субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Хрватском држављанину 27.000 евра због тортуре у затвору

Надлежни српски органи, како је наведено у пресуди суда у Стразбуру, нису пружили адекватну заштиту Фабијану Ђинију од других притвореника у Сремској Митровици
четвртак, 17.01.2019. у 21:56
(Фото Танјуг)

Стразбур – Европски суд за људска права објавио је пресуду према којој држава Србија хрватском држављанину Фабијану Ђинију (47) треба да исплати 27.000 евра због тортуре и понижавања које је доживео од других затвореника са којима је делио ћелију док је 2008. године био у притвору у Сремској Митровици, преноси Танјуг.

Суд је закључио да је у овом случају повређен члан Европске конвенције о људским правима који забрањује тортуру, нечовечни или деградирајући третман, јер надлежни српски органи, како је наведено, Ђинију нису пружили адекватну заштиту од других притвореника, нити су спровели истрагу поводом његових притужби. Суд је одбио аргументе Србије да Ђини није исцрпео сва домаћа правна средства, услед неподношења кривичне пријаве.

Ђини је, иначе, захтевао накнаду штете од 100.000 евра.

Ова пресуда, која је објављена на сајту суда, још није правоснажна. Обе стране, наиме, и Ђини и држава Србија, имају право да у року од три месеца захтевају да се предмет изнесе пред Велико веће Европског суда за људска права, које чини 17 судија. О дозвољености ових захтева, према Конвенцији о људским правима, одлучује Колегијум од пет судија Великог већа, а „прихватиће захтев ако се предмет тиче неког значајног питања везаног за тумачење Конвенције или озбиљног питања од опште важности”.

Танјугу је у Државном правобранилаштву речено да ће одлука о захтеву да се предмет изнесе пред Велико веће бити донета након детаљне анализе пресуде.

Ђини је Европском суду 2014. године поднео представку у којој тврди да су га у притвору његови цимери вређали, силовали и понижавали, да га управа затвора није заштитила и да није ваљано истражила његове притужбе.

Србија је приговорила да Ђини никада није исцрпио домаћа правна средства за своје тврдње да власти нису реаговале на ефикасан начин, јер никада није поднео кривичне пријаве против одговорних за злостављање. Такође је указала да није правилно поткрепио ни своју уставну жалбу, због чега је она одбачена, нити је своје тврдње о тортури у затвору поткрепио доказима, пре свега медицинском документацијом или позивањем очевидаца догађаја. Поред тога, одговор Србије био је и да Ђини не може више да тврди да је жртва насиља, јер му је у Србији, у парничном поступку, досуђена накнада штете.

Држава је, према ставу суда, пропустила да спроведе истрагу или покрене кривично гоњење због његових притужби, иако су надлежни органи „знали или су морали да знају за њих”, јер је он већ добио одштету у грађанском поступку и јер се обраћао низу државних органа.

Ђини је био ухапшен у августу 2008. године због наводног покушаја коришћења фалсификованих новчаница од 10 евра на српско-хрватској граници, за које се после испоставило да су праве, па је пуштен без оптужбе.

Међутим, како у време хапшења није имао да плати 6.000 евра за јемство (да се брани са слободе), смештен је у притвор у Сремској Митровици до окончања истраге, где је провео 31 дан.

У грађанском процесу у Србији Ђинију је 2013. године досуђена накнада штете од 2.500 евра, а уставна жалба коју је уложио одбачена је 2015. године.


Коментари9
eff12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Bgd.
Bravo za ESLJP u Strazburu, a za nase reformisano pravosudje nemam reci. Ne samo da su ojadili coveka vec navode kvazipravne razloge - nije valjana ustavna zalba, nisu iscrpljena sva pravna sredstva i dr. Treba priznati gresku, uputiti izvinjenje, nadoknaditi stetu i kazniti odgovorne.
Tina Kesic
Eto sta se desi kod olakog zatvaranja ljudi bez valjanog dokaza! neki idiot od policajca je otvorio pritvor bez valjane provere dokaza to jest novcanica. vecina građana treba da razmisle o ovome kad glasaju za vece kazne i nasumicno slepo zatvaranje ljudi. Inace nas to kosta 27000. evra plus ugled.
krstic pavle
Da li moguce da je bio potreban 31 dan da se utvrdi da novcanice nisu falsifikat Mislim da je to najvaznije u celoj situaciji Falsifikat moze da se ustanovi uz odgovarajucu opremu u svakoj menjacnici ili banci ako postoji sumlja Drzati coveka u zatvoru 31 dan zbog toga izgleda malo nelogicno
Amir Čamdžić
Može u državnim obveznica sa rokom otplate od 100 godina.
stipe
drugim rijecima Amire podrzavate hapsenje nevinih i njihovo maltretiranje. da ste isto prosli vjerojatno biste drugacije pricali.
Препоручујем 22
Milic M. Ilic
Posle svega dosudjenu kaznu trebao bi da plati srpski carinik koji nije umeo ili hteo, da proveri autenticnost inkriminisane novcanice. Nasa bruka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља