Србија има политичке гаранције Европске уније да квоте на увоз челика неће негативно утицати на смедеревску железару. Али, наша земља не може у потпуности да буде изузета од ограничења и предвиђено је за почетак да на пример извози око 10 одсто мање производа од топло ваљаног челика. На тај начин ЕУ покушава да заштити своје челичане и тржиште од других произвођача широм света, после увођења једностраних мера САД, које ограничавају увоз челика на америчко тржиште.

Премијерка Ана Брнабић јуче је нагласила да железара из Смедерева није угрожена и да је ЕУ свесна колико је она битна за економски раст Србије, јер пет хиљада људи од ње зависи директно и 20.000 индиректно. – У ЕУ су ми рекли да ће бити у реду, да ће се посебно водити рачуна о Србији и да имамо политичке гаранције да квоте неће негативно утицати на железару – рекла је Брнабићева и додала да очекује још један састанак са Жан-Клодом Јункером, на којем би требало да добије још један сет гаранција.

Брнабићева је истакла да Србија не може да буде искључена из механизма квота, који је успостављен пошто су САД успоставиле протекционистичке мере према ЕУ и штите своје тржиште тим мерама.

Премијерка је објаснила да постоје три категорије челика на које се уводе квоте. У једној производној категорији неће имати квоте за Србију већ глобалну квоту, тако да ћемо извозити до те квоте која је изузетно висока. – У друге две категорије имаћемо квоте, али ћемо моћи да уђемо у глобалне квоте у априлу. Захваљујући разговорима са ЕУ увели смо и механизам да ћемо, уколико покажемо да је железара угрожена тиме што имамо мањи извоз у ЕУ од онога што нам је потребно, сести и на бази бројева и анализа моћи да доведемо до тога да се и та квота повећава – рекла је Брнабићева.

Иако се из премијеркине изјаве не може схватити који производи од челика су „под санкцијама”, ту информацију нуди сајт Светске трговинске организације. Европска комисија је била дужна да је обавести о рестрикцијама које уводи.

Светска трговинска организација објавила је да је за увоз производа од топло ваљаног челика за период од фебруара до јула уведена глобална квота. Увоз тих производа је ограничен на 3,3 милиона тона, што је 22,5 хиљада тона дневно. Иначе ЕУ је у истом периоду увозила 18,3 хиљаде тона дневно.

Међутим када је реч о производима од хладно ваљаног челика постоје појединачне квоте. Србија је, према тим подацима, ограничена на 56.480 тона челика од фебруара до јула ове године или 379 тона дневно. У истом периоду 2018. Србија је на тржиште Европске уније извозила 78.690 тона или 435 тона дневно. Та квота би за период од јула ове до јула наредне године била 145,2 хиљаде.

За производе од калајисаног метала квота је 30.545 тона за период од фебруара до јула, са тенденцијом раста за наредни период.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета, сматра да увођење квота није фер према Србији зато што то није у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Он каже да је смедеревска железара у замаху и да се показало да менаџмент кинеског „Хестила” одлично управља тим предузећем, које су купили 2016. године. Права је штета да им се сада уводе ограничења, али наш саговорник верује да ће се они снаћи и прилагодити томе.

– Прошле године су повећали извоз око 40 одсто. Производња челика је са 1,3 милиона тона у 2018. скочила на 1,8 тона, чиме се железара приближила пројектованим капацитетима од 2,2 милиона тона – каже Аћимовић.

ЕУ је подржала у среду предлог Европске комисије за увођење коначних заштитних мера за увоз челика на тржиште ЕУ. То је учињено на основу привремених мера које су на снази од јула прошле године, из којих је Србија била изузета. План комисије укључује квоту утврђену на просечном нивоу увоза у протекле три године, плус пет одсто. Царина од 25 одсто примењивала би се када би се квоте попуниле. Европска комисија финални текст предлога о коначним квотама још није објавила, али је саопштила да ће се примењивати од 4. фебруара.

Одмах је реаговало Европско удружење произвођача аутомобила оценивши мере као протекционистичке. У прилог свог става навели су да је извоз челика у САД само незнатно пао и тако је мало додатног челика преусмерено у Европу, пренео је Ројтерс.

Међутим, европско удружење произвођача челика „Еурофер” саопштило је да су квоте биле неопходне.

– Увоз челика у ЕУ порастао је до сада незабележених 12 одсто у 2018. години. За сваке три тоне челика, које су блокиране америчким тарифама, две тоне су отпремљене на отворено тржиште ЕУ – рекао је Акел Егерт, генерални директор „Еурофера”.

Када је уводила привремене мере у јулу прошле године Европска комисија је изузела Норвешку, Исланд и Лихтенштајн, као чланице Европског економског подручја (ЕЕА). Из овога су изузете неке земље у развоју, које испуњавају одређене критеријуме, између осталог да њихов извоз није велики, односно не премашује одређени проценат, али и да су чланице Светске трговинске организације.

Поставља се питање да ли би Србија била изузета из мера Европске уније да је чланица Светске трговинске организације.

Стеван Рапаић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, каже да чињеница да Србија није чланица Светске трговинске организације у овом конкретном случају није разлог што Србија није на списку држава на које се мере не односе.

– Ако се финалним квотама ограничи извоз нашег челика у ЕУ, Србија може имати негативне последице као нечланица СТО, јер у том случају Србија неће моћи унутар система СТО да реагује и позове се на правила Споразума о заштитном систему. Заштитне мере за државе чланице СТО су недискриминаторног карактера, што значи да се оне не предузимају против земље извознице, већ против производа, а њихов временски рок је ограничен на максимално осам година – објашњава Рапаић.