недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Од Ступице до Ћирилова

Јубиларну монографију Југословенског драмског позоришта приредили су Александар Милосављевић и Маја Медић, а др Јелена Ковачевић обрадила је богату документацију и театрографију
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 19.01.2019. у 20:30
Вивијен Ли и Лоренс Оливије у ЈДП-у (Фотодокументација ЈДП-а)

Најмаркантнији догађаји, представе и ствараоци који су одиграли кључну улогу у формирању препознатљивог става ЈДП-а обједињени су у монографији о 70 година Југословенског драмског позоришта. Почевши од решености Бојана Ступице да отвори простор за озбиљна театарска истраживања, преко Милана Дединца који је овом позоришту уткао дух модернизма, до печата који је физиономији ЈДП-а подарио Јован Ћирилов. Дело су приредили Александар Милосављевић и Маја Медић, студиозна др Јелена Ковачевић обрадила је богату документацију и театрографију. Уредник издања је Горчин Стојановић, уметнички директор ЈДП-а.

ЈДП је у почетку имао обичај да на пет година представи неку своју публикацију, све до чувене монографије коју је за 25 година од оснивања ове уметничке куће потписао Слободан Селенић. После се чекао јубилеј, 50. годишњица (1998). Велике припреме урадила је драматург Даша Ковачевић, али је позориште изгорело и цео материјал је пропао. Затим је за 60. годишњицу изашла фото -монографија ЈДП, каже Горчин Стојановић.

– Прича о ЈДП-у има безброј, практично онолико колико је људи прошло његовим сценама и колико је критичара, хроничара, театролога пратило његов рад. Књига која би све то објединила била би огромна и врло незгодна за коришћење. Идеја је била да то буде поглед који јесте нужно субјективан, а да се заснива на претходним књигама и другим сведочанствима – каже Александар Милосављевић и додаје:

– Мало је или нимало код нас позоришта, као што је случај са ЈДП-ом, где видите линију која од почетка до данашњих дана функционише. То не значи да ово позориште, попут других, нема и добре и изванредне и лоше представе, али линија постоји. Истина, било је и одлука које су се тицале прилично коренитих измена у репертоарском ставу ЈДП-а, оне су зависиле од управника и уметничких директора, али срећом то није трајало предуго да не би остала уочљива она главна линија, а то је однос позоришта према театарској уметности.

Реч је о представама, мишљења је Милосављевић, које се заснивају на високим уметничким критеријумима који подразумевају непрестано враћање на истраживачки процес у позоришту. На линији онога што је Бојан Ступица на почетку зацртао као план, а то је професионализација поступка и извођења представе.

– Тежња да се ради по моделу чувеног руског театра МХАТ није била политичка, већ утемељена на уметничким разлозима. Суштински ово позориште настало је да би по моделу Станиславског и Немирович Данченка и доцније Мејерхољда био отворен простор у којем ће се људи уметнички слободно бавити театром. Ниједно наше позориште није у својој историји имало континуитет од 70 година током којих је тај простор перманентно био отворен, примећује Милосављевић и уједно сликовито пореди приступе Ступице, Дединца и Ћирилова речима: „Можемо мерити на апотекарској ваги колики је чији допринос, али је то бесмислено”.

Када гледате 70 година осећате тај дух, на томе инсистирам, осећате да су те идеје присутне и да се међусобно прожимају, примећује Милосављевић. То резултира чињеницом да је ЈДП једно од најзначајнијих не само наших него и европских позоришта, што је препознала Европска позоришна унија када је примила ЈДП, додаје он.

Маја Медић желела је да и текст и хронологију испрати фотографијама на најбољи начин. Монографија доноси богату фото-документацију из живота позоришта, попут посете Лоренса Оливијеа и Вивијен Ли или Сартра, док плакати и програми представа показују не само рад позоришта него су и мини-историја дизајна.

Више од 100.000 гледалаца у 2018.

Протекла година када је ЈДП у питању била је успешна, али ју је, поред седамдесетогодишњице, значајне сарадње са Европском унијом позоришта, чији је члан од 2006. године, обележио прерани одлазак Небојше Глоговца, као и Предрага Ејдуса. Ансамбл ЈДП који је некада бројао 60, а сада има само 28 чланова, појачан је са троје младих глумаца: Милицом Гојковић, Миодрагом Драгићевићем и Јоакимом Тасићем. Изведено је пет премијера, међу њима и „Краљ Бетајнове” и „Ујка Вања” које су биле прве на репертоару ЈДП-а 1948. године када је то позориште и отворено.

– ЈДП је у 2018. забележио више од 100.000 гледалаца, а интересантно је да је само за представу „Врат од стакла” у новембру било 9.000 резервација за децембар. Административне припреме за изградњу театра „Бојан Ступица” су завршене, следи израда главног пројекта, па избор грађевинске фирме. То смо заједно са оснивачем, градом Београдом успели да доведемо до ове фазе. Градња би могла да крене крајем 2019, а за радове је, по оцени архитеката, потребно око годину дана, каже Тамара Вучковић.


Коментари3
59ada
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Свака част
ЈДП се вратило на старе стазе из времена Бојана Ступице. Водеће позориште у Београду, са неколико фантастичних представа, малим али одабраним ансамблом. Као у време 68-их кад сам био гимназијалац, и уживао гледајући "Пигмалиона", "Прљаве руке"...
Sinisa Stojcic
Lep Jubilej koji je dostojno prezentovan jednim ovakvim dokumentom. Mislim da JDP u ovom trenutku nije ni senka nekdasnjeg. Narocito posle preranog odlaska, najboljeg glumca srednje generacije, blazenopocivseg Nebojse Glogovca. Pa i sam pad od 60 na 28 glumaca o tome govori. Niko ne govori, i ne pominje se sta je sa scenom " Bojan Stupica "? Ipak, Pozoriste bez vrhunskih glumaca ne moze da egzistira, i mi sa toliko akademija i Skola , mozemo da uposlimo jos mladih i talentovanih ,a njih barem uvek imamo. JDP sve cestitke, uz zelju da traje na radost pozorisne publike
sale majstore
slobodno mozete da prosirite vremenski dijapazon…do tamare vuckovic.ozbiljna,vredna i srdacna nipocemu ne zaostaje za svojim prethodnicima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља