петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

​Ракете над Европом

Аутор: Жарко Ракићнедеља, 20.01.2019. у 20:00

Споразум Горбачова и Регана иде у историју: Америчко-руски односи улазе у нову, још хладнију фазу а главне жртве, по свему судећи, биће – Европљани. Вишегодишње натезање Вашингтона и Москве око судбине споразума о ограничењу ракета домета од 500 до 5.500 километара стигло је до краја. Последњи покушај – на преговорима у Женеви – да се сачува поменути уговор потписан давне 1987. пропао је и Американци најављују да ће 2. фебруара почети да једнострано напуштају споразум. Како је званично најављено у Вашингтону, тај посао биће окончан за шест месеци.

Крајем седамдесетих година прошлог века – у једној фази попуштања хладног рата – западни и источни блок (САД и тадашњи СССР) почели су да преговарају о делимичном разоружању. У том пакету једно од најважнијих поглавља било је посвећено ракетама средњег домета – од 500 до 5.500 километара.

Америчко-совјетски преговори пролазили су кроз разне фазе и у једном тренутку доживели су потпуни фијаско. Совјети су почели да звецкају својим најновијим ракетама СС20 а Американци су одговорили стационирањем у Европи својих першинга 2 и крстарећих ракета. И једна и друга страна узеле су на нишан циљеве на старом континенту.

Обнављање преговора уследило је после доласка Михаила Горбачова на власт у Совјетском Савезу. Договарање није ишло лако али је ипак крунисано успехом. Тадашњи совјетски и амерички лидери, Михаил Горбачов и Роналд Реган, су 8. децембра 1987. потписали споразум о забрани ракета домета од 500 до 5.500 километара. Споразум је ступио на снагу 1. јуна 1998.

Документ је обавезивао обе стране да униште постојеће арсенале оваквих ракета и одустану од производње сличног оружја. До маја 1991. Американци су демонтирали 846 ракета, Совјети неупоредиво више, чак 1.846 ракета. Споразум је предвиђао обостране контроле процеса разоружања које су окончане 2001. године.

У годинама које су уследиле повремено су се чуле оптужбе да једна од страна крши одредбе споразума. Од доласка на власт Доналда Трамп САД су потпуно заоштриле реторику на ову тему. На крају уследио је и ултиматум Москви да одмах уништи своје нове ракете с ознаком 9М729 које, како су тврдили Американци, најозбиљније нарушавају споразум из 1987. јер имају домет већи од 500 километара. Трамп  је 20. октобра најавио да ће САД једнострано иступити из споразума а амерички државни секретар Мајк Помпео поставио је Москви ултиматум да у року од 60 дана уништи спорне ракете.

Руси су ултиматум, наравно, одбили, али су у Женеви почели преговори о превазилажењу проблема . Преговори су, међутим, пропали па су Американци најавили да почетком фебруара почињу да напуштају споразум. У ситуацији када Европи прети да се поново нађе на нишану убитачних ракета Немачка је готово очајнички покушала да посредује. Шеф немачке дипломатије Хајко Мас хитно је отпутовао у Москву где је у разговору с руским колегом Сергејом Лавровом покушао да измоли Русију да попусти. Добио је кратак одговор – њет.

За време које долази Европљани ће сигурно рећи да представља својеврстан повратак у мрачну прошлост јер су опет на мети – овог пута неупоредиво убитачнијих ракета од оних из осамдесетих година прошлог века. Перспективе за решавање проблема су готово равне нули. Односи Русије и САД су толико лоши да се једноставно стиче утисак како се све лакше проналазе разлози да се они додатно заоштре.

Нови сусрет Кима и Трампа: Сад је и званично потврђено – крајем фебруара биће одржан други севернокорејско-амерички самит. Од крвавог корејског рата средином прошлог века проблем на овом полуострву био је стално у врху најозбиљнијих међународних криза. Данас је та слика нешто измењена и опрезно се ствара утисак да се корејска криза с потенцијалног бојишта полако сели на преговарачки сто.

Ким Џонг Ун и Доналд Трамп (Фото Бета/АП)

Најављени самит биће други по реду – у кратком временском размаку сусрет севернокорејског лидера Ким Џонг Уна и америчког председника Доналда Трампа. Први се десио 12. јуна прошле године у Сингапуру и наговестио је прекретницу у односима две државе. Уследило је, међутим, затишје које је заправо најбоље указивало колико тешки и компликовани проблеми отежавају  нормализацију односа Пјонгјанга и Вашингтона.

Пре новог сусрета с Трампом севернокорејски лидер боравио је неколико дана у Пекингу где је сигурно договарао темељне тачке за нови дијалог с Американцима. У првим коментарима најављеног сусрета Кима и Трампа приметно је да нема еуфорије која је пратила њихов први – историјски састанак. Свима је већ јасно да доскорашње непријатеље чека дуг пут до коначног помирења.

Занимљиво је и да се као домаћин другог сусрета Кима и Трампа највише спомиње Вијетнам. Држава која је такође ратовала с Америком а данас је њен све бољи економски партнер могла би, како се вероватно процењује у Вашингтону, да буде идеалан пример за владара из Пјонгјанга.


Коментари11
87899
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Milic
Eh kapitalu kapitalu sta uradi Ma sve je komplikovano a tako jednostavno Firme u Americi imaju ogromne profite od vojne industrije i to je sve A pohlepa je velika i prevelika
Zoran
A firme u Rusiji nemaju ogromne profite od vojne industrije i nisu pohlepni?
Препоручујем 1
Леон Давидович
Горбачов је потписао споразум о ракетама на штету Совјетског Савеза јер је Совјетски Савез тада имао супериорнију ракету средњег домета. Данас је Русија у технологији ракетног наоружања 10 до 15 година испред САД. А ко је крив Европљанима што допуштају да се америчке ракете код њих постављају ? Наравно сами су криви.
Zoran
Rusija je skoro uvek i bila ispred SAD po naoruzanju ili bar bi pobedila u svakom ratu, zbog patritizma i upornosti. Ali uvek gube. Raspao se SSSR, sad se kao jos drze, dokle, videcemo... Ne bih ja bas toliko racunao na naoruzanje da se branim od Amerikanaca. Eno, mi, pa smo im oborili f-117. Ne pobedjuju oni preko naoruzanja. Najjaca zemlja od 2. svetskog rata protiv koej se borili je Irak. A svake godine ratuju nagde. Znaci ne pobedjuju preko ratova, bar ne jace drzave.
Препоручујем 0
Milan
Firme iz SAD su ostvarile ogromne profite u proslom veku uspesno podrzavajuci ratove i podele u Evropi. Raspad SSSR-a je kraj jedne etape kolonijalne politike SAD prema tom delu sveta. Formiranjem Putinove Rusije nastavljena je slicna politika SAD. I naravno tu je i Srbija u statusu ruske gubernije.
Felipe
To su sve simptomi propasti jedne moćne imperije koja više nije u stanju da igra ulogu gospodara planete. Oni koji stoje iza te politike (vladari iz senke) se neće tako lako pomiriti sa krajem svoje dominacije pa nije isključeno da dođe do brojnih ratova, a zahvaljujući umobolnim glavama kojih ne manjka, ni nuklearni sukob nije nemoguć. Samo mi nisu jasni Rusi što ne postave PRO sisteme na Kubi (izgovor može da bude bilo šta, čak je poželjno da bude nešto smešno) pa se onda cenjkaju oko istih američkih sistema u Rumuniji i Poljskoj. Povucite vi, povlačimo i mi. Najbolnije za SAD će da bude kada trenutni vazali shvate da im je gospodar onemoćao i kada počnu da mu odbijaju poslušnost. Tako je bilo sa svim imperijama do sada.
Нестор Габрић
@slavko Руси ништа не постављају на Куби јер је Куба суверена и независна држава и Руси не могу тамо ништа да поставе, нити желе да поставе. Русија је највећи борац за очување каквог таквог међународног поретка на принципима равноправне коегзистенције без обзира колика је нека земља велика или бројна. Естонија није независна и суверена земља. Уништење Петровграда од стране американаца би значило да од америке остане путсиња.
Препоручујем 24
slavko
Rusi ništa ne postavljaju na Kubi jer znaju kako bi Amerika onda isto postavila u Estoniji. To je samo 150 kilometara od Peterburga ili manje od minut leta rakete...
Препоручујем 6
Цицка 20:09
Европи је најважније , ваљда, да се неки будући ратови не воде на њеном терену ,да ли су се питали како то да изведу , нису јер су отрчали одмах код Руса да их моле да уништавају већ шта желе Америкаци а како да изведу да се ратови не воде на њеном терену , лако , да се реше НАТОа и Американаца , тада их апсолутно нико неће дирати сем неких тзв патолошких држава и то би тада биле неке међукомшијске ситне чарке на тлу Европе али на пример Пољска је веома опасна држава у Европи јер гаји патолишку мржњу према Русима .
Цицка у 9:28 па у 19:49
Време 9:28 usaf А због чега би некога спречавали да продаје оно што има a другог да купи што му треба , значи не би дозволио да неко прода некоме мелем ако му је потребан јер ти тај који има мелем није симпатичан иако ти је онај коме треба мелем симпатичан . Па пази шта рећи о тако некоме сем да има неразуман став .
Препоручујем 1
usaf
Pa,Polska nije napala ama bas nikoga,za razliku od vase Rusije.Zasto je onda PL opasna drzava?Rusija je opasna,napada okolne drzave,otima im teritoriju...tako se i Hitleru "gledalo kroz prste" u pocetku.Spreciti Rusiju ekonomskim sankcijama,prvenstveno spreciti gradnju gasovoda,jer to im je celokupna ekonomija!
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља