петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:10
СВЕ ЈЕ ВИШЕ ОСУЂЕНИКА, АЛИ И КРИМИНАЛА

Затвор не поправља људе

Последњих неколико година наша земља има око 110 до 115 затвореника на 100.000 становника. – Чак 70 одсто осуђеника враћа се старом занату кад изађе на слободу
Аутор: Александра Петровић / Доротеа Чарнићнедеља, 20.01.2019. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Данас је тешко запослити и обичног поштеног човека, а камоли бившег затвореника, речено је на Копаоничкој школи природног права. Србија нема закон о постпеналној помоћи, који би уредио систем прихвата оних који су године провели у затворским ћелијама, а онда прошли кроз излазну капију на слободу – у „нормалан” живот.

Пракса показује да се бивши осуђеници најчешће врло брзо враћају криминалу. Када за њих нема организованог прихвата у друштво, онда долази до такозваног рецидивизма, односно поврата, а то најчешће значи назад иза решетака.

Затвори остају претрпани, а осуђеничка популација навикава се на те услове живота.

– Судије су некада празниле затворе, а данас их пуне – казао је др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије.

Подсетио је да су у нека давна времена затвори углавном служили томе да осуђеници чекају да се над њима изврши смртна или телесна казна, док данас судије у највећем броју случајева изричу затворске казне. Тако је Србија 2006. године имала од 65 до 70 затвореника на 100.000 становника, да би се тај број, услед критика због благе казнене политике, убрзо повећао на 150. Последњих неколико година наша земља има око 110 до 115 затвореника на 100.000 становника.

Искуство показује да затвор углавном не поправља људе и с тим су сагласни и противници и заговорници доживотне казне. Ипак, има података да они који одслуже веома дуге затворске казне више не чине кривична дела када једном поново изађу на слободу. За десетак или чак мање година стећи ће се законски услови да захтев за превремено пуштање на слободу затраже неки од најтежих злочинаца који служе најстрожу казну од 40 година због више убистава. Не постоји законско ограничење за тражење условне слободе, чак и за дела попут тешких и свирепих злочина или организованог криминала.

Велика Британија рекордер по броју осуђеника на доживотни затвор у Европи
Велика Британија има највише осуђеника на доживотни затвор, показују подаци Савета Европе с краја прошле године. Према последњем попису, у тој земљи ову казну служе 8.554 особе, што је више него Француска, Немачка и Италија заједно. Студија, заснована на подацима Савета Европе, такође показује да у Турској и Великој Британији робија две трећине свих осуђеника на доживотни затвор у Европи.

Према Маријином закону ово не важи само за педофиле. Тај закон име је добио по Марији Јовановић, осмогодишњој девојчици, жртви најстрашнијег насиља. Њу је јуна 2010. године силовао и угушио педофил који је пре тога био осуђиван за сексуалне деликте према деци и малолетницима.

Сви остали имају права да затраже условни отпуст, при чему суд разматра њихово понашање у затвору и процењује да ли се може очекивати да они на слободи више неће чинити кривична дела.

Садашњи закон предвиђа да ће за десетак или нешто више година познати осуђеници Радомир Марковић, Звездан Јовановић или Милорад Улемек Легија моћи да затраже условни отпуст јер ће до тада проћи две трећине казне од 40 година, која им је изречена. Марковић је у затвору већ 18 година, Јовановић скоро 16, Улемек непуних 15. Колико је познато, добро су се владали у најбоље обезбеђеном затвору у Забели. И Сретко Калинић, главни убица „земунског клана” једног дана моћи ће да затражи условни отпуст, мада је мало вероватно да ће добити пошто је једном покушао да побегне. Још је теже поверовати да ће макар и за неколико деценија на слободу бити пуштени они који су силовали и убијали децу.

Судија Уставног суда Србије др Јован Ћирић указао је да бивши осуђеници не могу да се запосле и наилазе на одбаченост своје дотадашње породице и генерално неприхватање друштвене средине. Прати их стигма која одређује њихово будуће понашање.

– Читав концепт преваспитавања и ресоцијализације осуђеника налази се у озбиљној кризи. Упркос очекивањима, показало се да ресоцијализација не даје жељене резултате. На то указује велики проценат рецидивизма. Када изађу са издржавања казне, бивши осуђеници се у врло великом броју враћају старом животу – рекао је судија Ћирић.

Да затвор шири „криминалну заразу” потврдила је и професорка др Александра Груевска Дракулевски из Македоније, где се извршава и казна доживотне робије.

– Затвор изолује осуђеника од свих позитивних утицаја заједнице, удаљује га од породице, рада и професионалног ангажмана. Затвори су „школе” за осуђенике. То се нарочито односи на дуготрајно затварање. Они не само да немају позитиван утицај већ производе рецидивисте и психијатријске случајеве. Адаптација на затворске услове у многим случајевима у потпуности онемогућава реинтеграцију у друштву, а то је феномен који се зове „призонизација” – рекла је др Груевска Дракулевски.

Чини се да је ипак највећи проблем с оним осуђеницима који у затвору проведу краћи временски период.

Мр Јасмина Играчки, истраживач сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, указала је на недовољно развијен систем алтернативних санкција, нарочито извршења казне рада у јавном интересу.

– Почетак 21. века довео је до затворске популације која никада у историји није била већа, не само код нас него у целом свету. Иако је број затвореника изразито висок, стопа поврата у многим земљама је чак 70 одсто. Бројна истраживања показала су да стопа криминалитета није у корелацији са стопом осуђених на казну затвора и да она може остати непромењена без обзира на то колико учинилаца издржава казну. На њихово место ступају нови учиниоци, и то често у броју који превазилази онај који је затварањем онемогућен да врши кривична дела – рекла је мр Играчки.

Затварањем починилаца не утиче се на обим криминала ван затвора.


Коментари31
e2a75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana
Silovatelje i pedofile bi trebalo pogubiti, tačka. Takva dela nisu, niti bi trebalo da budu, etički i zakonski oprostiva. I pomalo mi je paradoksalno da zatvori ne popravljaju osuđenike jer su u njima uslovi loši. Pa očigledno nisu toliko loši, jer da jesu, nikom ko je već robijao ne bi palo na pamet da se zločin isplati.
N
" казне рада у јавном интересу", to su salonska razmisljanja be stvarne veze sa realnoscu, uvesti za kriminalce tezak prinudan rad-kulucenje, to daje rezultate, to je jedini jezik koji kriminalci razumeju.
Zoran
Evo vam jos jedna primer. Ja sam imao druga u osnovnoj, taj je u najmanju ruku bio problematican. Recimno on u vreme Tita baci petradu na casu hemije. Djak nikakav, rasulo opste. Mislim da bio malo i po zatvoru u Srbiji. I posle 20 godina ja sretnem drugog druga iz osnovne i pitam ga za njega: Je li, sta radi on, gde je? Eno ga u Italiji, vozi kamion, ozenio se, nema problema. Ja ne mogu da verujem. A kad malo bolje razmislim, nije se ni on promenio, samo je u jednom okruzenju onakav, a u drugom drugaciji. Sto rece Dragan Nikolic u Poslednjem krugu u Monci: Dok moja majka prala dresove na ruke, oni krali i bogatili se, sve cu da im vratim.. Da ne misluite d aja samo takve drugove imam....imam ja i doktore nauka za drugove, a imam i sanere.:)
Aleksandar Veljković
Probali smo. Najveći kriminalac u tom sistemu bila je država koja je otimala imovinu i pljačkala koga god je htela bez ikakvih ograničenja. To joj je malo bilo pa je ubijala one kojima se taj sistem nije dopadao. Svi vi koji branite pljačkaški komunistički sistem zamislite da vam streljaju porodicu, vas pošalju na robiju, oduzmu vam imovinu, samo zato što imate više od komšije. To vam se ne dopada, zar ne?
Miloš
Kakve veze imaju komunisti sa ovim? Moram li podsetiti da je pod komunizmom najstroža kazna bila smrtna kazna koja se redovno izvršavala?
Препоручујем 4
Bogomir Mijatović
Kriminalce je jednostavno nemoguće prevaspitati. Doživotni zatvor je čist gubitak za državu. Znači: Dušanv zakonik.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља