петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:12

Пола милиона људи у свету служи доживотну робију

У последње три деценије утростручен је број оних који ће остатак живота провестиу затвору. Могућност да осуђеници до смрти остану иза решетака предвиђају 183 државе
Аутор: Доротеа Чарнићпетак, 18.01.2019. у 17:03
Закон у већини светских земаља, за најтежа дела, предвиђа доживотни затвор (Фото Р. Крстинић)

Ши­ром све­та око по­ла ми­ли­о­на, од укуп­но 11 ми­ли­о­на за­тво­ре­ни­ка, осу­ђе­но је на до­жи­вот­ни за­твор. Сва­ки сед­ми осу­ђе­ник у САД, од 2.121.600 љу­ди иза ре­ше­та­ка, слу­жи ка­зну до­жи­вот­ног за­тво­ра. У по­след­ње три де­це­ни­је број оних ко­ји ће оста­так жи­во­та про­ве­сти на ро­би­ји је утро­стру­чен. На сва­ких 100.000 осу­ђе­ни­ка у овој др­жа­ви, 50 је осу­ђе­но на до­жи­вот­ни за­твор. 

Мно­ге зе­мље уве­ле су ову ка­зну у свој си­стем уки­да­ју­ћи смрт­ну. До­жи­вот­на ро­би­ја из­ри­че се све че­шће и тај тренд на­ста­ви­ће да ра­сте. Док је 2000. го­ди­не 261.000 осу­ђе­ни­ка ка­жње­на да за­у­век оста­не у за­тво­ру, већ 2014. го­ди­не овај број из­но­сио је 479.000, што је раст од 84 од­сто. 

Ка­зна до­жи­вот­ног за­тво­ра мо­же се из­ре­ћи у 183 од укуп­но 216 др­жа­ва у све­ту. У не­ким зе­мља­ма по­сто­ји мо­гућ­ност из­ри­ца­ња ка­зне од 99 го­ди­на па до не­ко­ли­ко ве­ко­ва, и фор­мал­но се не зо­ве до­жи­вот­на. У 144 др­жа­ве за­кон ипак пред­ви­ђа не­ка­кву шан­су да осу­ђе­ник не оста­не иза бра­ве док не умре. У оста­лим, онај ко­ме је ова ка­зна из­ре­че­на ви­ше ни­кад не­ће иза­ћи на сло­бо­ду. 

Ис­тра­жи­ва­ња бе­ле­же да же­не чи­не све­га три од­сто од укуп­но осу­ђе­них да жи­вот про­ве­ду у за­твор­ском оде­лу. Тај про­це­нат је знат­но ма­њи од укуп­ног од­но­са жен­ске и му­шке за­твор­ске по­пу­ла­ци­је. Осам др­жа­ва (Ру­си­ја, Ал­ба­ни­ја, Азер­беј­џан, Бе­ло­ру­си­ја, Ка­зах­стан, Кир­ги­стан, Мол­да­ви­ја и Уз­бе­ки­стан) чак за­бра­њу­је да се же­не осу­де на до­жи­вот­ни за­твор. 

Јер­ме­ни­ја, Бу­гар­ска, Та­џи­ки­стан и Укра­ји­на не до­зво­ља­ва­ју да се овом ка­зном санк­ци­о­ни­шу же­не ко­је су би­ле труд­не ка­да су по­чи­ни­ле зло­чин или у вре­ме ка­да им се из­ри­че ка­зна. 

Ни­јед­на зе­мља на све­ту не осу­ђу­је на до­жи­вот­ни за­твор ма­ло­лет­ни­ке, осим не­ких у са­ста­ву САД, ко­је та­ко ка­жња­ва­ју чак и де­цу ако по­чи­не уби­ство. У САД, 12 др­жа­ва има­ло је у сво­јим за­тво­ри­ма 8.300 осо­ба ко­је су осу­ђе­не или на до­жи­вот­ни за­твор или на ка­зну ду­жу од 40 го­ди­на због зло­чи­на ко­је су по­чи­ни­ле кад су би­ле ма­ло­лет­не. 

Ка­да је реч о ста­ри­јим осу­ђе­ни­ци­ма, не­ке др­жа­ве, као што су Ру­си­ја, Укра­ји­на и Ру­му­ни­ја, за­бра­њу­ју при­ме­ну до­жи­вот­ног за­тво­ра за осо­бе од­ре­ђе­не жи­вот­не до­би. Фран­цу­ска и Шпа­ни­ја во­де ра­чу­на код од­ме­ра­ва­ња за­твор­ских ка­зни вре­ме­шним по­чи­ни­о­ци­ма те­шких кри­вич­них де­ла да се оне не би пре­тво­ри­ле у до­жи­вот­не, с об­зи­ром на ста­рост осу­ђе­ни­ка. 

Европ­ски ко­ми­тет за спре­ча­ва­ње тор­ту­ре утвр­дио је да су у не­ким др­жа­ва­ма осу­ђе­ни­ци на до­жи­вот­ни за­твор под по­себ­ним ре­жи­мом обез­бе­ђе­ња и да су по пра­ви­лу одво­је­ни од оста­лих за­тво­ре­ни­ка. Стро­ги ре­жим под­ра­зу­ме­ва и ве­зи­ва­ње ли­си­ца­ма, а из ће­ли­ја до дру­гих про­сто­ри­ја спро­во­де их чу­ва­ри у прат­њи по­себ­но об­у­че­них па­са. 

Зо­ву их „нај­го­ри од нај­го­рих”. Не­ма ди­ле­ме да су опа­сни и спрем­ни на би­ло шта, по­себ­но ка­да зна­ју да не­ма­ју ви­ше шта да из­гу­бе. За­кон је у не­ким зе­мља­ма та­кав да су­ди­је не­ма­ју из­бо­ра у ве­зи са из­ри­ца­њем ка­зне и че­сто по­сто­је са­мо две оп­ци­је – смрт­на или до­жи­вот­на ка­зна, док је у дру­гим та мо­гућ­ност пред­ви­ђе­на, уз низ мно­го бла­жих санк­ци­ја, ко­је се че­шће из­ри­чу. 

Ве­ли­ке су раз­ли­ке ка­ко др­жа­ве про­пи­су­ју вре­мен­ски пе­ри­од ко­ји осу­ђе­ни­ци мо­ра­ју да про­ве­ду иза ре­ше­та­ка пре не­го што стек­ну за­кон­ску мо­гућ­ност да за­тра­же услов­ни от­пуст. У мно­гим зе­мља­ма тај рок је из­ме­ђу 20 и 35 го­ди­на. У Аустра­ли­ји, на при­мер, су­ди­ја ка­да до­но­си пре­су­ду од­ре­ђу­је и да ли ће осу­ђе­ник на до­жи­вот­ну ка­зну мо­ћи да тра­жи да бу­де пу­штен из за­тво­ра већ по­сле 10 го­ди­на, 15, 25 или ни­кад. Та про­це­на нај­че­шће за­ви­си од кри­вич­ног де­ла за ко­је је осу­ђен. Ка­ко је го­то­во увек реч о уби­стви­ма, си­ло­ва­њи­ма или те­ро­ри­зму, у об­зир се узи­ма чи­ње­ни­ца да ли је по­чи­нио та­ко­зва­но кла­сич­но или по­себ­но те­шко или ви­ше­стру­ко уби­ство, да ли је жр­тва де­те или је стра­дао ве­ћи број љу­ди у слу­ча­ју те­ро­ри­зма. 

Фин­ска и Дан­ска има­ју до­жи­вот­не ка­зне, али оне у не­ким слу­ча­је­ви­ма мо­гу „ис­те­ћи” већ по­сле 12, од­но­сно 16 го­ди­на. У Швед­ској је спи­сак кри­вич­них де­ла за ко­ја се мо­же из­ре­ћи до­жи­вот­на ро­би­ја ве­о­ма ду­га­чак. То су: уби­ство, от­ми­ца, па­ље­ви­на, са­бо­та­жа, опа­сно уни­шта­ва­ње имо­ви­не, шпи­ју­на­жа, те­ро­ри­стич­ки зло­чи­ни, по­бу­на, угро­жа­ва­ње јав­ног здра­вља ши­ре­њем за­ра­зе или отро­ва, не­ло­јал­ност при пре­го­ва­ра­њу са стра­ним сна­га­ма, тр­го­ви­на ми­на­ма, ка­сет­ним бом­ба­ма, хе­миј­ским или ну­кле­ар­ним оруж­јем, иза­зи­ва­ње ну­кле­ар­не екс­пло­зи­је, из­да­ја, ге­но­цид.

Швед­ска је чак пред­ви­де­ла до­жи­вот­не ка­зне за слу­чај ра­та – по­бу­на, не­по­слу­шност, пот­ко­па­ва­ње во­ље за бор­бу, на­пу­шта­ње, нео­вла­шће­на ка­пи­ту­ла­ци­ја, па чак и за по­ма­га­ње у на­бро­ја­ним де­ли­ма.


Коментари3
1ca3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor Sergejev
Dodacu da se u Svedskoj u slucaju izricanja kazne dozivotnog zatvora uslovna sloboda moze dobiti posle izdrzanih 10 god, ali se u praksi ipak dopusta tek posle izdrzanih 12 do 15 godina. Poslednjih par, ili nekoliko godina zatvorske kszne se sluzi u poluotvorenim i otvorenim zatvorima, ili nanogicom uz program resocijalizacije i povratka u "radni zivot" (pronalazenje posla, skolovanje itd). Nasa drzava bi valjda trebala pronalaziti primere socijalne i kaznene politike u uredjenim drustvima kojima stremimo (ako imamo za cilj da se izgradimo u takvo drustvo), a ne da gladnoj raji politicari i mediji prodaju linc, giljotinu i javno cerecenje kao moralnu normu.
Zlatko S P
Sta to Znaci ? 1100 amerikanaca je osudjen dozivotne kazne! Amerika je 1% u zatvoru! ,sto se kaze In and Out,zto nije ukalkalisano!
Joca Dobric
Neobican I zanimljiv tekst koji dotice nas obicni Zivot , poslije ovog saznanja ako je sve tacno , dolazimo do zakljucka da je Covjecanstvo podjeljeno na one -U resetkama iza rsetki zatvorene I one van resetki slobodne ne zatvorene , a prema Zakonima o Ljudskoj Pravdi ,pa tako u 216 zemalja 11 miliona je iza resetaka sa dokazima krivice po raznim osnovama a svi ostali drugi su "slobodni " bez krivice , bez direktne ili indirektne veze sa svima onima vec okrivljenim , ili u nekom pocetnom procesu eventualne krivice , ili mnogi drugi koji cine ili su ucinili vidljive dokazane argumentovane nepostene negativne nepravedne postupke sa teskim posljedicama kao ljudskim zrtvama I rusenjem I razaranjem materialnih dobara , protkano ideoloskim vjerskim politickim vojnim ekonomskim razlozima , kroz bezbroj primjera vidimo I osjetimo tu Ljudsku Pravdu Dvojako , zavisi ko je Jaci I Bogatiji I ko ima veci "jezik", bolesna relativna Cik-Cak Pravda treba da se mjenja ,,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља