Србија и у овој години наставља с новим енергетским пројектима. Међу приоритетима су завршетак пројекта „Дубока прерада” у Рафинерији нафте Панчево, после чега ће у овој фабрици горива почети да се производи кокс, који се до сада само увозио у нашу земљу. У плану је и ветропарк у Костолцу, који ће градити „Електропривреда Србије”, као и подизање прве гасне електране у Панчеву, коју треба да реализује „Гаспром-енергохолдинг”, у сарадњи са НИС-ом.
Ветропарк у Костолцу требало би да обезбеди снабдевање електричном енергијом око 30.000 домаћинстава, а за финансирање је предвиђен кредит од 80 милиона евра. Очекивана годишња производња у овом ветропарку је око 150 милиона киловат-сати.
Термоелектрана-топлана Панчево годишње би требало да обезбеди производњу око 1.400 гигават часова електричне енергије, а планирана вредност инвестиције је око 180 милиона евра.
Уколико Енергетска заједница да зелено светло за градњу другог крака гасовода „Турски ток”, руско-српска фирма „Гастранс” почела би градњу преко Србије. На овај начин обезбедило би се не само сигурно снабдевање гасом, већ и извоз плавог горива, а што је најважније добио би се други правац снабдевања овим енергентом.
У Рафинерији нафте Панчево у трећем кварталу ове године требало би да буде завршен пројекат „Дубока прерада”, који ће возачима омогућити точење још квалитетнијег горива, јер ће се повећати дубина прераде на 99,2, са садашњих 86 одсто. Уједно, то практично значи да престаје производња високосумпорног мазута, а повећава се производња висококвалитетног бензина и дизела.
Ово је, иначе, капитална инвестиција Нафтне индустрије Србије у коју ће укупно бити уложено 300 милиона евра. Изградњом нових капацитета, рафинеријска прерада НИС-а биће сврстана међу најмодерније у источној Европи. Почетак комерцијалне производње планиран је у трећем кварталу 2019. године. Оно што је посебно важно с еколошког аспекта је што престају услови за производњу мазута са високим садржајем сумпора, што значи да на српском тржишту неће бити горива које при сагоревању узрокује емисију значајних количина сумпорних једињења у атмосферу.
Истовремено ће пројекат „Дубока прерада” допринети да Србија испуни све међународне обавезе о смањивању садржаја сумпора у одређеним течним горивима. НИС и овога пута током извођења радова предност даје домаћим компанијама, што позитивно утиче на повећање ангажовања локалне радне снаге. На новим постројењима биће запослени млади домаћи стручњаци – а већ их је ангажовано 60.