Накит, козметика, торбе, одевни предмети, чарапе, природни сапуни… само су неки од ручно рађених предмета који су јуче заинтересовали посетиоце 22. по реду „Хенд мејд фестивала” одржаног у „Дорћол плацу”. Смотра намењена креативцима, малим произвођачима пуним маште, синоћ је, пред сам крај целодневног дружења, привукла велики број радозналаца жељних да себи или драгој особи приуште оригиналан и леп поклон.
„Слађин кутак” и „Софијин свет маште” откривали су им живописни свет боја и материјала који су сачиниле ове две даме, креирајући предмете за клинцезе. Слађа своје рајфове и накит за девојчице прави три године, док је Софија у ову област упловила касније – пре годину дана.
– Радим са „ева пеном”, материјалом који је уствари гумирано платно са шљокицама. У производњи користим тил, ланчиће, кончиће, сјај, перје… – објашњава Слађа, а Софија, која своје рукотворине представља на истом штанду, додаје да је у овај посао упловила из љубави према даровању, правећи прво поклончиће за рођендане драгих људи,
Александра Ђурашић Тодоровић производњу козметике такође је покренула из хобија. Радила је у маркетингу једне козметичке фирме у иностранству, а онда се и сама отиснула у те воде. Резултат је колекција „Beauty bar – lotions and potions”.
– Реч је о комбинацији природне козметике према којој имамо и забавни приступ, односно, производе креирамо тако да велики број њих може бити и „два у један”. Пилинг за усне је уједно и нега, али и припрема за шминкање, балзами за усне су и тонирани природним пигментима па могу да се користе и као кармин, али и руменило. Мириси су осмишљени тако да буду допадљивији млађој публици и онима које воле парфеме. Они су у чврстом стању, наносе се на пулсирајуће тачке, али се могу стављати и на крајеве косе јер имају негујуће уље јојобе – објашњава Александра, која је производњу започела пре две године.
Међу обиљем штандова с рукотворинама, посебно се издвајају и уметнине Снеже Соковић. Двадесетак година радила је као комуниколог, а онда се у потпуности посветила уметничкој страни своје личности, од које сада и зарађује.
– Радим с материјалима које је море избацило на обалу. Ја то све почистим, а онда од тога правим уникатне комаде. Реч је о класичној рециклажи – прича Снежа, чији радови представљају специфичне тродимензионалне разгледнице различитих морских предела. Светионике израђује од пронађених ногара старих столица, љуштуре од пистаћа имитирају мале чамце, док остаци старих чамаца и сами добијају своје место у призорима које ова надарена дама ствара. Нешто боји акрилним бојама, а поједине делове оставља и у аутентичном изгледу.
– Код мене је све инспирисано морем које је моја љубав. Приказујем делове Истре, Скандинавије... а понекад направим и искорак па сам тако урадила и чувену кућицу са Дрине, мост у Мостару... – набраја она.
