петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Споразум универзитета користан и српским и руским студентима

Иако је овдашњи академски систем веома затворен, договорено је да се кроз прихватање руског модела ојача сарадња привреде и науке
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 20.01.2019. у 12:02
Сусрет представника просветних власти и високошколских установа из Србије и Русије (Фото Министарство просвете)

У Ректорату Универзитета у Београду (УБ) уприличен је пријем за проф. др Наталију Владимировну Пашкевич, првог проректора Санктпетербуршког рударског универзитета „Горни”, и проф. др Виктора Георгијевича Мартинова, ректора Руског државног универзитета за нафту и гас „И. М. Гупкин”. Дан раније они су потписали меморандуме о сарадњи са Иванком Поповић, ректорком УБ-а, и Дејаном Јакшићем, ректором Универзитета у Новом Саду. Ректорка Поповић је јуче најавила да ће представници београдске академске заједнице посетити оба универзитета у Русији и тражити начин како да обезбеде више одлазака наших студената код њих, истакавши да се нада да та размена бити двосмерна. У томе, како каже, очекује подршку Министарства просвете и захваљује „Нафтној индустрији Србије” (НИС) која подржава ове размене, за које се нада да ће бити проширене и на друге области, као што су медицинске и друштвено-хуманистичке науке.

Због изненадног померања авионског лета представници руске делегације нису стигли, како је планирано, да представе све садржаје које српским академцима нуде на својим универзитетима. Међутим, др Снежана Лакићевић, саветник заменика генералног директора НИС-а, нагласила је да је за Русе императив да се, сем рада на универзитету, баве послом и у привреди, а циљ је да се таква пракса успостави и у Србији. Најавила је да ће у наредна два месеца сличан споразум о сарадњи српских и руских универзитета бити потписан и у области друштвено-хуманистичких наука, и то са престижним Московским државним институтом међународних односа, при Министарству иностраних послова Руске Федерације.

Проф. др Владимир Поповић, помоћник министра просвете задужен за науку, истакао је да ће, упркос чињеници да је наш академски систем веома затворен, покушати да се поведу за руским примером и ојачају сарадњу привреде и науке.

Овакве сарадње не само са Русима, већ и са остатком света, повећавају квалитет и ниво академског знања у Србији, истакао је Леонид Стулов, директор Научнотехнолошког центра НИС-а, задуженог за развој нових технологија и знања.

Пре пријема у Ректорату Иванка Поповић и Дејан Јакшић јуче су са Кирилом Тјурдењевим, генералним директором НИС-а, у Палати „Србија” потписали меморандуме о сарадњи. А представници НИС-а потписали су и меморандуме о сарадњи са челницима два престижна руска универзитета и тиме постали прва компанија у Србији која има такве споразуме са ове две високошколске установе Руске Федерације. Меморандуми су настали у оквиру посете Србији Владимира Путина, председника Руске Федерације.

Вадим Смирнов, заменик генералног директора компаније НИС, изразио је задовољство што су меморандуми потписани у време посете Владимира Путина нашој земљи.

Славе име Србије у Русији

У Ректорату је представљена и прва генерација српских студената, стипендиста НИС-а, који су стекли дипломе два престижна руска универзитета. Међу њима је био и Славко Нешић, докторанд Рударско-геолошког факултета у Београду, који је у два наврата био на стручној пракси на чувеном Универзитету „Гупкин”. То му је отворило пут да постане једини Србин који је, како објашњава, истраживао проблематику развоја арктичких нафтних депоа, на основу чега је написао неколико научних радова.

– Вратио сам се и радим у земљи. Највише су ми значила искуства о којима сам чуо од колега из целог света, јер „Гупкин” сарађује са више од 12 светских универзитета и има студентска пододељења готово сваког од њих. Сам универзитет финансира одласке студената на конференцијска путовања од Бакуа до Хјустона и било је драгоцено слушати њихова сазнања – истиче Нешић.

Иако је као први стипендиста НИС-а за нафту и гас пре две и по године на магистарске студије на Државно-технички универзитет у Ухти отишао без знања иједне речи руског језика, један од најбољих студената Рударско-геолошког факултета Небојша Обркнежев ту препреку је савладао за два и по месеца и прошле године проглашен је за најбољег студента тог универзитета. Као награду добио је сат од Министарства одбране Руске Федерације.

– Град надомак Сибира у којем сам студирао познат је по томе што је у њему потекла прва руска нафта. Послали су ме и на стручну праксу у Немачку, па сам осетио и мало западног студирања – истакао је Обркнежев, који се такође вратио да ради у Србији, али се нада да ће ове године назад на руски „Гупкин”, где намерава да упише докторске студије.


Коментари6
32d54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Student
Ruski sistem skolovanja nije nista bolji od naseg, da li ste svesni da 90% studenata u roku zavrsi osnovne studije?30x teze i 30x vise znanja dobijaju studenti u Srbiji,da ne pricamo o "savremenim"metodama prepisivanja i korupciji koji su sveprisutni na svim poznatim ruskim univerzitetima,tako da ne zelimo ni da znamo kakvo je stanje na drugim manje poznatim.Svakako treba ceniti nase mlade ruske strucnjake,ali jednaku priliku treba pruziti i sigurno jednako vrednim srpskim inzenjerima.
артиљерац
Ја бих,као стари инжењер(62 године су ми)волео да БУ,тачније технички факултети БУ,успоставе добру и лепу сарадњу са московским техничким Универзитетом "Бауман".Имали би велику корист од те сарадње.У Србији се мало зна о дометима руске науке."Бауман"(основан 1813,13 000 студената) је врхунски технички Универзитет.Ако није испред,у сваком случају не заостаје за MIT(Massachusetts Institute of Tecnology,Кембриџ код Бостона)."Бауман" је светска елита,није срамота учити од њих.Да не причам о ваздухопловно- космичком факултету "Циолковски",у Москви.Врата су нам,колико знам, отворена,не треба да куцамо.Све је до НАС.Наука није,и не сме да буде предмет индоктринације.Да будем потпуно јасан,ја сам магистрирао на MIT,1990,значи амерички ђак.Али поштујем,као и сви ДОБРИ стручњаци на свету,руску науку.Ако ишта знате,не можете је не поштовати.
Red
Stefane, takvih univerziteta ima po cijelom svijetu, dobrih i loših. Samo onaj ko ne poznaje može nasjesti, ali u svijetu naučnika dobro se zna koji vrijede, odnosno koji proizvode stručnjake, koji ne. Firme koje dobro plaćaju traže kadar sa elitnih univerziteta. Ništa bolje nije ni u Srbiji. Niklo nekakvih privatnih, nezna im se broj. Kojeg su kvaliteta diplome? A tek predavači?
Препоручујем 3
Стефан
МАТИ им. Циолковского је пре око 4 године реорганизован и интегрисан са МАИ, тако да више не постоји. Бауманку и даље бије добар глас, али са осталим техничким универзитетима, посебно из Москве, треба бити веома обазрив. У постсовјетским таласима реформи доста тих универзитета се претворило у платформе за добијање грантова, тако да су студенти на тим универзитетима постали нужно зло. Иако се на њима воде озбиљна истраживања, студијски програми и услови за студирање су груби, најблаже речено. Тога се треба клонити.
Препоручујем 2
Ana
Šta znači to da je "naš akademski sistem veoma zatvoren" posebno posle uvođenja Bolonje, ima tome skoro 10 godina. I da li je i dalje sve kod nas štrebanje bez prakse i memorisanje suvoparnih podataka, a iz mozga ubrzo po završetku fakulteta sve ispari, izbriše se. Na kom je to još svetskom univerzitetu bauk polagati neke predmete iz geografije!!! I da li je naš akademski sistem veoma zatvoren samo za saradnju sa ruskim univerzitetima. Rusima mi maglu ne možemo više prodavati. Kako otvoriti taj naš veoma zatvoren akademski sistem, šta god to znailo?
Geograf
Није Географски баук, него је квалитет студената дискутабилан.
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља