петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Писање је лебдење на шареном ћилиму

За мене је то и начин да са својим немиром будем увек на ти, каже Стефан Тићми, писац
Аутор: Данило Коцићнедеља, 20.01.2019. у 18:47
(Фото:: Д. Коцић)

Лесковац – Када бих тачно знао одакле долазе идеје, отишао бих до најближе туристичке агенције и уплатио пун пансион са доручком и живот бих провео тамо, на том неком месту, негде где извиру идеје. Међутим, идеје су нешто несташно, нешто ретко ухватљиво и управо је чар у том (с)хватању. „Акико” нисам писао промишљено, нити да се било коме докажем, једноставно је изашла из мене потпуно интуитивно и расула се, зато делује помало расејано. Тај меки зид о који се често ослањам назива се интуиција, она је у књизи представљена белобрадо и кошчато. Осећао сам се растерећено и ноншалантно док сам писао и у тренутку када је та поетска искра почела да гасне, полако сам привео роман крају. Да сам се годину дана осећао растерећено и ноншалантно вероватно би роман имао хиљаду страна, овако је заустављен на деведесет пет.

Овако говори за „Политику” Стефан Митић (Стефан Тићми), 40. добитник награде „Политикиног Забавника“ за роман „Ја сам Акико”, која ће му бити уручена 25. јануара на Дан „Политике“.

​Хтео да напише бољу књигу од речника
Књига „Ја сам Акико” доноси причу о девојчици са пегицама која не воли границе и која опажа свет на својствен начин. Настала је, по оцени самог писца, повезивањем догађаја из његовог детињства и садашњости, а лик Акико створио је као нешто лепо, разумљиво свима. Аутор каже да је имао жељу да напише бољу књигу од Речника немачког језика, који се највише продавао док је радио у књижари. – Тада сам био јако забринут што је најпродаванија књига била Речник немачког језика, јер сви гледају да оду. И онда сам хтео да напишем књигу која ће ме натерати да останем. При себи – каже аутор.

Тићми је рођен 19. јануара 1992. године у Лесковцу. Дипломирао је на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу. Поред романа „Ја сам Акико” (Лагуна), који је у јулу на 16. Међународном сајму књига „Трг од књиге” у Херцег Новом награђен плакетом „Дјечја књига године” и који је у претходних шест месеци досегао тираж од 9.000 примерака, Стефан Митић објавио је 2015. године књигу „У'ватиле ме лутке” (Арте).

Млади лесковачки писaц каже да није очекивао овако значајно признање, али да је „уснио санак”:

– Сањао сам некакву доделу, гужву и потпуно заборавио тај сан, а кад сам га се после сетио и укуцао на Гуглу „Ја сам Акико Политикин Забавник” изашла је вест да сам у ужем избору. Мислим да негде дубоко у мени чучи Стефан који жарко жели да се бави сликарством, само што се тај Стефан увек превари и уместо кичице узме оловку и покушава да слика речима. Понекад му успе. Хвала жирију што ми је овом вредном наградом пожелео добродошлицу на врата Стваралаштва за младе. Када само погледам списак добитника, осећам велику част што сам у таквом друштву.

Аутор каже да је његов живот један бескрајни низ случајности. У књижари, на Звездари, где је недавно ушао да купи свеску, једна жена је куповала књигу за рођендански поклон и питала продавачицу да јој препоручи књигу, а ова је, немајући појма да је он аутор, прво препоручила „Ја сам Акико“. Он им се обратио речима: – И када сам већ ту, могао бих да вам је и потпишем. Стефан Тићми каже да се сви романи обично завршавају тачком, а његов почиње тачком. И то додирном.

– Зато што сматрам да писац и читалац морају имати додирних тачака, да имају додирних запета било би баш глупо.

На питање да ли је очекивао овако велики одјек у јавности, Тићми истиче да није и да му сада изгледа да „’Акико’ иде од руке до руке и од срца до срца као некакав комад топлине”. Посећивао је средње и основне школе у Лесковцу, Панчеву, и у неким од њих је, каже, „Акико” изборна лектира.

– Писање је за мене лебдење на шареном летећем ћилиму и начин да са својим немиром будем увек на ти. Мени је свет био потпуно нејасан због свега што се дешавало у мојој породици и онда сам још као мали, да бих разумео ту маглу, почео да пишем и читам како би ми неке ствари и људи били јаснији. Пишем у вуненим чарапама, отуда толико топлине у роману. Све креће из ногу, рецимо, као код шута у кошарци – додаје.

Стефан Митић је председник Омладинског клуба „Анчики“, непрофитне организације у истоименом лесковачком насељу у којем је заједно са својим пријатељима, од пропале кућице, направио малу, бесплатну библиотеку са више од пет хиљада књига, што их је довело до награде за ентузијазам и велики допринос култури Фондације „Тања Петровић“. Тренутно ради на сценарију за краткометражни и истовремено за дугометражни цртани филм. Волео би да се „Акико” екранизује.

О презимену Тићми тренутно најпопуларнији лесковачки писац, кроз смех, каже: – Нема ту неке велике тајне. Док сам играо кошарку, кратко су ме звали Тић, Тић, Тић и прешло је у Тићми. Тако ме сви познају одавно и нисам ни у књижевности то хтео да мењам.


Коментари2
cfcd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mирослав
Честитке награђеном Стефану, новинару и књижевнику Данилу Коцићу, и Политици на објављивању ове вести. Изван Београда живе и стварају бројни уметници, писци, сликари о којима се мало, или уопште, не пише. Надам се да ће оваквих текстова бити све више, да провинција неће бити занимљива само по лошим вестима. Било би добро да уВажени Коцић напише репортажу о занимљивом, и пажње вредном, списатељу Светолику Станковићу који такође, као и Коцић, живи и ствара у Лесковцу. Јер, тзв. "Јужна пруга" није онаквом каквом је представљају, јесте заостала као и цела Србија у привредном погледу, али је у духовном европска, и, у овом времену.
Sinisa Stojcic
Sve cestitke.Pisanje za decu i mlade je isuvise ozbiljan posao,kod nas je malcice marginalizovan. Steta, nadam se da ce se to ispraviti i da ce nas deca citanjem demantovati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља