петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:18

Дуг Крагујевца мањи за 27 милиона евра

Крајем 2014. године, када су напредњаци преузели власт, дуг града и предузећа био је 107 милиона евра
Аутор: Бране Карталовићсубота, 19.01.2019. у 12:16
Крагујевац (Фото Д. Јевремовић)

Крагујевац – Градско веће је на последњој седници 16. јануара, између осталог, донело одлуку да се град задужи за још 250 милиона динара. Реч је о краткорочној банкарској позајмица која мора да буде враћена до краја године, а средства ће, како је саопштено, бити употребљена за финансирање дефицита. Ако томе додамо дугорочне кредите и старе дугове предузећа, укупне обавезе града достижу суму од око 60 милиона евра.

Са 20,5 милиона евра дугорочних кредита које град планира да подигне ове године, Крагујевац ће на крају 2019. дуговати око 80 милиона евра, што је за 27 милиона евра мање него крајем 2014, када су напредњаци преузели власт. У том тренутку, град и предузећа су, према речима градоначелника Радомира Николића, заједно дуговали око 107 милиона евра.

Планирана дугорочна позајмица у износу од 20,5 милиона евра, састоји се из два дела: 7,5 милиона евра је кредит који град добија од Европске банке за обнову и развој, а 13 милиона евра је најављено задужење ЈКП „Шумадија”, које је недавно и формално објединило пет некадашњих комуналних предузећа – „Тржнице”, „Градска гробља”, „Паркинг сервис”, „Чистоћу” и „Зеленило”. (Ново предузеће већ обавља послове некадашње „Нискоградње”, која је због дугова престала да ради још пре пет-шест година, а планирано је да у састав ЈКП „Шумадија”, у наредном периоду, уђу и Јавно стамбено предузеће, и Градска агенција за саобраћај, и „Водовод”.)

Према речима градоначелника Николића, кредит Европске банке биће употребљен за обнову инфраструктуре, углавном саобраћајне. За сређивање улица град је у буџету за 2019. годину, који износи 7,1 милијарду динара, обезбедио још 500 милиона динара.

– Кредит Европске банке за обнову и развој се не види у буџету, јер ова финансијска институција новац уплаћује директно на рачун извођача радова – објаснио је Николић.

Кредит од 13 милиона евра који планира да подигне ЈКП „Шумадија”, осим за „умивање” града, биће, према речима директора овог предузећа Немање Димитријевића, искоришћен и за преко потребна улагања. Тако ће део ове позајмице бити утрошен на набавку машина за прављење бетона и асфалта, а најављена је и изградња две јавне гараже: подземне испод зграде „Тржница” и надземне у Улици кнеза Милоша, иза посластичарнице „Срце”.

– Планирани кредит моћи ћемо да подижемо и сукцесивно, део по део, кад нам за шта затреба – појаснио је Димитријевић.

Град је раније употребио три милиона евра из кредита Европске банке за куповину старог „Заставиног” сервиса у коме треба да буде смештена нова, модерна аутобуска станица. Према речима градоначелника Николића, актуелна власт размишља и о инвестицији вредној око шест милиона евра. Толико би, према првим проценама, коштала промена система грејања, односно замена котлова на угаљ које данас користи топлана „Енергетика” економичнијим котловима на гас, што би поправило и еколошку слику града.

„Застава оружје” дугује граду 3,3 милијарде динара

У претходне четири године држава је у великој мери помогла консолидацију крагујевачких финансија, па је само кроз републичка трансферна средства на рачун града, од 2015. до 2018. године, уплаћено око 20 милиона евра.

Град, међутим, има и ненаплаћена потраживања. По основу пореза на зараде, што је важан приход локалних самоуправа, „Застава оружје” дугује граду чак 3,3 милијарде динара. Будући да је реч о старом, тешко наплативом дугу, напредњачка власт је покренула иницијативу да се то потраживање конвертује у капитал града у овом предузећу за производњу оружја.


Коментари3
6582e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бабица
МА КОГА ЈЕ ВИШЕ БРИГА , СВИ ОДЛАЗИМО У НАПРЕДНЕ ЗЕМЉЕ, ОСИМ ВАШИХ ГЛАСАЧА, КОЈИ СУ ИЗНЕМОГЛУ И СТАРИ.
smb
srbija, tj. cela drzava bi trebala jedno desetak godina da ne uzme ni dinara zajma, savremeni izraz: kredita, dok ne vrati sve, bukvalno sve. trenutna opustenost je u stvari manjak opsteg privrednog znanja stanovnistva a oni koji znaju tj. ekonomisti - cute ili malo tu i tamo naznace - retko ko ih detaljno slusa, i slusa odn. cita izmedju redova. za kratko vreme - samo nekoliko godina - dolazi na naplatu sve ono sto se trenutno investira u ime drzave - skoro niko ne primecuje sta pojedina ministarstva koja su u visokim pohvalama, od dugova potpisuju. gradjani ce to vracati - ko drugi od gradjana, hvatacemo se za glavu koja sada ne vidi ili nece da vidi. ko prezivi osetice. pozdrav.
Боба
Зајмови који се узимају за развој су корисни, они који се узимају да се покрије увоз, крпе рупе у буџету и дају субвенције странцима да долазе и извозе профит нису. Да има памети развој би се финансирао из примарне емисије, али за то треба имати Народну банку под сопственом контролом, курс девиза који подржава извоз а не увоз и инжењере и економисте а не правнике на положајима који одлучују о економији.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља