среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.05.2008. у 22:00

БОЉИ ЖИВОТ И ПРЕКИ СУД

Пре неки дан, док је још трајала изборна ћутња, безимена колумнистица „Правде” (која себе назива „ТВ алапачом”) вајкала се како јој је тешко да ћути кад погледа око себе, а нарочито је тешко, вели, онима који су живели и у време Тита.

„Да, било је то у време Тита са којим се данас спрда сваки напаљени клинац који није ни био рођен када је његов деда харао по Врсару, сачекивао Чехиње у Старом граду на Хвару, зидао викендице у Цавтату и с љубавницом ишао у Рим на капучино.

Долче вита, или у слободном преводу, ох какво дупе ти имаш, био је слоган младих који су откривали фармерке, најлон чарапе и слободну љубав. Матурска хаљина коју сам купила у Трсту највреднија је ствар коју сам икада поседовала.

Све је то тако ишло неко време док се неко није сетио да нас ослободи.

Сада смо слободни...”

У својој опет – како се то модерно данас назива – колумни, Богдан Тирнанић у „Пресу” истога дана бави се истом темом („Титосталгија”), али има супротно гледиште.

„Носталгија је, кaко видимо, oзбиљна болест. Од ње пате многи у свим државама које су настале на територији пропале СФР Југославије. Дотични у свакој прилици која им се укаже тврде да се у Титово време живело добро, да је владала социјална сигурност. С тим да заборављају да је та социјална сигурност била ’ниског интензитета’. Већина становништва егзистирала је на ивици сиромаштва. Јер, нико за боље тада није знао. Међутим, са ’црвеним пасошем’ могли су да путују где желе. Под условом да на пут понесу сто кила парадајза и кромпира. И да по белом свету спавају у камповима са једним санитарним чвором.

Један мој познаник, благи носталгичар, тврди да је у време ’самоуправног социјализма’ могао да разапне шатор поред сваког пута, тамо где му се свиди. Пре свега, тако нешто није било дозвољено. (...) С друге стране, опет, ко му данас брани да разапне шатор где год спази згодно место. Неће ваљда да пусте Легију из затвора како би му ликвидирао читаву порoдицу.

Познаник се лако не предаје: али, каже он, сваке године смо ишли на море. То ме је подсетило на случај једног његовог рођака, који је на мору провео свих 12 година, док се за његову безбедност бринула читава једна бригада Удбе.`”

Поборници лика и дела Титовог супарника, Драже Михаиловића (Отаџбински покрет „Равна гора”) ономад су основали Равногорски трибунал, односно четнички преки суд. Њихово „Специјално тужилаштво” расписало је и награде „за нека лица шиптарске националности за које равногорци сматрају да треба да одговарају пред овим судом, чије ће седиште бити на Равној гори, где ће се и одржавати суђења”. Војводе Милика – Чеко Дачевић, Милисав Аћимовић и Гојко Рабреновић обавестили су „ексклузивно” новинара „Курира” да за ,,... шиптарског терористу Рамуша Харадинаја следи награда од преко два милиона америчких долара”, док ће за Идриза Баљаја, Фатмира Љимаја и Исака Муслијуа бити исплаћено по 500.000 долара. Изречене казне ће се и извршавати у селу Брајићи, на Равној гори.

У тексту се нигде не помиње да ће се у наведеном селу градити затвор. Да се закључити да би било неразумно излагати се непотребном трошку, кад се пресуде већ знају.

Да ли се у Титово и данашње време могло, односно може спавати у шатору поред било којег пута, расправиће горепоменути колумнисти, а у „Пресу” се може сазнати да је безбедност у Београду данас, у односну на пре четири године, према истраживању Института за политичке студије на узорку од 1.016 грађана, странаца, и стручњака – порасла за 3,1 одсто. Ја не видим неку разлику у степену безбедности у односу на пре четири-пет година, али свеједно, бројка говори да је мало боље. Сликовито, као човеку који је ишао у тесним ципелама, па кад их је изуо, намах је одахнуо.

Колико је сада боље, казује и потпис испод слике Кнез-Михаилове улице у Београду: „Грађани без икаквог страха шетају Београдом”.

Богме, свака част. За то неког треба наградити. Замислите, шетају – а не боје се.

А странци? Они су такође задовољни. „Сматрају га (Београд, прим. С. С.) заштићеним градом, у којем се крећу несметано, а проценили су да их угрожавају само лопови и криминалци.”

Само лопови и разбојници! Нико више? Веома похвално. С лаким наоружањем може се сасвим комотно пробити до жељеног циља.

Коментари12
e8d6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima
Ja zaista ne znam zasto se o titu vise uopste pise. Da li zaista neko ko ima makar malo obrazovanja i prosecnu in teligenciju da ne vidi jednostavne cinjenice. Od "najboljeg sistema na svetu samoupravnog socijalizma" nije ostao kamen na kamenu. To je bila obicna paucina i sarena laza. I jos samo jedna stvar. Formiranje rebublika a narocito pokrajina po uzoru na sovjetski model i po resenjima komunista kojima je trebalo srbe i srbiju usitniti i napraviti "slaba srbija jaka jugoslavija" nam je doneo strahote devedesetih. To je njegova prava zaostavstina.
Zeljko Stevanovic
ma sad zivimo super...sirom zemlje klinicki centri uvode aquacoolere za osoblje,a sto nema aparata i lekova za pacijente nema veze...ko je s' kim sklopio dil,ko pere pare,ko tu ima kakav interes i sto se pored,valjda,ispravne cesmuse treba piti voda iz aparata,ko zna? ...al' standard,jbga...
Милорад
Пироћанци кажу дробено млекце. У тим крајевима мајке и данас тепају како би деца лепше јела-ручкала.У шумадији кажу удробљено млеко. Па кад сам већ почео да набрајам, нека почне.Лесковчани имају лесковачку мућкалицу, али и папаѕјанију. Босанци дробу, али и свој босански лонац. Македонци кажу дробенко.Свако има понешто, промеша, удроби. Тако и господин Стојићевић има своју рубрику " новине које је прочитао". Као фалило му нешто за време Друга. Студирао,ѕеѕао се, проводио, а можда и није, ако није ѕнао. Па ко је пре Другог рата ишао на море осим оног малог што га игра С.Штимац и Неде, али у покушају. Господине, Стојићевићу дозволите људима који старе лагано, а Ваши су пријатељи, да помало буду Титоносталгични. Деда Вашег познаника орао је ралом, а он ни мање ни више него "Фићом" ма море. На гепеку стави шатор и вози Мишко.Онај ко је имао "брако" приколицу тај је био највећи фрајер,јел тако...Ко је у то време видео боље и даље осим Милована Ђиласа коме је све било јасно када је отишао у Америкуали знамо и како је прошао...Сиромашна смо ми земља драги господине.Никад нисмо ни били богати.
george wordy
miroslav , 14/05/2008, 06:44. „I posle Tita Tito“, bilo je geslo političara tadašnjih republika koje su prihvatile široke radničke mase, jedino su seljaci ćutali, koji su jedva utekli od uguravanja u gradove i gledali svoja posla kao pod svakom vlašću pa i pod crvenoburžoaskom, kako su je nazivali braća Rusi . Ali Tito je bio Mag, prvo je oterao Srbima Kralja pa se uselio u njegov Beli dvor, a za života ništa nije gradio, već su drugi gradili kao za njega , a u stavri za sebe. Partijski estabilišment diljem lepe zajedničke » u ime naroda i seljaka « gradio mu je vile i letnjikovce kao kakve svete pagode, kao izraz kultne zahvalnosti za podarenu Marksoviziju, kao »svetloj budućnosti « na neuhvatljivom horizontu, koji stalno izmiče totemistički projektovanoj u Komitetu a proklamovanoj na Kongresnim svetkovinama partije uz prinošenje žrtava raznih disidenata u ime humanizma i prosperiteta. “. Magus je nakon učešća u pobedi Crne veštice, znalački se nosio sa Plavom i Crvenom vešticom , i ne samo to već je kao pravi Magus znao i da unovči, što su mu radnici i seljaci zahvaljivali kao doživotnom. Dok su njegovi prvi partijski podanici bili obožavani kao mali »bogovi«, kao sinteza likova iz dečije literature »Barona Minhauzena« i »Mačka u čizmama«, šetaju zemljom trudbenika i seljaka Sve se ipak završilo kao jedna simpatična crno-bela petparačka priča ... . »balkanska«, koja ej prerasla u horor...Ali njegovi naslednici, za razliku od njega Magusa ,ostadoše nevešti madjioničari kojima umesto „Goluba mira“ iz šešira obično izleti papagaj koji govori „Lopove, lopove, kradeš a narodu ne daješ"
george wordy
Nisam amer, a nisam ni sa ove planete, živim na svom "Menhetenu" i odradjujem svoju misiju, radi mlade generacije i generacija koje dolaze ,"Indigo dece" u "Sorab area", a koje sve više imaju utisak da su sleteli na drugu Planetu , jer je kulturni jaz izmedju njih i njihovih roditelja pravi ambis.Indigo deca dolaze da svoje pretke sinhronizuju sa civilizacijom u kojoj žive. Prva polovina života homosapiensa posvećena je prirodi, a druga kulturi, indigo deca dolaze sa već stečenim kulturnim navikama i znanjem.Ona dolaze slobodna i veoma brzo uspostvalju planetarnu komunikaciju koja je njihovim roditeljima strana, koji su još uvek na stupnju instikta i dobar deo sveta doživljavaju kao agresora. Instiktivno ponašanje je nekontrolisano emotivno ponašanje izazvano amigdalom bez stabilnih veza sa neokorteksom,kao posledica genetskog nasledja, što u odredjenim neželjenim afektnim situacijama radja želju za moći , ponosom, gordošču, razjarenošću, i drugim animalnim osobinama.Tada obično sledi doživljaj da vas "afekt" proguta. Gugubi se kontrola nad sobom, i upada u iracionalnost, drhti od straha, trese se od besa, crveni od stida, ili se histerično smeje, istovremeno osećajući kako suze klize niz obraze.Indigo deca pomoći će nam da postanemo svesni svoje animalne prirode , kako bi što manje živeli u iracionalnom svetu ispunjeni besom i svojim ratovima, pre svega protiv sebe a onda sa čitavim svetom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља