петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Високообразовани не размишљају о повратку у Србију

Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 18.01.2019. у 22:28
Вратили би сe само ако би имали добро плаћен посао у струци и повољне услове за започињање сопственог бизниса (Фото А. Васиљевић)

Већина испитаника стекла је факултетску диплому пре одласка из СрбијеТри четвртине високообразованих припадника наше дијаспоре за сада не размишљају да се врате у Србију, показало је најновије истраживање Министарства за демографију и популациону политику, Републичког завода за статистику и „Центра за живот”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку испитаника старости од 25 до 65 година, који живе у 33 земље света, открила је да 43 одсто исељеника није спремно да улаже своје ресурсе у развој матице. Сваки четврти академац у дијаспори изјавио је да није у могућности да улаже у развој Србије, док 18 одсто њих не жели да улаже у отаџбину.

Истраживање под називом „Карактеристике и ставови висококвалификоване дијаспоре и повратника” такође је показало да сваки четврти исељеник планира да се врати у Србију, али под одређеним условима – када заврши професионалну каријеру, тек ако пронађе добар посао у Србији, када стекне довољно финансијских средстава за започињање сопственог бизниса у матици или када стекне довољно професионалног искуства.

Испитујући разлоге због којих су наши високообразовани суграђани спаковали кофере и своје место под сунцем потражили у иностранству, истраживачи су дошли до закључка да је за већину њих главни разлог за одлазак из Србије био школовање и усавршавање у иностранству, односно посао. Емигранти су наводили и економске разлоге, ратна дешавања на просторима бивше СФРЈ, друштвено-политичку ситуацију у земљи, личне разлоге и системску корупцију. Највише испитаника отишло је тако што су аплицирали на жељени факултет и добили стипендију, преко програма размене студената и државних стипендија отишло је 12 одсто испитаника, док је исти број њих емотивно и финансијски био подржан од стране породице (и)ли рођака. Занимљиво је да током боравка у иностранству сваки пети академац није остварио никакве контакте са дијаспором, нити је то желео.

Када су истраживачи упитали емигранте шта би их мотивисало да се врате, закључили су да главни мотив за повратак у матицу високообразованој дијаспори представља обезбеђен добро плаћен посао у струци и повољни услови за започињање сопственог бизниса – подршка државе. Повољни стамбени кредити нису препознати као битан мотив за повратак у Србију. Осим тога, нашу дијаспору би знатно мотивисали стабилна политичка и економска ситуација и владавина права, смањен степен непотизма, корупције и криминала, измењен систем вредности, пензија, бољи стандард и боље стање у научноистраживачком сектору.

Од укупног броја анкетираних лица око 80 процената њих није реализовало ниједан заједнички пројекат са колегама из Србије. Као главне препреке на том путу испитаници су навели компликовану администрацију и организацију пословања, непостојање адекватних услова и недостатак професионализма и одговорности у пословању. Више од половине испитаника изјавило је да нису чланови неке од наших заједница или удружења у дијаспори. Међутим, занимљиво је да је знатно већи број исељеника – 40 одсто њих, учлањен у неко међународно професионално удружење.

Највећи број анкетираних сматра да црква нема важну улогу у њиховом животу у дијаспори, а четвртина је навела да је везана за верску институцију због осећаја националне припадности, културе и традиције, иако у цркву не одлази често. Свега шест одсто испитаника изјавило је да црква заузима посебно место у њиховом животу и да одлазе редовно на службе.

Већина учесника овог истраживања живи у Сједињеним Америчким Државама и Немачкој. На трећем месту према броју анкетираних је Канада, следе Аустрија, Аустралија и Велика Британија. Просечна дужина боравка у иностранству је 11,6 година – у дијаспори најдуже бораве стручњаци из области природно-математичких наука, а најкраће стручњаци који се баве уметношћу.

Већина испитаника – 77 одсто њих – стекла је факултетску диплому пре одласка из Србије, а титулу доктора наука 40 одсто њих. Посматрано према области образовања, највећи број испитаника има диплому из области техничко-технолошких наука, следе стручњаци из области друштвено-хуманистичких наука, природно-математичких, као и медицинских наука. Више од половине испитаника највиши степен образовања стекао је у иностранству, пре свега у Америци, Немачкој, Великој Британији, Шпанији и Француској.


Коментари55
225a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
Čim u svojoj zemlji dobijem platu od 4000 EUR, kvalitet obrazovanja kakav imaju moja deca, i političku sigurnost kakvu uživamo gospođa i ja u Nemačkoj, vraćamo se. Dok god vlada diktatura proleterijata, eto nas svakog leta na dve nedelje.
Слободан Ћук
Анкета са малим и нерепрезентативним узорком дозвољава разна тумачења, па и нека од изнетих, која би се могла продубити, да се хтело или знало. Рецимо, на којим то пословима раде када не могу да улажу у своју земљу? Могући одговор је да раде за солидан живот, али за више немају! Није то срамота ни рећи, али ни закључити из анкете, као што не би било ни срамота објаснити, да су бесплатно или за мало пара стекли образовање у Србији, које би им било недоступно у земљи у коју су отишли, а да то не помињу, рецимо, као разлог за повратак и враћање "дуга" у земљи. Наравно, то је мало вероватно, бар из неких личних сазнања, када су млади талентовани научници добили станове у Србији, откупили их, отишли и земље и сада их изнајмљују или су их продали. Верујем, да се ово не односи на већину, али "фалична" анкета може да доведе до потпуно супротних закључака и не би је требало објављивати на овако неозбиљан начин, у озбиљним новинама.
Milanka Milosevic
Ja mislim da vi Mile niste dobro procitali ovu temu!! Nasi visoko obrazovani ljudi i te tako su cenjeni u inostransvu iverujte mi da oni sigurno ne rade poslove koje vi navodite!! Samo za razliku od nas oni dobivaju obrazovan kadar koju je nasu zemlju kostala mnogo novaca a oni sada imaju od toga koristi!! Tu mora nasa zemlja nesto da ucini i taj visoko obrazovan kadar zadrzi stime sto ce im omoguciti da svoje znanje uloze u svojojo zemlji!!
Братимир
Поред малог и нерепрезантативног узорка интересантно је да се на обичној анкети заснивају далекосежни закључци - то ће ускоро догодити. Будимо реални, ни владајућој камарили, као ни опозиционој камарили не одговара да се људи враћају у Србију - нарочито не они који немају ништа. Они који одлазе продају своју имовину испод цене, а ако некога имају у Србији шаљу готовину. Вредност те готовине већа је од свих страних улагања заједно. Зато бих препоручио дијаспори: немојте никакав новац да шаљете у Србију, немојте долизити у Србију и криза изазвана недостатком новца ће брзо узети маха и довести праве представнике народа на власт.
Mile lala
Србија треба да уведе да се средње школе и факултети издржавају од плаћене школаеине. Иначе, сматрам да 70%ових што су отишли напоље, нису списобни за своје дипломе, и најчешће раде на местима неквалификованих и полуквалификованих радника. Ових осталих 30%, су успели и вреде нешто. Апсолутно ѕам оритив тога да повратнику трева излазити у сусрет у било чему, јед аки услови за све на тржишту, па ко вреди нек се докаже. Што се диплома тиче, инистране дипломе и знања иза њих, нису ни близу нашим знањима и дипломама. Зато сваки наш иоле бољи ученик, тамо лако докази до дипломе. Држава треба да се бави људима који су остали и који овде постижу резултате, а за ове који су озишли, обратити пажеу само зс обе који имају врхунске и доказане резултате. Остсли шљам да заборави, јер покушавају да на лск начин дођу до доброг живота, пошто тамо нису успели.
анђелка
Уколико би се плаћала школарина требало би да добијамо бруто плату.
Препоручујем 3
Paja Patak
@Mile Lale-Уз сво поштовање мајци која те је родила, са том памећу, ипак само она може да те воли!
Препоручујем 27
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља