Дипломатски јаз између Кине и Канаде који се отворио пре месец дана хапшењем директорке компаније „Хуавеј”, на захтев САД, још је дубљи. Суд је у поновљеном процесу за само један дан осудио на смрт канадског држављанина Роберта Лојда Шеленберга (36), преиначивши претходно изречену казну од 15 година затвора за трговину дрогом.

Иако Кина негира да случај има везе са Менг Ванжоу, критичари кажу да Пекинг користи Шеленберга да изврши притисак на Отаву да не изручи Америци Менгову, која је и ћерка оснивача „Хуавеја”, највећег светског произвођача телекомуникационе опреме.

Отава је одмах издала упозорење својим грађанима који путују у Кину да буду на највећем опрезу због ризика од „произвољне примене локалних закона”. Канадски премијер Џастин Трудо је најоштрије осудио одлуку: „Крајње је забрињавајуће за нас као владу и требало би да буде за све наше пријатеље и савезнике то што је Кина одабрала да насумично примењује смртну казну.”

Кинеско министарство спољних послова је одговорило да је веома незадовољно реакцијом канадског премијера и да би Канада требало да да „поштује суверенитет Кине”. У редовном брифингу за новинаре, министарство је поновило захтев Канади да хитно пусти Менг Важоу, описујући њен случај као „злоупотребу правне процедуре”.

Роберт Лојд Шеленберг (36) ухапшен је 2014. на основу оптужбе да је планирао да прошверцује скоро 227 килограма метамфетамина из Кине у Аустралију. Тек у новембру прошле године је осуђен на 15 година затвора, али је виши суд у Даљену, поступајући по жалби тужилаштва, у понедељак преиначио пресуду и изрекао смртну казну, не наводећи ниједан нови доказ, известио је Би-Би-Си. Оптужени има 10 дана да уложи жалбу. Пред судом је рекао да је у Кину дошао као туриста и да није кријумчар дроге.

Иако је од хапшења 2014. до изрицања пресуде крајем 2018. прошло четири године, а процес није привлачио велику пажњу медија, у децембру је експресно донета одлука да се суђење понови. Велики број домаћих и страних новинара је добио позив да присуствују процесу, што није уобичајено за ову земљу, па стручњаци за Кину у организацији Амнести интернешнел кажу да је то јасан знак да Пекинг користи суђење да пошаље политичку поруку.

Кина је погубила више странаца због кривичних дела повезаних с дрогом. Пре десет година је извршена смртна казна над једним британским држављанином, упркос апелима британског премијера и наводима да је психички оболео.

Случај Канађанина је специфичан јер се дешава у тренутку нагло захладнелих односа с Отавом и многима личи на враћање милог за драго.

Менг Ванжоу је ухапшена у Ванкуверу 1. децембра по захтеву САД јер је наводно преко повезане компаније од 2009. 2014. кршила санкције извозећи робу Ирану, што она негира. У међувремену је пуштена уз кауцију, али је под сталним надзором и носи наногвицу. Кина је после тога привела двојицу канадских држављана, једног дипломату и једног пословног човека, под сумњом да су угрозили националну безбедност, што је такође личило на мере одмазде, али је Пекинг порицао.

И влади близак лист на енглеском „Глобал тајмс” негирао је „неосноване спекулације западних медија” да Пекинг преко Канађанина врши притисак на Отаву због Менгове, иако је у децембру уредник Ху Сиђин поручио на сајту овог таблоида да ће „кинеска освета бити далеко гора од хапшења неког Канађанина уколико Отава изручи Менгову Американцима”.

Доналд Кларк, професор права на Универзитету Џорџ Вашингтон и експерт за кинеско право, рекао је за „Гардијан” да овај случај, као и претходна хапшења двојице Канађана, показују да Кина сматра да је држање талаца прихватљив начин вођења дипломатије.

„Хуавеј” последњих година изазива зазор на Западу због блиских веза са кинеском владом и оптужби САД да је његова опрема можда шпијунски алат Пекинга, због чега му је у неким земљама ограничено пословање. Оснивач компаније Рен Женгфеј је одбацио оптужбе за шпијунажу у изјави за „Фајненшел тајмс” и рекао да му ћерка недостаје.

„Волим своју земљу, подржавам комунистичку партију, али никад не бих учинио било шта на штету неке друге земље”, рекао је Рен. Такође је похвалио Доналда Трампа због кресања пореза и послао му поруку да треба тежити сарадњи и заједничком успеху, јер „у свету технологије није могуће да једна компанија или једна земља одговори на све потребе”.

Пекинг је, како сазнаје Блумберг, недавно упозорио државне компаније да избегавају пословна путовања у САД и земље које су савезници Вашингтона и да посебно заштите електронске уређаје ако баш морају да путују.