петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:16
10 ПИТАЊА: МЛАДА БОСНА

Многе тајне однели у гроб

Није била терористичка организација, како наводе неки фалсификатори историје, већ ослободилачки покрет, чији је циљ био ослобођење Босне и Херцеговине и уједињење са Србијом и једино је могла опстати уз строгу конспиративност
Аутор: О. Поповићнедеља, 20.01.2019. у 21:09
Фотографије из „Политикине” архиве

Читав је век прошао од завршетка Великог светског рата, чији је почетак бар као повод означио атентат у Сарајеву на аустријског престолонаследника, који су извели припадници организације Млада Босна, предвођени Гаврилом Принципом. Иако је о овом догађају написано хиљаде књига, а историчари и политичари су га тумачили на различите начине, професора Радослава Гаћиновића, научног саветника у Институту за политичке студије у Београду, ова тема и даље интригира. Толико да је недавно јавности представио друго, допуњено, издање своје монографије „Млада Босна”.

1. Може ли се о организацији Млада Босна након једног века од њеног деловања написати нешто ново?

Због врхунске конспирације припадника Младе Босне, тешко је и након 100 година рећи нешто ново о њима, њиховом опредељењу за борбу до ослобођења и стратегији деловања ових великана српске историје, јер су многе тајне однели са собом у гроб. Након дугогодишњег истраживачког рада и сазнања, које сам стекао пре много година у својој породици, јавности нудим и неке нове чињенице и то: Владимир Гаћиновић је у „Алманаху Просвјете” 1910. објавио рад под насловом „Млада Босна” у коме је дао смернице деловања младих револуционара. Од тада Владимир Гаћиновић постаје званично оснивач Младе Босне и њен идејни вођа. Такође, важно је истаћи да је она спонтано постала тајна организација и да је имала најкраћи и најјаснији план и програм свога рада у две речи, и то: „Ослобођење – уједињење”, а почетком 1914. године постала је омладински ослободилачки покрет.

2. Зашто вас ова тема толико интригира?

Ова тема ме је заинтересовала првенствено у породици, пре много година. Значајније интересовање јавило се у давним данима младости, још за време студија, а одлукa да се темељито бавим изучавањем Младе Босне сазрела је након одбране докторске дисертације на Правном факултету Универзитета у Београду 1993. године.

Управо због свог националног поноса, научне знатижеље и побуне против неистине и неправде, која је од стране многих фалсификатора историје захватала и Младу Босну, осећао сам потребу да дубински истражим настанак и деловање Младе Босне, као директни одговор фалсификаторима историје. Желео сам и да младе генерације о припадницима Младе Босне и њиховој улози у српској историји имају нова и истинита сазнања.

Припадници Младе Босне у судници

3. Да ли је постојало време када је прича о Младој Босни била табу? Који су били разлози за то?

Било је нажалост и таквих времена. Регент Александар није волео младобосанце, чак на свечаност 1932. године приликом постављања спомен-плоче на зграду, испред које је Принцип пуцао, није дозволио никоме из државних структура да присуствује тој свечаности. Након 5. октобра у Србији су се у неким градовима скидале табле са називом Улице Гаврила Принципа, удварајући се тако кукавички онима који су извршили агресију на СРЈ. Међутим, садашња власт је схватила историјску улогу и величину Гаврила Принципа, и заједно за Владом Републике Српске подигла му споменик у Београду, на чему сам им веома захвалан.

4. Да ли се данас правилно разуме деловање ове организације, циљеви и мотиви којим су се руководили њени припадници ?

Још се у многим срединама не разуме идеја Младе Босне, а у неким се и не зна права истина о настанку, деловању и самој акцији ових храбрих дечака из Босне и Херцеговине. Међутим, охрабрује што данас млади исказују много веће интересовање за младобосанце, у многим деловима Београда можете видети на фасадама фотографију Гаврила Принципа и његову поруку коју је написао за зиду злогласне ћелије у Терезину „Наше ће сене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу”. Ово је и нада да ће Принципово дело остати вечно у српској историји.

5. Како реагујете на историчаре ревизионисте који на Гаврила Принципа и његове другове гледају као на терористе или који тврде да су иза атентата у Сарајеву стајале Србија и Русија?

Свако ко изјављује да је Млада Босна била терористичка организација даје информацију о себи и то да је незналица и злонамеран, да то ради из политичких разлога или из материјалне користи. Подсећам да је историјска наука утврдила да иза атентата у Сарајеву стоји омладински ослободилачки покрет Млада Босна и нико други. Када је Апис сазнао да се спрема атентат и то у предвечерје самог атентата, послао је Ђура Шарца, свог најоданијег сарадника, да по сваку цену убеди младобосанце да одустану од атентата, али није успео, било је касно да се било шта промени.

6. Каква је Млада Босна била организација? Зашто је била тако конспиративна и да ли је игде сачуван податак о броју чланова?

То је била ослободилачка организација, њен циљ је био ослобођење Босне и Херцеговине и уједињење са Србијом. Била је конспиративна јер је једино тако могла да опстане, с обзиром на то да је јака аустроугарска обавештајна служба „Евиденцбиро” имала велики број сарадника – шпијуна у Босни и Херцеговини и била присутна свугде. Чланове Младе Босне никада нико није бројао, па није могуће дати поуздан одговор на то питање, али изјава Мухамеда Мехмедбашића пред сам атентат: „Пола БиХ иде у заверу, а друга половина ће подржати све што се учини”, много говори о броју њених припадника.

7. Дуго истражујете ову тему, да ли можете да кажете шта упркос годинама истраживања ипак нисте успели да сазнате… нешто што измиче, остаје тајна и сто година касније?

Много тога важног из живота и деловања Младе Босне се због њихове конспиративности никада неће сазнати. Међутим, ја и даље истражујем. Ипак, ни после свих ових година истраживања нисам успео да сазнам да ли је писмо Гаврила Принципа и Данила Илића, у коме питају Владимира Гаћиновића да ли да изврше атентат на Фердинанда након притиска из Београда, стигло до њега пре атентата, и ако је стигло, шта им је одговорио. Осим тога, трагам даље за доказом, иако вероватно никада нећу сазнати истину, ко је био налогодавац убиства тровањем Владимира Гаћиновића у Фрибургу 1917. године.

8. Да ли смо се Гаврилу Принципу и његовим друговима достојно одужили? Да ли имамо праву слику о њиховој мисији, жртви, борби…?

Нисмо се достојно одужили видовданским херојима, нити осталим припадницима Младе Босне. Најмање што Србија може да уради јесте да поједине улице у градовима Србије носе имена најпознатијих младобосанаца. Сетимо се односа Италије према Ђулелму Обердану. Да се национална историја изучавала у Србији онако како доликује једној држави која има славну историју, била би највећа срамота данас не знати које био Гаврило Принцип, Владимир Гаћиновић, Мустафа Голубић, Чабриновић...

Спровођење Гаврила Принципа

9. Млада Босна није била само организација револуционара, већ и расадник књижевних талената. Које међу њима издвајате? Шта је ујединило уметничке душе и студенте, младе револуционаре?

Тачно, младобосанци су били поред револуционарног опредељења прави интелектуални бисери, велики таленти за науку, књижевност и поезију. Посебно бих издвојио Ива Андрића, Димитрија Митриновића, проф. др Пера Слијепчевића и академика проф. др Васа Чубриловића. Да вас подсетим, Иво Андрић је тада записао: „Цело наше друштво недостојно хрче, само су будни књижевници и револуционари”. То је одговор на питање шта је ујединило уметнике и револуционаре. Дакле, сви су пропагирали: филозофију национализма и демократских политичких доктрина; изграђивање националне свести; стварање култа националне енергије као и рад на стварању модерне националне културе на основу уверења да је национална култура немогућа без националног друштва, а национално друштво без националне државе.

10. Ком члану Младе Босне се највише дивите?

Свима се дивим, са високим поштовањем изговарам њихова имена. Наравно, моја мисао о Младој Босни и револуцији није могућа а да се прво не сетим Владимира Гаћиновића, Гаврила Принципа и Мустафе Голубића и многих српских великана из тога времена чије су кости остале по европским казаматима.

Како је изабрана мета Сарајевског атентата

– Оснивач и идејни вођа Младе Босне био је Владимир Гаћиновић. Мета атентата је изабрана након вишедневних разговора у Тулузу. Тада је одлучено је да се изврше два атентата, на Поћорека и Франца Фердинанда. Договорено је да атентат на Поћорека изврши Мухамед Мехмедбашић, у Сарајеву, на дан устоличења реис-ул-улеме, 26. марта 1914. године, како би се изразило незадовољство муслиманског живља аустријском владавином у БиХ. Организацију атентата на Фердинанда преузели су Владимир Гаћиновић и Мустафа Голубић, јер је тих дана објављено да ће Фердинанд посетити Француску. Пошто се показало да вест није била тачна, Владимир Гаћиновић пише Принципу да он и Илић преузму извршење атентата на аустријског престолонаследника који долази у БиХ да присуствује маневрима аустроугарске војске у источној Босни –објашњава Радислав Гаћиновић.


Коментари21
fbc39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Profesor je cini se radikalniji od teme kojom se bavi. Postoji ocigledno potreba da se poslovicnom nedostatku dokumenata Sarajevski atentat prilagodjava vremenu. Da ne pricamo o proteklih 100, godina, kako se konzumirao, dovoljno je za nasih zivota da vidimo odnos prema istoriji, i zasto ne prema drzavama u kojima smo ziveli. Definitvno je da su Srbi dobar materijal za obracun sa autoritetima, sto u svojim redovima, a po potrebi i za okolinu. Neka cinjenice i fakti sude kada smo bili caroubice, a kada borci za slobodu. Najvise bih voleo da nije bilo ni jednih ni drugih.
Александар
"Терористи" буквално значи "заплашивачи", они који се служе терором да постигну своје циљеве. То обично подразумева разне нападе на иначе "недужан" народ. Насупрот томе стоје напади на војне циљеве - то је "прихватљиво" по савременом схватању. Е сад, то је лакше рећи него извести када сам немаш јаку војску и неопходно је нешто друго. Млада Босна није напала народ већ је циљала (војско)вође. Иако то није чиста "војска", далеко је од заплашивања народа, па и од тероризма. Преко свега тога, иако то неки узимају за почетак рата, то никако није био узрок истог. Светске силе су већ имале запете пушке због сопствених несугласица.
SrdjanM
"Свако ко изјављује да је Млада Босна била терористичка организација даје информацију о себи и то да је незналица и злонамеран, да то ради из политичких разлога или из материјалне користи." Rece on i ostade mu knjiga neprocitana. Isto se moze reci za IRA ili ETA (OVK?), jer sve je stvar tacke gledista i licnih pogleda. Umesto da ukaze na tu cesto problematicnu zamenljivost pojmova (teroristi - borci za slobodu), on vredja svakoga ko nije njegovog misljenja. Od jednog profesora, strucnjaka, istoricara moze vise da se ocekuje.
Саша Микић
@SrdjanM Као прво, примењивати модерне ставове, гледишта и параметре на дешавања у прошлости, нарочито даљој су ван сваке памети. По тој логици терористи су били и сенатори у Риму, који су убили Цезара. Као друго, не могу се поредити ослободилачки покрети, са иредентистичким. Неки ослободилачки покрети су због тадашње дневне политике и код нас окарактерисани као терористичке организације, само због тога што смо имали више интереса код једне стране у односу на другу. Нпр. терористи су били корзикански сепаратисти, а ослободиоци алжирски побуњеници, а и једни и други су били против ''пријатељске нам Француске''.
Препоручујем 18
Milka
Tako vam je to @Srđane kad u svakoj sitasciji delimo isključivo na naše i njihove. Onda je i Mladić "zreo" za jedan bulevarčić u RS ili čak u Srbiji.
Препоручујем 7
Milka
Ne vidim nikakve tajne. Karađorđevićima, Pašiću i ostatku srpske elite je trebao rat da bi proširili teritoriju. Sami, ako u rat ne uvuku velike sile to nisu mogli da obave. Zato je Petar naredio Apisu da izazove rat. Kakve tu još tajne mogu da postoje. Apis je naoružo i obučio decu i poslao ih u smrt, a Petar je poslao u smrt stotine hiljada naših ljudi. Šta tu ima komplikovano za shvatiti?
Sarajlija
@milka Pisete ekavski, ali u vama kuca austrougarsko srce. Taman je Srbiji odmah po zavrsetku Balkanskih ratova trebao jos jedan rat. Karadjordjevici su pogrijesili sto su poslije rata pravili Jugoslaviju umjesto Srbiju u podrucju koji je bio pretezno srpski. Ali rat nisu izazvali. Rat su izazvali Nijemci, jer su zeljeli novu podjelu svijeta. Postali su jaci od Engleza i Francuza, a nisu imali ni blizu toliko kolonija. I da, sram vas bilo za komentar. Odise mrznjom (kao i obicno).
Препоручујем 44
Зоран Матејић
Професору Гаћиновићу ХВАЛА, на уложеном раду, времену и енергији, НА ИСТИНИ И ПОШТЕЊУ! Он је прави пример Србима, човек који може и показује какви људи треба да воде Србију, за разлику од каријериста... Коме није јасно, нека још једном прочита његов одговор на питање број 9, и нека схвати сваку реч. Сазнаће и за многе одговоре на данашње дилеме.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља