Ко би помислио да је 1931. у југословенској штампи оглашавана продаја пиштоља с поруком „Најлепши поклон за Божић и Нову годину”? Или да је совјетске пропагандне плакате радио Владимир Мајаковски? То су само неке интересантне чињенице с фејсбук страница посвећених историјским занимљивостима. Ови својеврсни дигитални музеји, настали као ентузијастички подухвати заљубљеника у прошлост, али и људи од струке, данас „шерују” прворазредну грађу из националне и светске историје све бројнијим пратиоцима.

Међу њима је и „Збирка пропагандних постера” (ЗПП), намењена груписању ратних и пропагандних плаката. Основао ју је Милош Илиначки крајем 2014, а у уређивању му се прикључио пријатељ Филип Којић. Мисију ЗПП-а, који данас прати више од 16.000 корисника, Илиначки изражава стихом Зорана Костића Цанета – „Да ли верујеш мени, или мислиш својом главом.”

„Ми нисмо школовани историчари, већ заљубљеници у прошлост. Од почетка смо се поставили неутрално, без откривања наших политичких уверења. Желимо да наведемо људе да мисле својом главом. У односу на прошлост се ништа није променило, јер смо увучени у пропагандни вртлог и знање је једини излаз ка истини и слободи”, каже Илиначки.

Из ентузијазма је своју страницу покренуо и Славен Радовић, тридесетједногодишњи историчар који је у ИТ водама. Он је најпре на свом личном профилу делио занимљиве историјске куриозитете, а онда је, вођен реакцијама пријатеља, 2016. покренуо „Куриозитет”, који данас има више од 30.000 пратилаца. Његове објаве краси хронолошки и тематски распон, од Галилејевих цртежа Месеца из 1609. године, до фотографије холандске стјуардесе из 1959, која проверава своју пушку за одбрану од поларних медведа пре лета преко Северног пола. Међу објавама из овдашње прошлости ту су Титове затворске слике из 1928. или дозвола ЈНА за излазак ван круга касарне, уз напомену да је њеном имаоцу забрањено купање на свим рекама и језерима и задржавање на железничкој и аутобуској станици. Радовић каже да је најзапаженија објава била нумера певачице из шездесетих година Машинке Лукић, посвећена – лету „Апола 9”. Овај урнебесни „народњак” довољно говори за себе: „Спавам, јадна, у дрвени кревет, а мој Миле у ’Аполо девет’...”

Из првобитног оквира, на радост пратилаца, уме да искорачи и ЗПП, где често освану и недовољно познате историјске чињенице, илустроване разгледнице, дописне карте, насловнице и чланци из домаће и светске штампе... Тако је ЗПП недавно објавио насловну страну предратног стрип-магазина „Мика Миш”, на којој Мики Маус и Мини пеку прасе, уз поруку „Христос се роди”. Ту су и серија поштанских маркица из ФНРЈ у част 150 година од Првог српског устанка, пропагандни леци НАТО пакта бацани над Србијом 1999. упоредо с бомбама, с цинично склепаном поруком „Арсенали демократије су дубоки”, или насловна страна „Српског витеза”, родољубивог листа с почетка 20. века, намењеног „витешком и народном васпитању”. На питање како долазе до материјала, Илиначки објашњава да се доста садржаја преузима с електронских поставки домаћих и светских архива и музеја.

„Често скенирамо и илустрације из писане литературе. Некада је довољна и занимљива прича која се чује у пролазу, на радију или за кафанским столом, за коју касније прикупљамо доступне информације, новинске исечке, документа или сам плакат ако постоји”, каже Илиначки.

Изражавајући задовољство интересовањем корисника „Фејсбука” за ЗПП, он наводи да је поносан њиховом разноликом структуром.

„Међу њима је много историчара, социолога, психолога, чак и несвршених. То је мноштво слободоумних заљубљеника у прошлост, чије полемике с уживањем пратимо. Наравно, све понекад оде предалеко, поготово када се полемише о идеолошким темама. У таквим ситуацијама се бришу целокупне расправе”, истиче Илиначки.

Славен Радовић истиче да је често довољно да, читајући књиге, налети на занимљиву реч чију етимологију проучи и подели на „Куриозитету”.

„Понекад листам своје колекције слика које сам скидао с интернета, па уз њих упакујем причу. Дешава се и да пратиоци сугеришу тему, па и да пошаљу ’готов производ’”, каже Радовић.

Он наводи да је страница постала много утицајнија него што је очекивао.

„Пријатно сам изненађен тиме колико корисници коментаришу теме које мени делују као исувише стручне. Колико год се мислило да нема интересовања за историју или културу, људи свих социјалних статуса и профила воле квалитетну причу”, закључује Радовић.