субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
ИСТОЧНА СТРАНА

Русија и Јапан још ратују

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 21.01.2019. у 17:15
Владимир Лењин (Фото Википедија)

За Русију и Јапан Други светски рат као да још није окончан. Наравно, топовске експлозије и звиждук метака одавно су утихнули, лидери двеју земаља често се срећу, међусобна економска сарадња одвија се несметано, нису ретки ни пројекти у које се улажу заједничка памет и средства… Па ипак мира, барем оног озваниченог на папиру, још нема. А како изгледа, мало је шанси да он уследи у скорије време. Споран је, наиме, статус Јужних Курила, некада јапанских острва која су по окончању највеће светске катастрофе 20. века, потпала под суверенитет тадашњег Совјетског Савеза.

Оно што је пре неколико дана причу о Курилима поново довело на насловне стране светских медија је покушај Јапана да у све укључи – Вашингтон, као свог савезника. Контроверзном се показала изјава једног помоћника премијера Шинза Абеа у којој се наводи да Токио покушава да убеди САД у важност коначног потписивања јапанско-руског мировног споразума како би се направио заједнички фронт против – Кине. По Москву још спорнија је идеја да се зарад одбране од Северне Кореје на територији острвског царства инсталирају елементи америчког глобалног антиракетног штита.

Реакција руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова била је жестока. Он је и саму помисао да се један овакав билатерални спор решава уплитањем треће стране назвао – недопустивим. Путинов први дипломата био је јасан: „Нашим јапанским пријатељима смо без увијања ставили до знања да питање суверенитета поменутих острва (Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи) није нешто о чему уопште може да се расправља. То је руска територија!”

Став Москве такође је да Токио мора потпуно да призна резултате Другог светског рата, који су, како Руси сматрају, „зацементирани” и међународним уговорима у којима је потврђен руски суверенитет над тим територијама.

„Без јасног дистанцирања Токија од помоћи Вашингтона у овом случају не можемо рачунати ни на какав помак”, закључио је Лавров.

Давне 1945, Јапан није капитулирао само због две атомске бомбе које су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки, 6. и 9. августа, убивши у једном часу најмање 78.000 људи већ и због тога што је Токију било јасно да не може да се одбрани од налета совјетских војника у Манџурији. У таквим околностима било му је сигурније да се приклони прекопацифичком противнику него непосредном суседу. То је био разлог и за то што јапанско-руски мировни споразум никада није склопљен. Јапанци нису престали да инсистирају на повратку Курила, који се према уставу „Земље излазећег сунца” и даље воде као „северне територије”.

Средином педесетих година (1956) потписана је заједничка декларација којом тадашњи СССР „изражава спремност” да некадашњем противнику уступи два острва – Шикотан и Хабомаи – као и да се настави рад на изради мировног споразума прихватљивог за обе стране. Заједничка декларација садржала је и трговинске протоколе. Како је стајало у тачки 9. овог документа: „СССР и Јапан су се сагласили да након успостављања нормалних дипломатских односа, наставе преговоре до закључења коначног мировног споразума”. До данас тај посао није окончан.

Руски медији наводе став угледног аналитичара Павела Гудева по којем је за обе државе од кључног значаја да одустану од садашњих тврдих ставова, као и да за договор морају бити створени одговарајући услови: „Ако дође до тог помака, онда може бити неколико варијанти решења проблема”, објашњава руски експерт истичући институцију одложеног суверенитета као једну од могућности. По Гудеву, то значи да у документима може бити прописано да нека острва пређу под јурисдикцију Јапана кроз 50 или чак 100 година. Могућа је и варијанта да се Јапану дају само острва, али да акваториј око њих и ресурси остану у власништву Русије. Једна од могућности је и да право на пловидбу у тамошњим територијалним водама буде резервисано искључиво за пловила земаља потписница.

На почетку Другог светског рата СССР и Јапан имали су споразум о међусобном ненападању. Тиме су се Совјети решили опасности с истока, док је Јапан добио одрешене руке да отпочне ратна дејства на Пацифику. Поштујући тај споразум, Токио је одбацио Хитлеров позив за напад на СССР, што је евроазијском џину омогућило да у одбрану својих западних територија уведе и јединице из Сибира.

Пред крај рата, посебно после нуклеарне катастрофе у Хирошими и Нагасакију, тадашњи совјетски лидер Јосиф Висарионович Стаљин схватио је да и на истоку има шта да наплати. За две недеље ослобођена је Манџурија, покорена од стране Јапана још 1905. године.


Коментари2
88ac7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir
Aljasku su jeftino kupili Amerikanci od Rusije na 99 godina ,pa zašto je sad ne vrate, vreme isteklo.
Beogradjanin Schwabenländle
Браво, само је то нама познато већ деценијама, нама који који живимо у слободном свету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља