четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Шетња по туђем атару

Морам да признам да сам имао трему када сам приступио „Коренима” јер сам већ знао пуно тога, између осталог, кроз живот сам имао неке изукрштане односе и са аутором и са делом. Зато сам морао да се уземљим па сам поново прочитао књигу и на неки начин отворио ново поглавље наших односа које је, ето, резултирало серијом, каже редитељ Иван Живковић
Аутор: Снежана Чикарићнедеља, 20.01.2019. у 13:19
Иван Живковић (Фото Ненад Неговановић)

Протекла година за мене је била најуспешнија. Са серијом „Корени” доживео сам највећи успех у каријери. А шта очекујем у овој?! Много новог посла којег се не плашим и у којем ћу уживати. А успеси ће доћи. Или неће. Видећемо. То је пролазна ствар.

Овако сумира годину за нама Иван Живковић, редитељ који се само у протекле две године потписао испод неколико значајних телевизијских пројеката. Осим серије „Корени” радио је „Убице мог оца”, био део редитељског тима „Сенке над Балканом”. Током богате каријере био је асистент Горана Марковића, Срђана Драгојевића и Драгана Бјелогрлића, режирао серије „Позориште у кући”, „Миле против транзиције”, „Вере и завере”... Десет година након што је са Гораном Шушљиком радио филм „Хадерсфилд”, заједно су упловили у причу звану – „Корени”.

Да ли је тешко екранизовати једно ремек-дело Добрице Ћосића?

Одговорност је свакако већа. Пре свега јер је то књижевно дело које већ постоји, које има свој живот и своју публику па због тога као редитељ имаш осећај да улазиш у нечији атар у којем би требало мало пажљивије да се крећеш. Са друге стране, без неке врсте уметничког безобразлука или уметничке слободе нема ничега. Не постоје правила по којима се нешто ради па ако се њих будемо држали биће све у реду. Морам да признам да сам имао трему када сам приступио „Коренима” јер сам већ знао пуно тога, између осталог, кроз живот сам имао неке изукрштане односе и са аутором и са делом. Зато сам морао да се уземљим па сам поново прочитао књигу и на неки начин отворио ново поглавље наших односа које је, ето, резултирало серијом. Одговорност и трема су ту појачане и чињеницом да је то јединствена прилика која се деси сада и највероватније никада више. Није исто као када неки Енглез ради Џејн Остин и „Разум и осећајност” па они онда ураде 30 верзија тог романа. У Енглеској је до сада сигурно урађено десет серија и четири филма на ту тему. Овде то неће бити случај.

Самим тим и задовољство је веће...

Огромно је задовољство када се нешто уради како би требало. „Корени” су друга серија коју сам радио по неком роману. Пре њих радио сам „Вере и завере” по роману Александра Тишме и чини ми се да сам некако нашао неку зону где функционишем као редитељ и да то доста добро радим. И то је нешто што ме чини срећним.

Да ли је било сличности у раду на та два пројекта?

Слични су били проблеми. „Корени” су необично модерно написан роман и за данашње стандарде. У време када је настао вероватно је био чудесно модеран. Главни изазов је био како тај модерни ток превести у нешто што је драмска структура. И то је прво направио сценариста Ђорђе Милосављевић, онда сам се ја укључио. Одлучили смо да не покушавамо да имитирамо ту врсту модерности, већ да на неки начин вратимо у нешто што је традиционално наративно приповедање јер нам се чинило да нисмо успевали да му нађемо кључ који би на нивоу серије функционисао. Та врста приповедања у филму могла би бити занимљива, али у серији која има епизоде, почетке и крајеве, једноставно нисмо налазили решење и на крају смо закључили да је сигурно овако боље и тако смо и урадили. Испоштовали смо на неки начин то да је роман „хроника” настајања српске грађанске породице у 19. веку. Успех серије потврђује да смо добро изабрали.

Очекивали сте толики успех?

Не!

У чему је тајна?

Не знам. Знали смо ми да је добро, нисмо сумњали у то. Знали смо то и док смо снимали а нарочито када смо завршили. Ко год је гледао серију рекао је да је стварно добра, али сам успех код публике... Постоји неки икс-фактор због кога не знате шта ће се десити. На неки начин серија је нашој публици легла. Шта су све разлози? Вероватно постоји нека Добричина публика која је то једва чекала. Али, гледали су и млади људи, што је мени фасцинантно. Стално сам у комуникацији са неким професорима књижевности који су одушевљени што ето сада не морају више да „звоне” да то мора да се чита, већ деца сама узимају роман у руке. Добар је осећај што смо на неки начин удахнули роману нови живот, то што ће још неко узети да га прочита. А опет, увек ће бити и оних који ће рећи „књига је књига, то се не да поредити”.

Зашто толико тамних валера?

Роман је такав. Није то романтична комедија. То је доста тешка и тврда прича. Размишљали смо да ли да унесемо хумор у причу, али ја сам мислио да постоји сигурно неки разлог због чега га у роману баш и нема. У делима Добрице Ћосића иначе има хумора, али у „Коренима” врло мало. Али, има пуно живота. Ја сам био тај који је навијао да не трпамо неки хумор који бисмо морали да измислимо јер га нема, и то само да бисмо задовољили неку форму која је неопходна за телевизију. Да буде ред овога, ред онога... И не кајем се. Мислим да смо некако успели да испоштујемо баш оно што је нота, тон, што је валер романа. Наравно, неко други би урадио некако другачије. Можда бисмо били популарнији да је било више овога или онога али... Не жалим се.

Уз „Корене” радили сте нешто потпуно другачије, јако гледану криминалистичку серију „Убице мог оца”.

„Убице” радим већ три године и сматрам екипу са којом сарађујем неком својом проширеном породицом. Ми смо сви јако блиски. И глумци и аутори серије, Гага Антонијевић и Наташа Дракулић. Ја уживам. То је нешто што је било потребно нашој публици. Чини ми се да ће имати дуг век јер је базична серија у жанру. И у Америци имате такве примере, серије које су у жанру, то су што јесу, не измишљате ништа ново, и оне трају и по двадесет година. „Убице” су управо таква једна серија у којој неки полицајци решавају неке злочине. Оно што смо свакако јасно урадили јесте да смо успели нашем полицајцу да дамо реалан лик који пре тога није постојао. Раније су биле романтизације полицајаца, као у серији „Полицајац са Петловог брда”. И када се сретнем са неким правим полицајцима кажу ми да им се јако свиђа што су овако представљени. Нису имали прозор у реални свет. Обично су били или јако покварени и зли или јако добри. Ово је био покушај да се дође до неке реалности, измакнуте, одмакнуте. На крају крајева, овде није реч о документарном већ о драмском, играном програму и ја волим то да радим и радићу докле год ме буду звали. И све док буде постојао интерес публике. Трећу сезону смо Мирослав Лекић и ја радили, пола-пола. И једну епизоду је режирао Милош Кодемо. Мислим да на пролеће радимо четврту сезону. Видећемо колико ће да траје. Наше тржиште је овакво какво је, мењају се власници медија, власници телевизија и немамо ми никакве гаранције шта ће бити. Публика за сада воли, прати и жели па се надамо да ће тај њен глас неко чути.

Пуно посла имате?

Не смем да престанем да радим јер ћу врло брзо постати сиромашан. Ми овде нити имамо астрономске хонораре нити имамо регулисана ауторска права. Сурова је наша стварност и мора да се ради. Доброг сам здравља, хвала Богу, па ћу наставити да радим докле могу. Сада радим другу сезону „Сенки над Балканом”.

Уз „Сенке” радите још један телевизијски пројекат…

То је нова серију коју као аутор серије потписује Гага Антонијевић, а сценарио је написао Димитрије Војнов. Зове се „Државни службеник” и у њој играју Милан Марић, Марта Бјелица… Има пуно младих глумаца, али и доста искусних, попут Небојше Дугалића, Раше Вујовића. То је прича о изазовима који су пред нашом државом, пред Европом и светом, о мигрантима, о безбедносним изазовима који то носе… Почели смо 5. децембра и радимо увелико и претпостављам да ће то да се емитује негде на пролеће. Има 12 епизода, опет смо Лекић и ја поделили напола. Већ звучимо досадно. У следећим „Убицама” ћемо неке млађе редитеље да укључимо. Што се мене тиче, волео бих да буде још више серија. Чујем да се свашта спрема и мислим да је то добро. Неке ће ствари настати па пропасти али као тржиште смо досегли планетарни стандард.

У плану имате и један филмски пројекат…

Наредне године би требало да снимам филм. Добио сам паре од Филмског центра Србије за филм по сценарију Аце Радивојевића, Павла Зелића и Душице Новаковић, са радним насловом „Бруцоши”. То је права, расна тинејџ комедија о младим јунацима који завршавају средњу школу, спремају се да кроче у живот и са тим имају одређених проблема. То је и прича о једном лету које би они требало заједно да проведу пред полазак на факултет. Снимаћемо или на пролеће или у јесен. Продуцент је Living pictures и увелико то припремамо, радимо на сценарију, јуримо паре јер их овде никада нема довољно.


Коментари2
1b9ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
"КОРЕНИ" ВАНСЕРИЈСКО ДЕЛО! За "Корене" свака част. Од писца до редитеља, до сценаристе, костимографа, сниматељ и свега другог заслужују сви награде и признања. То је нешто што ми је од свих наших серија најлепше "легло". Та је серија, по мојој процени, вансеријско дело.
rajko
Bravooooo!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља