земљи. Тло Месеца дотакла је 3. јануара носећи инструменте за анализу геолошког састава тог региона.

Биљке су и раније узгајане на Међународној свемирској станици, али никада на Месецу. Могућност узгајања биљака на Месецу биће саставни део дугорочних свемирских мисија, као што је путовање на Марс које би трајало око две и по године.

То би значило да би астронаути могли да користе храну из сопственог узгоја у свемиру, чиме би била смањена потреба да се враћају на Земљу због обнављања залиха.

Кинеска Месечева мисија, између осталог, носила је земљу са семеном памука и кромпира, квасац и јаја воћних мува. Биљке су се налазиле у запечаћеном контејнеру у кинеском свемирском броду. Сами усеви покушаће да формирају мини-биосферу – вештачко, самоодрживо окружење, кажу кинески научници.

Лунарни експеримент са мини-биосфером на „Чангде 4” осмишљен је да испита фотосинтезу и респирацију – процесе живих организама који резултирају производњом енергије. Читав експеримент одиграва се у канистеру висине 18 центиметара и тежине три килограма који је конструисало 28 кинеских универзитета.

Унутар њега организми се снабдевају ваздухом, водом и хранљивим материјама који им омогућавају раст. Међутим, како кажу кинески научници, један од изазова јесте да се одржи температура повољна за раст када услови на Месецу необуздано осцилирају између минус 173 степена Целзијуса и плус 100 степени Целзијуса. Такође морају да контролишу влажност и хранљиве материје.

Неки су поставили питање да ли овај експеримент носи ризик од „контаминације” Месеца биолошким материјалом, али научници генерално сматрају да то није од великог значаја. Тим поводом треба поновити да на Месецу већ постоје контејнери људског отпада који су оставили астронаути „Апола”.

Кинески државни медији прекјуче су саопштили да је семе памука сада израсло у пупољке.

Званични дневник КП Кине „Женмин жибао” објавио је слику проклијалог семена, рекавши да означава „завршетак првог биолошког експеримента човечанства на Месецу”.

Фред Вотсон, астроном Астрономске опсерваторије Аустралије, изјавио је за Би-Би-Си да су ово „добре вести”. „Овај успех сугерише да у будућности можда неће бити непремостивих проблема за астронауте који покушавају да узгајају своје усеве на Месецу у контролисаном окружењу.”

„Мислим да свакако постоји велико интересовање за коришћење Месеца као редовне станице, посебно за летове на Марс јер је релативно близу Земље”, рекао је Вотсон.

„Саут Чајна монинг пост” цитира професора Си Генгсина, главног пројектанта експеримента: „Размотрили смо будући опстанак у свемиру. Упознавање са растом ових биљака у слабогравитационом окружењу омогућило би нам да поставимо темеље за наше будуће успостављање свемирске базе.” Он је додао да би памук могао да се користи за одећу, кромпир као извор хране за астронауте, а уљана репица за уље.

Кинеска новинска агенција Синхуа саопштила је да је током 20-дневног путовања од Земље до Месеца семе било „успавано коришћењем биолошке технологије”.

Тек када је контролни центар са Земље послао команду сонди да залије семе – почело је да расте. Синхуа додаје да је сонда до сада направила 170 фотографија које су послате на Земљу.

Кинески свемирски програм данас представља и незаобилазно питање националног поноса јер најмногољуднија земља света – која је дуго таворила у сиромаштву, али је метеорски напредовала у овом веку – тражи запажено место на светској сцени.

И на Месецу.


Коментари3
091f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoraN
Dan na Mjesecu traje oko 13 i po zemalskih dana, isto toliko noc. Danju je temperatura plus 127 stepeni, nocu minus 173 stepena Celzijusa. Nema vode. Nema atmosfere, pa je radijacija vrlo jaka. Ako tamo sta i poraste, tesko da ce biti jestivo.
Mika Pećinac
a jel? ja mislio da dan traje vecno (iz pogleda covecanstva) a noc isto toliko ali samo na drugoj strani, neki kazu tamnoj strani meseca
Препоручујем 3
Milos miokovic
.... kazu da se za uzgoj pamuka potrosi enormna kolicina vode, bar ovde na zemlji......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља