четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:14

Мало логопеда, а много деце са говорном маном

Србија има најмањи број стручњака за говор у целој Европи, о чему говори између осталог и податак да их је само у основним школама у Србији запослено свега шест. – Удружење логопеда већ годину дана апелује да се нешто учини
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 19.01.2019. у 20:00
У друштву деца лакше проговоре и касније, у случају неког проблема, постижу боље резултате (Фото Р. Крстинић)

У Србији ради свега 350 логопеда, што у статистичком преводу значи да један стручњак за говорне мане покрива више од 20.000 становника. Због забране запошљавања у јавном сектору и одласка у пензију, број логопеда у здравству последњих година постепено је смањиван, па у неким београдским општинама само један или два логопеда раде са децом предшколског и школског узраста. С обзиром на то да број малишана са говорним манама стално расте, логопеди у примарној здравственој заштити не успевају да спроведу адекватан стручни третман, односно да раде са децом барем два пута недељно.

Све су ово разлози због којих је Удружење логопеда Србије пре тачно годину дана од Владе Србије захтевало хитно усвајање закона о логопедској делатности. Представници овог струковног удружења тада су истакли да је доношење новог законског акта неопходно због успостављања адекватних стандарда логопедске праксе, који ће гарантовати квалитет подршке деци предшколског и школског узраста, повећање броја логопеда у образовним и установама здравствене и социјалне заштите, као и повећање броја особа које имају приступ логопедским услугама.

На питање да ли се нешто променило у протеклих 365 дана, председница овог удружења Наташа Лабовић кратко и једноставно одговара да није и додаје:

– Број деце са говорним поремећајима расте, логопеда је све мање, а кола се ломе на најмлађима и њиховим родитељима, који су често принуђени да папрено плаћају услуге приватних логопеда. Србија има најмањи број логопеда у целој Европи, о чему илустративно сведочи податак да је у свим основним школама у Србији запослено свега шест логопеда са пуним радним временом. С обзиром на то да постоји забрана запошљавања у јавном сектору, а сваке године стасавају нове генерације логопеда, на бироу за запошљавање налази се више од хиљаду младих стручњака вољних да обављају посао за који су се школовали. Неке општине уопште немају запослене логопеде при домовима здравља, што онемогућава родитељима да добију здравствену помоћ, савет и третман за своје дете у општини у којој живе. Углавном се сва деца упућују у Завод за психофизиолошке поремећаје и патологију говора „Професор др Цветко Брајовић”, који не може да пружи редован третман свим малим пацијентима – објашњава наша саговорница и додаје да је у унутрашњости Србије овај проблем још већи, јер многи градови имају само једног или ниједног запосленог логопеда. Предшколске установе такође су у незавидном положају, јер су неретко један или два логопеда одговорни за целу општину.

На питање због чега је важно да дете са говорном маном што раније добије стручну помоћ, Наташа Лабовић објашњава да постоји тзв. „критичан период” за развој говора у којем је најбоље започети логопедски третман. Али, додаје, постоји и тзв. крајњи критични рок који је везан за полазак детета у предшколску установу и у школу, када се од њега очекује да правилно влада говором и језиком и када дете постаје спремно за учење сложенијих школских вештина, попут читања и писања. Дете које није овладало адекватним изговором гласова и синтаксом овом процесу приступа са тешкоћама, које се неретко одражавају на целокупно школовање и понашање детета.

– Најчешћи говорно-језички поремећаји су одложено, односно касно проговарање, што резултира тешкоћама у савладавању говора. Често се срећу и поремећаји артикулације, односно дислалија (неправилан изговор гласова), где правовремена логопедска интервенција и третман дају одличне резултате – објашњава наша саговорница.

Осим што овако мали број логопеда Србију сврстава на дно летвице европских стандарда, додатни проблем представља чињеница да су логопеди запослени у три различита сектора – школству, здравству и социјалној заштити, па ниједан од њих није искључиво надлежан за регулисање и обављање логопедске делатности. Министарство здравља проблем пребацује на Министарство просвете и образовања, а оно се правда другим предвиђеним плановима и активностима.

Новим нацртом закона о здравственој заштити укинута је могућност да логопеди обављају приправнички стаж и полажу државни испит у систему здравствене заштите. На овај начин држава је направила велику медвеђу услугу логопедима, јер они током студија немају довољно праксе, а приправнички стаж представља идеалну прилику да стекну доста практичног знања. С друге стране, логопедска делатност није препозната у класификацији привредних делатности, па се логопеди који обављају приватну праксу региструју кроз форме које не гарантују стручни надзор нити сигуран квалитет услуге која се пружа деци и родитељима.


Коментари14
5167c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natasa
Ja imam iskustvo iz Holandije. Ovde uopste u osnovnim skolama nema psihologa, ali zato svaka skola (skola broji oko 300 ucenika) ima bar jednog logopeda. Deca koja imaju problem sa vokabularom i komunikacijom...a danas je takvih najmanje 10 u jednom odeljenju, po posebnom rasporedu u malim grupama odlaze uglavnom sa casova veronauke. Eto to treba da bude funkcija logopeda, pored korekcije onih pravih govornih mana. To nije neka dopunska nastava, da se radi sa decom ono sto se radi na casu, vec ucenje reci i na koji nacin se komunicira.
Горан
Ако добро разумем, иницијатива се односи на отварање државних послова, који читајући остале коментаре баш и не резултирају. Наведено је да је потреба за логопедима огромна, као и да их је огроман број на бироу, док ових пар који хоће да раде "купе кајмак" јер остали чекају да се држава брине о њиховом избору образовања.
Radmila Seferovic Todorovic
Mojoj cerki je pomogla dr Savka, logoped u Domu zdravlja "Dr Milutin Ivkovic" u Knez Danilovoj. Ispravila je puno nepravilno izgovaranih glasova pre polaska u skolu. Savetujem roditeljima da ne posusataju pred problemom i budu istrajni i optimisti, podrska svom detetu, da veruju nasim lekarima i strucnim licima. Hvala i srecno.
Mirijevo
Nije suština u broju logopeda, već u njihovom kvalitetu. OŠ Pavle Savić u Beogradu (Mirijevo) je jedna od retkih koja ima logopeda, ali ne vidim baš nikakvu svrhu njenog "rada" u školi.
Zoran
Nista oni meni nisu pomogli. Nisam znao da kazem r do 5. osnovne. Pricao sam kao Francuz. I vodili me tamo i nista. Posle sam sam progovorio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља